Манастир Благовештење на улазу у клисуру

Ретко који крај у Србији пружа тако пријатну слику људском оку као хомољска котлина окружена планинама,које не прелазе висину од хиљаду метара. Ипак, клима је ту приметно оштрија него у окружењу,а на Црном врху се често снег забели пре него на двоструко вишем Копаонику. Право време за обилазак Хомоља је било који леп дан у години. Новембар обоји букове шуме лепим бојама јесени,а опало лишће пријатно шушти под ногама. Зима времешна стабла претвара у ликове из бајки по којима је овај крај познат. Лепоту пролећа најављује река Млава која је покупила воде хомољског окружења ипробила једини пут из котлине. Прати је хладан ветар горњак,који упозорава да је Хомоље посебан свет.

На улазу у Горњачку клисуру нас дочекује јутарња измаглица изнад које провирују висока букова стабла. Промиче опустела испосница манастира Благовештење у којој је некад било четири стотине монаха. Мало даље, на другој речној обали, из оштрих стена нестварно израња бела црква манастира Горњак, у којемборави неколико монахиња. Млава је поред манастира изузетно тиха, па прича о Светом Сави који је утихнуо реку да му не смета у молитвама делује уверљиво.

Од манастира се пут одваја од реке и скреће ка Крепољину. Потом пролази кроз Рибарску клисуру, покрај Тршке цркве, украшене лепим каменим украсима. Овај храм, типичан представник рашке школе градитељства (што није уобичајено за овај крај), једна је од мистерија Хомоља. Не постоји поуздан податак о његовом настанку и имену,али се прича да су Турци изненадили народ поред цркве и масакрирали га -затрли -па отуд назив затршка односно Тршка црква. У основи имена Хомоља је, иначе, реч „хомо”, односно човек.

Култ мртвих и русаље

У пространој котлини се комотно раширила Жагубица, центар Хомоља. Иако се налази у релативно скривеном крају, нису је заобилазиле војске које су пролазиле балканским коридорима, па је често нестајала и поново била обнављана. Током Велике сеобе народа под Арсенијем Чарнојевићем Жагубица се и буквално „загубила“са географске мапе. Обновили су је дошљаци из околине Охридског језера, средином 19.века.

 
Привегом се истерују зли дуси

Поред врела Млаве се налазе мотел и локално гробље. Простране гробнице са осликаним „мерцедесима” и оделима спремним за покојнике најбоље показују колико је култ мртвих јак у овим крајевима. Дуж многобројних поточића су видљива брвна окићена машницама које су остављене душама мртвих да лакше нађу пут до куће. Постоји ритуал „отварања врата раја“ њиховим душама, које обављају младе девојке пуштањем венчића са хлебом исвећом низ воду. А када се душе покојника преселе у рај, са њима комуницирају русаље које падају у транс. Привег је ритуална игра истеривања злих сила из села.

Од  Жагубице до Здравца

Од Жагубице пут води до Лазнице која се налази на локалном путу ка Мајданпеку. У насељу су измешане старе куће мештана који су остали на имањима са новосаграђеним „хацијендама“ гастарбајтера. Продужавамо макадамским путем ка 923 метра високој Купиновој глави, једном од највиших врхова Хомољских планина. Обрађене површине полако узмичу пред пашњацима и шумама. У нижим деловима се налазе храстове шуме. Са сваким пређеним висинским метром се повећава проценат букових стабала. Површине под пашњацима су још велике. Купинова глава је покривена травом и, како упућује и њено име, понеким купињаком. На највишој тачки се налази шумарска чека са које се пружа поглед на Мајданпек, брда јаловине, језеро Ваља Фундата, Велики крш, Стол код Бора… Невероватно је да се двадесетак километара од загађених рудокопа налази еколошки најчистији крај.

На југу је висораван Здравче оивичена нестварним каменим громадама. Здравче је једна од најлепших висоравни Србије. Покривена је травама и лековитим биљем међу којим се издваја здравац по којемје и добила име. Један старац тврди да становници у околини осетно дуже живе због здравог окружења, па су зато најлепши део краја назвали Здравац. Када је видљивост добра, са камених громада којеокружују Здравче пружа се просто неверовата нпоглед на цело Хомоље. Пре распада СФРЈ, влада Јапана је била заинтересована да на овом изузетном простору направи стационар за своје пензионере.

Окрепљујуће Ждрело

Измеђупадина Великог Сумуровца, у атрактивној клисури обраслој густом буковом шумом, налазе се остаци манастира Решковица. Поток који обезбеђује довољно влаге и сеновита клисура омогућили су буквамау овом мини-резервату да буду нестварно високе и праве. На крају пута, поред села Ждрело пријало је окрепљење у истоименој бањи која још није призната,али се верује да је делотворна.