Jovana je sa svojim mužem, Lukom, skupljala kamen praveći najlepši kreč, dok su pored njih prolazili lopovi, raspikuće, klošari, pijandure, ratnici, secikese, časne sestre, prosjaci, bolesnici, sitne duše, bednici...
Malo se ona zagleda u skitnicu, malo se Luka zagleda u bludnicu, ali sa njihovog visokog staništa, prirodni pad je „proždirao“ njihove „slatke grehe“ i spajao ih u još čvršću bračnu zajednicu...
Jednog dana, Jovana je digla spomenik svom vrednom mužu tako što ga je gurnula u kreč.
Svesna da nema plemenitijeg načina da se oduži vernom mužu, Jovana je otišla među Cigane, i odigrala nezaboravan Ples ljubavi...
U kamenu treba ostaviti trag, u plamenu greh, a plesom sačuvati ljubav.
Ko se još seća Jovane?