10/1/2008 - Poslednje tebi...
Ne trazi me....
Kasno je....
Ne pitaj....
Jasno je...
Cekala sam te,tako mi svega cekala sam te svaki dan...
Volela sam te iskreno i cisto,sam Bog zna...
Dosao si,to su bili trenutci neki od lepsih u mom zivotu...
Znala sam,od samog pocetka sam se bojala da se prepustim osecanjima,isuvise je bilo lepo da bi duze trajalo,tako je to u zivotu,tako je bilo i sa nama...
Znam,mogu da te vratim,dovoljno je da okrenem tvoj broj ali ne zelim,ja drzim svoju rec,stojim iza onoga sto govorim,a ti?!
Ti si svoju pogazio odmah,cim si osetio strah,znao si da neces moci bez mene,bila sam svaki tvoj otkucaj srca...
Prodao si nas,zeleo si kraj,bolje da si mi golim rukama iscupao srce,nego sto si nam presudio na taj nacin...
Rekao si jasno se secam,jos mi tvoje reci odzvanjaju u glavi a tvoj izraz lica mi je jos uvek pred ocima;”SADA ME VIDIS POSLEDNJI PUT U ZIVOTU...”Rekao si,a ja sam te bledo gledala,nevrujuci da izgovaras te reci,misleci da sanjam...!
Prozborila sam jedva,nekako,da nebih zaplakala;”DA LI SI SIGURAN U TO STO GOVORIS...?” Kratko i potvrdno si mi odgovorio...
Zar toliko vredimo,pitala sam samu sebe,dok si ti svo vreme pricao o tome kako ja ne postujem tebe,kako sam lazljivica i ostale stvari,toliko je toga bilo odjednom,da sam se ja zapitala,STA SMO MI UOPSTE RADILI ZAJEDNO?! Precutala sam... Cutala sam.... ogorcena,besna,povredjena,slomljena....jednom recju...unistena!!!
Sedela i gledala tvoju mrznju u ocima...
Bolelo je to...
Sve skupa...
Nisi mario...
Nije ti bilo vazno...
Moja rec je za tebe bila skroz nebitna...
Samo je vazno bilo kako se ti osecas...
Ja sam ti posle svega bila niko i nista...
Bolelo je to...
Otisao si sa recima;”NISI TI TAKO HLADNA KAO STO SE SAD PONASAS!”
NE,trebala sam dusu svoju isplakati,da bi ti bio zadovoljan,sta sam trebala,da te molim?!Mozda si ti navikao,ali ja nisam ta!!!
I plakala sam,plakala sam kao malo dete kad si otisao,prizeljkujuci da me probudis iz ovog kosmara i da azes,sve je u redu,to je bio samo ruzan san...bila sam besna,obecala sam sebi da cu te iscupati iz svog srca...
Nije se desilo,zaspala sam plakajuci...
Trgla sam se,zvonio je telefon,onako zbunjena podigla sam slusalicu,bio si ti,izvinuo si mi se...
Izvini!
Mislis da je dovoljno jedno izvinjenje?
Nije!
Naravno da nije!
O cemu si razmisjao dok si mi sve one reci govorio?
Nisam mislio...
E pa sledeci put misli,3 puta razmisli!
Nisam mu zaboravila,nisam ga slusala,njegove su reci meni bile nevazne,bas kao i moje njemu...
Nismo se culi par dana,opet si me zvao,plakao si,bas kao i ja kada si otisao....
Bolelo je sve bez tebe,lagala bih kad bih rekla da nije...
Vec je kasno...
Dala sam sebi rec...
Znala sam da si se pokajao,ali znas kako kazu,”posle j_____a,nema kajanja!
P.S.kazu ljudski je prastati...
ja sam oprostila,
ali nikad necu zaboraviti....
Ne trazi me...
kasno je...
Ne pitaj me...
Jasno je...
| 
