Moj đak prvak u septembru polazi u školu.

Sledeća tema koja muči mamu (ne i đaka, jer on bezbrižno dočekuje svaki novi dan i tako će ostati dok god je moguće), je kako će prihvatiti školu, učitelja, povećane obaveze, obimno gradivo, mnogo striktniji dnevni raspored...

Predškolski program, i pored zamerki koje se mogu uputiti na obim i vrstu gradiva koje se obrađuje (učili su o skupovima!), pružio je dobar temelj za polazak u prvi razred. Zahvaljujući boravku u vrtiću gde je rad prilagođen uzrastu deteta, naučio je ne samo pravila ponašanja u grupi, već i osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu. Pored toga, olakšavajuća okolnost je poznata sredina jer je vrtić smešten u dvorištu škole, poznata grupa dece, jer se veći deo predškolaca iz vrtića opredelio za ovu školu. Reklo bi se - nema razloga za zabrinutost. Međutim...

Ono što čujem razgovarajući sa ljudima o iskustvima njih i njihove dece kroz školovanje različitih nivoa deluje mi sasvim različito od mog sopstvenog iskustva stečenog u školi. Nikad mi niko nije pomagao u učenju. Privatne profesore su uzimali oni čije ambicije su bile veće od sposobnosti. Niko me nije preslišavao, određivao vreme za učenje, pravio dnevni raspored, obezbeđivao specijalne uslove, angažovao timove spoljnih saradnika za savladavanje školskog gradiva. U osnovnoj školi gotovo ništa nisam učila kod kuće, osim istorije koju nisam volela, pa mi je bila potrebna dodatna motivacija i vreme. U gimnaziji sam učila samo nekoliko predmeta - hemiju koja mi je bila izborni predmet za maturski rad, teoreme iz matematike (i danas mrzim kad nešto moram da učim napamet) i latinski jezik koji sam obožavala, pa sam ga učila iz radoznalosti. Ostali predmeti su se učili sami, neosetno, dovoljno je bilo ono što se predaje na času.  Da, iz nacrtne su se morali raditi domaći zadaci, ali to je takođe bilo zadovoljstvo...

Roditelji se danas žale da sa decom moraju da provode sate i sate posle škole pomažući im da savladaju gradivo, ili ako ne mogu/ne znaju, snalaze se moleći prijatelje, rođake, kolege, plaćajući privatne časove. Deca su opterećena, frustrirana očekivanjima roditelja i zahtevima profesora. Deca su nesrećna i mnoga od njih jedva čekaju da završe školu - da više nikad ne bi morala da uče!!!

Šta se promenilo?

Obim gradiva? Ne bih rekla. Naši udžbenici su bili istog obima, uz to napisani neadekvatno da zainteresuju dete, bez ilustracija, istaknutih reči i rečenica, nezanimljivih jednobojnih korica, krajnje neprivlačni.

Stručnost predavača? Pamtim samo jednog profesora koji je predavao drugačije, zanimljivo, dinamično, koji je uspevao da animira učenike. Svi su voleli njegov predmet. Nažalost, profesor se promenio, a svi ostali su bili isti - predavali su ex catedra, monotono, dosadno, tražili su reprodukovanje činjenica, a neki su zahtevali i učenje napamet.

Motivacija dece? Verovatno. Tada je još uvek bilo popularno učiti i završiti školu, a postojala je i neka perspektiva, mada sve lošija kako je vreme odmicalo.

Razmišljajući na ovu temu došla sam do sledećeg zaključka:

Škola (ni nekad ni sad) ne obezbeđuje obuku za neke osnovne životne aktivnosti bez kojih je napredak taško ostvarljiv. Neke od tih aktivnosti su učenje, pravilna komunikacija, raspolaganje novcem i možda nešto što će zvučati apsurdno, ali u ovu grupu spada i disanje. Treba li da napomenem da sam pravilno disanje naučila u kasnim dvadesetim godinama, vežbajući jogu i srodne tehnike. Komunikaciju sam savladavala kao i svi ostali - metodom pokušaja i greške, a kasnije čitajući literaturu na tu temu i ispravljajući s mukom stečene navike, predrasude i stereotipe. Raspolaganju novcem naučio me je život, na teži način.

Čini mi se da je moja jedina prednost bila što sam pre polaska u školu naučila kako da učim. Za to mogu da zahvalim svojoj majci, vrsnom pedagogu, koja je vodećim putem, bez prisile i nametanja, naučila brata i mene kako razumeti tekst, gde naći odgovor na pitanje, kako koristiti literaturu i možda najvažnijem od svega - radosti učenja i sticanja novih znanja. Sada, kad ovo znam, lakše dišem i čekam septembar, jer moj prvak već poznaje osnove ovih predmeta.

Kakva su vaša iskustva sa školom, nekad i sad?

Kao zvezda u svemiru gori veliki grad.
Reklama na nepoznatom jeziku, toliko svetla, a takav mrak.
Slušam reči u prolazu, tražim poznati zvuk.
Ritmovi se prepliću u vazduhu, toliko buke, a takav muk.
Kako mami i opija ovaj veliki svet.
Mladići sa ružičastih postera, toliko vatre, a takav led.

Noćas mi treba moja ulica.
Kesten pod kojim sam ga ljubila.
Moj grad sa prvim dahom proleća što budi bol u grudima.
Noćas mi treba moja ulica.
Dvorište moje, moja ograda.
Treba mi afalt kojim hodaju divni mladići Beograda.

Slušam reči u prolazu.Tražim poznati zvuk.
Ritmovi se prepliću u vazduhu.Toliko buke, a takav muk.
Kako mami i opija ovaj veliki svet.
Mladići sa ružičastih postera.
Toliko vatre, a takav let.

Bisera

Krastavac (Cucumis sativus) je jednogodišnja zeljasta biljka koja se koristi za ulepšavanje i osvežavanje lica, protiv bolesti želuca i creva, upala kože, svraba, ujeda insekata, za lečenje mokraćnih kanala, šećerne bolesti, čišćenje krvi, bolji rad bubrega, kožni osip, čireve, spoljne hemoroide...

Prilično je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost (u njemu je neznatno prisustvo belančevina (0,6%), masti (0,1%), a tek nešto više ima ugljenih hidrata (3,2%)) i teško da ćete naći namirnicu sa manje kalorija (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal). Ipak, znatno mu je veća ukupna količina mineralnih sastojaka, i to oko 400 mg u 100 grama. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg u 100 grama). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, krastavac se ne sme soliti.

Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i posole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju biološke vrednosti ove namirnice.

Krastavac je korisno jesti i u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka ili, u najgorem slučaju, iseckati na kockice i pomešati sa kiselim mlekom ili jogurtom, peršunom i belim lukom (tarator).

Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, krastavac se preporučuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru. Čaj od krastavca za bubrege i mokraćne organe priprema se tako što se iz zrelih (žutih) krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.

Podstičući izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa bi trebalo da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirov krastavac reguliše rad creva, pa tako i probavu. Snižava šećer u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima i kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju. Nezdravo je koristiti ga pre nego što sazri (kad požuti i postane gladak smatra se zrelim) jer izaziva nadimanje i teško se vari.

Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica.

• Zaustavlja starenje - zbog velike količine vitamina E, pogotovu u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje.

• Zateže kožu - pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo - pa tako i lice.

• Jača kožu - podstiče stvaranje kolagena u organizmu, a bez te supstance nema zategnute i zdrave kože.

• Čisti kožu - krastavac sadrži značajnu količinu mineralnih soli, uključujući i cink, koji je efikasno sredstvo za čišćenje kože. Isecite krastavac na kolutove, rasporedite ih po licu i vratu, a posle 20 minuta uklonite kolutove i nanesite tonik za lice.

Izvor: Wikipedija

? Krpelji
Odrasla ženka krpelja
Sistematika
Carstvo: Životinje Koljeno: Arthropoda Razred: Arachnida Red: Acari Podred: Parasitiformes Natporodica: Ixodoidea
porodice
Ixodidae Argasidae Nuttalliellidae

Krpelji su nametnici koji parazitiraju na domaćinu i prenose veći broj bolesti. Domaćin može biti čovjek ili bilo koji viši sisavac, npr. pas, mačka, govedo i sl.

Podjela krpelja [uredi]

Latinsko ime za krpelje je "ixodides". Krpelji spadaju u skupinu člankonožaca iz reda grinja (acari).

Radi se o srodnicima pauka (imaju osam nogu) dugačkim do dva centimetra, žute ili smeđe boje. Ima ih oko 300 vrsta.

Krpelji se dijele se u 3 porodice:

• Ixodidae - krpelji šikare - tvrdi krpelji
• Argasidae - krpelji nastambe - meki krpelji
• Nuttalliellidae - samo jedna vrsta - Nuttalliella namaqua

Pridjev "tvrd" odlično odgovara opisu (ixodidae). Krpelja koji se nije preobrazio pijući krv domaćina je izuzetno teško mehanički uništiti.

Životni ciklus psećeg krpelja [uredi]

Nakon dostizanja spolne zrelosti ženka krpelja se pričvrsti na psa i kada nađe dobro mjesto i počne se hraniti, mirisom doziva mužjaka.

Mužjak je malen i crn krpelj koji se priljubi uz ženku koja se hrani i oplodi ju. Neko vrijeme nakon oplodnje, mužjak krpelja se otpusti i kreće kroz pseće krzno u potragu za sljedećom partnericom. Ponekad se dogodi da mužjak krpelja ostaje dugo visiti na ženki.

Oplođena ženka pušta hormone rasta i počne se naglo povećavati. Tijekom hranjenja iz krvi uzima samo hranjive sastojke, a ostatak ne izbacuje probavom već ga povraća natrag u domaćina. To izaziva upalne reakcije, pa je na tom mjestu prokrvljenje još veće, što opet pogoduje ženki krpelja koja se hrani krvlju.

Nakon što završi s hranjenjem, mješina ženke krpelja je puna hranjivih tvari iz krvi. Ženka se tada otpusti, proizvede par stotina otrovnih jajašaca koje niti mravi ne jedu i ugiba.

Pronalaženje krpelja [uredi]

Kod ljudi, krpelji se načešće zadržavaju na područjima gdje je kože vlažnija i mekša, kao što je na primjer: koža trbuha, prepona, pazuha i iza uha.

Kod pasa krpelje se može pronaći na prednjem dijelu tijela, poglavito vratu i glavi.

Odstranjivanje krpelja [uredi]

Krpeljima se mogu zaraziti svi ljudi koji se kreću u prirodi, te životinje kao što su psi, mačke, goveda i sl.

Nakon što pronađete nametnika na svojoj koži ili u krznu vašega ljubimca, lagano razmaknite krzno oko nametnika. Potom jednim brzim pokretom obuhvatite krvopiju sa dva prsta (sa glavninom pritiska kod glave) i povucite ga van.

Za skidanje krpelja sa psa postoje i specijalna kliješta-pinceta. Njih se možete nabaviti u trgovini kućnim ljubimcima. Pinceta u obliku kemijske olovke je svinuta tako da zaobiđe tijelo krpelja i uhvati ga odmah uz kožu za glavu. Lagano uvrtanje lijevo-desno je dovoljno da se krpelj otpusti, nakon čega ga lagano povučete van.

Krpelji se ne "zakopavaju" spiralno, već imaju rilce kao harpun. Vaditi ih kružnim pokretima nije praktično.

Ako prilikom vađenja u koži ostane glava krpelja, lako ju je kasnije izvaditi steriliziranom iglom.

Krpelje nikako ne valja gušiti uljem (bez zraka mogu dosta dugo opstati), trovati insekticidima, omamljivati benzinom i alkoholom, pržiti cigaretnim žarom i sl. Mažući ga alkoholom ili nekim drugim hlapljivim sredstvom se postiže da se krpelj otpusti i da ga se bez problema može odstraniti, no popuštajući zahvat za kožu krpelj se cijeli opusti, a budući da je napet (ponaša se kao balon) - povraća utrobu u domaćina.

Bolesti koje krpelj prenosi [uredi]

Najopasnije bolesti koje kpelj može prenijeti na čovjeka su lyme borelioza i virusni krpeljni meningoencefalitis. Za pse je najopasnija babesija.

Zaštita od krpelja moguća je na dva načina:

• uporaba repelenata prije odlaska u prirodu
• cijepljenje (što čuva od bolesti protiv kojih se cijepimo)
  • krpeljni meningoencefalitis - cijepljenje se provodi po shemi:

1. doza zimi (siječanj - veljača)
2. doza 3 mjeseca po prvoj dozi
3. doza godinu dana po prvoj dozi
4. obnova cjepiva svake 3 godine

verujem 

KADA SE RODI DEVOJČICA

Kad se rodiš kao žensko treba da se ženstveno ponašaš.

Neophodno je da se tako i nosiš. Ne skidaj mašne i pazi kako sediš.

Ne smeš da se biješ.

Ni da se pentraš po drveću.

Posle, kada malo porasteš, poželjno je smerno gledanje u vrhove neudobnih cipela.

Ne privlači pažnju odećom, a naročito ne preglasnim smehom.

Ne pi. Ne puši. Ne psuj.

Uči kuvanje, pletenje i peglanje.

Dobro sakri uloške. Čuvaj se sramote.

Poštuj muškarce.

Kada se zaljubiš budi oprezna, pazi da je to do kraja života.

Ništa pre braka i nikako bilo šta ispod pojasa.

Vrati se neokaljana kući i to pre ponoći.

Ako je lice moje uvek ka Suncu okrenuto sve senke iza mene biće.No ponekad teški oblaci zatamne nebo mojih misli, i iz dubine utrobe počne da se diže gusta lepljiva magla preteći da zakloni moj vidik.Nacrtala sam Sunce na unutrašnjoj strani svojih kapaka.Dovoljno je da samo na tren sklopim oči i osetim toplinu Sunca.

Па девојке ко ће први него ја, ево бар сигурног места ко сигурна нам кућа :))))