Mislim, rodjaci, sta reci? Bilo je fenomenalno!!! U to ime, kao sto sam obecao, malo slicica.
Dan prvi, petak (29 bendova)
Kid Rock je bio nenadjebiv!!! Sa svojim cuvenim sesiricem, trenerkom sa "Made in Detroit" na ledjima i kajlom k'o brodski konopac, bio je neodoljiv! :)))
Sportfreunde Stiller su bili, u svakom slucaju, zanimljivi za pogledati, a i super zvuce uzivo.
Die Toten Hosen su bili sa pravom Headliners iliti zvezde veceri. Nije ni cudo, ovde imaju kultni status, a svirkom su ga i opravdali. Pevac sa jednom potkolenicom u gipsu se popeo na stub sa strane bine koji je visok kao krov bine i zapalio baklju na vrhu.
Pocelo je kisom i to zestokom, ali to nije smetalo da Fettes Brot naprave super zurku, bilo je onih koji su se rvali u blatu i barama, a ja sam svoj doprinos dao time sto sam se izuo bos. Super osecaj! :) Toliko je bilo dobro, da sam na drugoj bini, na zalost, propustio Bad Religion (stigao sam kad su se zahvalili publici), al' jbg kad su poceli u isto vreme kad i Fettes Brot. :(
Zanimljivo je bilo, u svakom slucaju, pogledati Serj Tankian i Incubus, a onda su dosli Headliners veceri broj 2!!! Rage Against The Machine!!! Bili su sjajni, ne zna se ko je bio bolji od njih, bilo je ludo, burazere!!! :))) Skakao sam od srece! :)))
Kasnije sam dosao na drugu binu, cisto informativno da vidim The Prodigy, ali sam se toliko odusevio live nastupom da sam se sit izigrao i iskakao do kraja, a zatim nastavio na trecoj bini sa Justice.
Dan treci, nedelja (30 bendova)
Treci dan je bio isto kisovit, tu i tamo, medjutim to nije smetalo. Poceli smo sa Kate Nash, zatim smo u medjuvremenu ubijali vreme uz pivo, hranu i usput jednim uhom uz In Flames i Nightwish, a onda je polako pocelo zagrevanje.
Kasnije sam hteo da vidim jos i The Verve, dobri su, ali nisu moj ukus. Ali sta je bilo posle, privuklo me neobicno ime benda - Danko Jones. Odusevio sam se kako moze da zvuci troclani bend, a da pritom ne zvuci ni malo prazno, vec da ispuni halu svojim prisustvom. Sjajno!!! Preporucujem! Steta, pa nisam posle pogledao The Hellacopters, nisu mi bili poznati, pa ih nisam ni sacekao, a kad sam kuci na Youtube video par pesama, pokajao sam se. :(
U svakom slucaju, bilo je, kao sto napisah na pocetku, fenomenalno i jedva cekam sledecu godinu! :)
Puno pozdrava iz rocknrollbitches!!! "zapadnoevropskog grada"
Connor MacLeod of the Clan MacLeod
P.S. A bilo je jos fenomenalnije, jer je tu bila i ONA......
Ušao Milisav u štalu da pomuze kravu. Uzeo kofu, stavio je pod kravu i počeo da muze. Taman malo napunio kofu, krava mlatne repom, obori kofu i prospe mleko. Milisav, šta će, podigne kofu, stavi je opet pod kravu, krene dalje da muze, taman opet malo napuni kofu, krava opet mlatne repom po kofi i obori je. Milisav gleda šta će, kako da reši sad taj problem? Pogleda gore i vidi gredu tačno iznad krave. Stane iza krave, uzme hoklicu, popne se na nju, uzme rep i prebaci ga preko grede. Medjutim, kako sad da ga pričvrsti da ostane gore? Seti se on, pa uzme jednom rukom i skine učkur sa pantalona da veže rep za gredu. Kako je vezivao rep, spadnu mu pantalone. U tom trenutku mu ulazi žena u štalu i ima šta da vidi!
- Crni Milisave, šta radiš to?!?!?!
Milisav pogleda u ženu, pogleda u kravu, tj. u kravino dupe, pogleda sebe bez pantalona, pa opet u ženu i reče:
- Eto, Milunka, jebem kravu! Sta god bi’ ti drugo rek’o, ne bi mi verovala…
Pouka end naravoučenije ove narodne basne je (ili su):
Uradjen godišnji obračun za struju. Znao sam ja da sam manje potrošio, jer sam zadnjih godinu dana živeo sam, usled posledice razvoda sa bivšom mi ženom u mene. Što će reći, ako manje potrošiš, vrate ti pare što si preplatio. Ali da će da mi vrate 4x više nego što sam očekivao, to nisam znao! Ladno mi vratili 300 evrića!!! I šta ja uradim prvo, kad sam dobio pare? Kao svako pravo muško – prvo odem kod frizera!!! Pa onda, kao svako pravo muško – u šoping!!! Mislim, da si kupim malo garderobe. Hteo sam ja i cipele da pogledam, nego se radnje već zatvorile.
Drugi slučaj:
Lepo vreme za vikend, konačno. Rešim ti ja da vozim bajs. Nazove me drug i ja se dogovorim da sa njim i njegovim sinom idemo zajedno. I sad, moš misliti kako zvuči kad kažem: E, bio sam za Zokijem, dobio sam upalu mišića nogu i boli me guza. Lepo me pitala drugarica: Jeste vi vozili bajs il’ ste „radili nešto drugo“?
Tako da, rodjaci, iz svega ovoga sledi:
Ja sam derpe! Šta god bi’ vam drugo rekao, ne bi mi verovali…
Puno pozdrava iz nisamkevemiNevenke „zapadnoevropskog grada“
Connor MacLeod of the Clan MacLeod
P.S. Mislim, nije tako k’o što izgleda, mogu da vam objasnim...!!!
Da, cudne su to stvari... Da li su to samo slucajnosti, ili je to negde tako zapisano, ne znam. Znaci, stvarno nisam od onih koji se tripuju, ili ne daj Boze, od onih religioznih fanatika (sto rek’o moj drug - fundamentalista). Nisam niciji svedok, volim da smatram da imam sasvim normalno shvatanje sudbine, vere, religije i ostalih stvari koje se tretiraju kao "nadrealne pojave".
Ali, evo uzmimo primer: datum rodjenja moje majke10.07.19nijebitno, a mog oca07.10.19nije bitno. Datum mog rodjenja07.12., datum mog rodjenja na blogu12.07.(hehe, pa sto da ne uzmem taj primer). Sad ce neko da kaze, ovaj je pregoreo u glavi, o cemu on razmislja. Ima tu jos cudnih obrnutih proporcionalnosti u mom zivotu. Ja sam, recimo, medicinski fenomen, covek koji popije kafu i moze da zaspi u sekundi. Covek koji se napije od vinjaka sa koka-kolom i ujutru ga, protiv svih pravila hemije i alkoholnih napitaka pomesanih sa secernim, recimo, uopste ne boli glava. Covek koji je poceo da pusi kad su drugi vec razmisljali kako da polako prestanu. A ostavio sam pusenje 'ladno, ko da nisam u zivotu cigaru zapalio, a pusio sam 2 godine. Covek koji je tek sa 33 godine zivota otkrio cari stage divinga (ne znam sad kakve to veze ima sa svim ovim, al' volim da se pohvalim vise nego 'leba da jedem :o)))). Covek koji je rodjen u gradu (tj. delu grada, ali ipak ima svoj postanski broj) cija je skracenicaNBG, a preselio se 1.200 km dalje u sasvim drugi grad cija je skracenica, gle cuda, istoNBG. Razmisljam se jednom da probam da ne znam slucajno da letim. Samo jos se nisam odvazio ("Skoci, siso, mozda znas da letis"). I necu skoro, verovatno. A jesam za stage diving. I mogu samo da preporucim. A nije da nisam ulazio par puta u telefonsku govornicu da vidim da nemam slucajno plavi kostim sa velikim slovom S ispod garderobe. Znam ja da covek moze oko svega da se istripuje kad hoce, treba samo da se skoncentrise i svasta moze da se nadje.
Al', ajde da se skoncentrisem, pa da probam:
Recimo, upoznao sam moju zenu na chatu davne 2000. godine, bas tog obicnog 13. oktobra.Petak. I to13.Ajde, nije strasno, bolje da upoznam nju, nego nekog kolekcionara ljudskih organa i beznadeznog zaljubljenika u nezakonitu patologiju. Onda smo se uzivo upoznali naBozic. Hm, Boze moj... Ja sam prvi put dosao njoj u posetu u taj 1.200 km udaljeni NBG bas naUskrs. Vaistinu. Drugi put sam dosao narodjendan njene sestre. Sad to bas i nema neke veze sa svecima, ali sacekajmo malo. Mozda je jednog dana (daj Boze ne bas uskoro) proglase za sveca. Zaprosio sam je zaNovu godinu. Zenu, ne sestru, zenu. Dosli smo opet u taj 1.200 km udaljeni NBG bas na moju slavu,svetu Petku. Vencali smo se 2 nedelje kasnije. NaMitrovdan. Posle nekog vremena smo se vratili u moj rodni NBG, tu proveli nesto vremena i posle neuspelog eksperimenta zvanog "Kako priviknuti ljude rodjene u EU da zive van iste u zemlji koja stremi ka tamo" vratili smo se u EU. Poceli da trazimo posao i stan. I dobili smo stan. Od1. maja. Praznik rada. Znaci nisu u pitanju samo crkveni praznici , ima i crvenih. I to je tako trajalo jedno vreme. Oko 2 i po godine. Odiseje i Ilijade.
A onda je ona otisla.... Zauvek.... Zadnji dan koji smo proveli zajedno je bila opet moja slava, tj. u to vreme nasa zajednicka,sveta Petka.
Jos kad bih dodao uz to da je nekolicina mojih devojaka imala tzv. "babska" imena. To su ona imena, kad, recimo, dobijete cerku, pa neko predlozi takvo ime, a vi reagujete u stilu: Ma daaaaj, tako se zove ona baba iz komsiluka…. Moja prva velika ljubav, pre jedno 10 godina, a onda i moja zena (jos malo, pa bivsa), imale su takva imena. I jos par riba. Ja kad upoznajem neku devojku, cim cujem ime, znam da li mi je sudjena. Zato mi jos uvek nije jasno sto se neke od njih i dan danas opiru sudbini. Kao, recimo, ona Marion koju sam upoznao u ovdasnjem Irish pubu, gde volim cesto da odem na zivu muziku i 'ladni Guiness.
A i ja sam imam cudno ime. Dosad sam upoznao preko nekoliko ljudi u svom zivotu koji su culi za moje ime. Znas kako je lepo kad te svako pri upoznavanju pita : "Kako, a?" Ali, pali kod riba, nema sanse da te ne zapamte, ako nista drugo bar po onom "Kako se ti ono zvase...?", hehe
I tako cemo ostati u tim razmisljanjima, moja drugarica Annie Lennox i ja, pokusavajuci da nadjemo jos neku paralelu ili obrnutu proporcionalnost u aritmetici zivota.....
Recimo, mozda to da je sutra opet petak 13. (post je pisan 12.07.2007. - prim. autora)......
Puno pozdrava iz paralelnogiobrnutosrazmernoproporcionalnog "zapadnoevropskog grada"
Connor MacLeod of the Clan MacLeod
P.S. Sad mi nesto palo na pamet da pogledam u crkveni kalendar, mozda je i danas neki praznik.
Sudbina je kad se ona pojavi niotkuda, od celog grada padne s neba baš u tvoju ordinaciju, bez uputa, bez išta, eto tek tako, boli je u ledjima pa htela da zaobidje lekare i čuda oko uputa, nego ovako direktno. I onda se skine samo u donji veš, i to kakav, a tebi zastane dah kad je vidiš, a zamisli samo kako je kad treba da je dodirneš. A moraš. A lepa k’o lutka. A baš ima probleme u lumbalnom delu, a prijatelju moj, terapija za to izgleda kao Kama Sutra. Znači, od sexa vas deli samo garderoba. Pa ti sad vidi. Treba ti samokontrola kao da si miner, kevu ti jebem. I malo-malo pa joj uhvatiš pogled kako te gleda. Pa se nasmeje. Pa se onda dodatno okrene i osmehne kad izlazi iz ordinacije, iako niko to ne radi. Ili ode do vrata, uzme jaknu sa čiviluka, pa se vrati da bi… pitaj Boga šta… pozdravila se, valjda, šta li. Ni to niko ne radi. I onda kad joj ponudiš da konačno sedne i popije kafu s tobom, ona kaže da mora nazad na posao, a ti joj kažeš:
- Pa znam, to si rekla i pre 20 minuta...
A drugi put kad je bila, nije odbila. Treći put smo dva sata kafenisali. Dva sata, eeej!!! Petak uveče. I stalno se smeje i gleda te. I ne zna da ode. Mislim, krene ona, pa stoji još 20 minuta i priča sa tobom. A veš joj stoji, prijatelju, kao da je za nju kreiran. A ne znaš da li ti više stane dah kad se skine ili kad je obučena. E, to ti dodje sudbina u neku ruku.
A ironija?
E pa, recimo, pitaš je što ribe rade takve stvari ponekad, recimo na žurci te non stop juri, hoce da igra sa tobom, spopada te, tako se ponaša da svi na žurci počnu da ti čestitaju kako si savatao strava cupi, kako nema greške da je tvoja ili Božija, a kad krene kući ne da ti broj telefona jer kaže da se udaje za par dana. Važi, a ja sam rastao u saksiji. E, to je pitaš i ona ti da par mogućih odgovora zašto to žene rade. Pa se još zajedno složite da i muškarci mogu pogrešno da protumače znake koje žena daje ili ne daje. Ali nije to ironija. Ironija je kad je pitaš posle toga, posle nekih pola sata, da li je ona bila udata, a ona kaže:
- Pa........ ja........... sam udata...
- Ali...?
- Nema “ali”. Samo sam udata, to je sve.
A ti joj kažeš:
- Dobro, ali nekako si zvučala kao da ima neko „ali“.
A ona kaže da nema nameru sad da otvara dušu. Jednostavno su zajedno već nekih 11 godina i uvek ima uspona i padova. Mislim, što priča da ima uspona i padova?
E, vidiš, to ti je ironija sudbine, prijatelju. To. A nisi ni svestan da umeš tako da odglumiš da te nije pogodilo kad je rekla da je udata, a osećaš se kao da te pogodila strelom posred grudi. I onda ona mora da ide, pa se opet pozdravljate nekih 20 minuta. I onda ode, a ti ostaneš ubijen u pojam. Pa onda motaš film po glavi. Nisi nešto oduševljen razgovorom, jer nekako nije tekao baš tako tečno kao što bi to možda trebalo, nekako kao da se ona uzdržava sve vreme. I koči nešto. Ili nju nesto koči. Tako nekako. Al’ ubiješ dva sata s njom komotno. Plus produžeci. I gleda te non stop. I ništa ne odbija.
Ne znam, nisam pametan...
Puno pozdrava iz ubijenogupojam “zapadnoevropskog grada”
Connor MacLeod of the clan MacLeod
P.S. A dodje ti samo da je pitaš: A izvini, a zašto onda.....?
To je bila cuvena recenica kojom smo mi jako cesto zapocinjali radni dan. Obicaj je bio kod nas na poslu da, ko god je sinoc zveknuo nesto, mora da se pohvali pred radnim kolektivom. Mi smo jako drzali do te stare srpske tradicije zvane: J***s ti sex ako nemas kome da ispricas. Znaci taj drevni obicaj se upraznjava sledecim ritualima: Taj (ili ta – da, da, i zenske su zdusno podrzale istu akciju) koji je nocas imao „pojacanu trecu smenu“ (sto bi rek’o Moca, lik koga cemo kasnije opisati) dodje i kaze datu sintagmu (iskreno, ni ne znam sta znaci sintagma, ali gotivno zvuci, a nekako mi deluje da sam je upotrebio bas na pravom mestu). Ostali spontano, ne mora da bude istovremeno, se ’vataju palcem i srednjim prstom za levi i desni rub usana i brisu iste kao kad se umazes od necega. To i nije sve toliko strasno kad imamo u vidu da su u nasoj firmi bili sve mahom mladi i oni koji su se tako osecali. Fora je u tome sto je to provalio nas direktor, covek koji je mogao jos malo otac da nam bude (a na koga da se ugledas ako ne na oca?), a bio je sexualno aktivniji nego mi svi na kamaru. Kriterijum za odredjivanje sexualne aktivnosti u ovom slucaju je bio samo broj snosaja, znaci promiskuitet nije ulazio u kriterijume, ali je bio olaksavajuca okolnost i predmet divljenja.
Kad smo vec kod radnih kolega, u moj licni Hall Of Fame cuvenih recenica koje su ostale uklesane na Bulevaru slavnih mog pamcenja, usao je i moj "bivsi" prijatelj Maxa. Ono „bivsi“ je samo metafora kojom se uzajamno nazivamo, sala, a nastala je onda kad je on saznao da sam ja bio sa njegovom tadasnjom devojkom pre nego sto mu je ona bila devojka. Znaci, da ne bude zabune, prvo sam bio ja s njom, pa pauza izmedju, pa je tek onda on dosao na red. To sam ja uvek koristio da ga podjebavam na foru: Ako ste se ljubili, racunaj da si mi pusio. To je bila samo fora, jer izmedju nje i mene u stvari i nikad nije otislo dalje od cistog ljubljenja. Bukvalno nista vise od toga. I to je moj prijatelj Maxa znao i nije se ljutio i sve je to shvatao kao dobru salu, sto je u sustini i bila. Izvinjavam se na digresiji. Elem, radi se o prvom gostovanju Nives Celzijus na nasoj televiziji, i to kod pokojnog Mice Minimaxa (ovo na slikama nije iz te emisije, al' bila je slicno...hm....obucena?).
Moram da priznam, u trenutku kad sam je prvi put video na TV-u, upravo sam prolazio pored istog i istog trenutka sam zapeo nogom o sopstvenu vilicu, sapleo se i zamalo slomio vrat. ’Bem ti sunce zarko, tad sam prvi put saznao kako izgleda to cuveno predinfarktno stanje. Ja mislim da je za vreme te emisije muski deo populacije srpskog naroda imao vise otkucaja srca u minuti nego cela Kina sa sve provincijama (a moramo uzeti u obzir da je tad i Hong Kong pripadao Kini). Da moze akumulator od kola da se spoji kablovima sa srcem, komotno bih upalio auto bez gurke. Doduse, moji mehurici svih divljih erotskih fantazija i bizarnih sado-mazo avantura, koje su se smenjivale brzinom vetra u mojoj glavi, su brzo popucali cim je progovorila, ali, svejedno, dobar deo istih je ipak ostao netaknut. E tol’ko je dobro izgledala tad. I sve to je moj "bivsi" prijatelj Maxa prokomentarisao legendarnom recenicom:„Ljudi, jel’ video neko sinoc onu ribu kod Minimaxa? E, savrsena je, znas sta znaci savrsena, ima nogu, ima sisu, ima dupe, NEMA mozak, znaci sa-vr-se-na !!!“Ja bih na to dodao samo jos onaj mmmmhhhhh razdeljak medju zubima. U stvari, mozda i nije imala razdeljak, ne secam se sad tacno, al’ znam da je imala neki feler sa zubima, a sto ja volem kad neka ima feler on d fejs...
Znaci, kad smo kod kriterijuma ocenjivanja riba, tu je standarde (kojih se, nekim nepisanim pravilom, pridrzavaju muskarci svih boja i rasa) definitivno postavio gore pomenuti Moca. Lik srednjih godina, koji se na bicikl penjao k’o na konja (sta ce mucenik kad je bajs visi od njega), i sa jos nezapamcenom energijom i entuzijazmom smarao ribe (bez da bude svestan te cinjenice) koje su dolazile na razne sportove i razne oblike gimnastika koje smo imali na poslu. Te ribe su pored svog tela i odredjenih grupa misica, i ne sluteci, tako iztrenirale ocne misice, pogotovo one kojima se koluta, da smo komotno mogli MOK-u da predlozimo novu olimpijsku disciplinu. Moca bi naravno bio selektor zenske reprezentacije i kondicioni trener. A jos je sshhussshhkao kad pricchhha, onako slicno k'o Patak Dacha, samo sto nije pljuvao oko sebe. U to vreme se nekako pojavila 1 riba koja tu dolazila na gorepomenute aktivnosti. To nije bila bilo kakva riba. Rodjaci! To je bila morska sirena. To je bila vila. Njeno lice… Ona nije imala lice. Ona je imala otelotvorenje skupa svih umetnickih fantazija najboljih umetnika od postanka sveta do danas. Ona nije imala telo. Ona je bila onomatopeja svih umnih arhitektura zenskoga tela od Eve do Monike Beluci. Nju kad je Bog stvorio, namerno joj nije stvorio krila, jer nije hteo da njegov najlepsi andjeo odleti. Kad krene kroz hodnik (i to u kupacem kostimu) vreme se zaustavljalo, kretao je usporeni snimak njenog hoda, pocinjao je da duva vetric koga nema i da joj mrsi kosu, rajski simfonijski orkestar je svirao svoju najlepsu simfoniju, a mi muskarci nikad vise u zivotu nego tad nismo zeleli da budemo plocice na podu koji ona gazi. Ma, sta gazi ?!? Ona nije hodala, ona je lebdela iznad zemlje. Ne, nije ona bila k’o Nives Celzijus, ne od onih od kojih ti krv iz mozga jurne u organe reprodukcije. Ona je bila od onih pored kojih se najveci macho, najveci buzdovan, najveci balvan (i ne znam jos kako da nazovem muskarce koji glume tough guys) pretvarao u topljenu cokoladu i pozeleo da postane malo mace koje ce ona da uzme na dlan, privije ga sebi na grudi i mazi (a Boga mi i doji) do kraja zivota. Za nju nije postojao onaj Amor, onaj mali picopevac sto leprsa i gadja ljubavnim strelama u srce. Ona je imala citav odred sopstvenih Amora koji su bili zaduzeni samo za muskarce oko nje. A bili su prebukirani. Ja sam se u tim trenucima pretvarao u dete, zamisljao je kao veliku lizalicu koju bih oblizao od glave do pete, sa posebnim akcentom na sisanje malog prsta na nozi. A kad se to zavrsi, onda da je stavis u regal (nju, ne lizalicu), gledas, vrtis glavom i uzdises. Znaci, budila je najiskrenija osecanja u svim muskarcima, koliko god to utopijski zvucalo. Tad su mnogi muskarci konacno sami dosli do zivotne spoznaje koja je to tacno razlika izmedju sexa i vodjenja ljubavi. Ona je uspela da pobije mnoge teorije o muskarcima bez ijedne jedine progovorene reci.
Mnoge stvari u glavi nam je definisala Mocina izjava posle koje nam je svima jednoglasno bilo jasno sta se to u stvari sa nama svima desava (citiram i imitiram mu glas):„Ona je kombinacccija jebozzzovne i milokurne u sssrazzzmernoj proporccciji ssshhhezzzdessset prema cetrdessset.“ Pritom je tu istu proporciju pokazivao rukama onako kao kad covek ukrsti prste kad hoce da vrti palceve (vidi sliku).
Znam da mi je jednom potanko objasnio koja je tacno razlika izmedju jebozovne i milokurne uz iscrpne definicije jednih i drugih, ali sam ja to vremenom, na zalost, zaboravio. Uglavnom mislim da je Nives Celzijus po njegovim standardima bila 100% jebozovna.
Puno pozzzdrava izzz jebozzzovnogimilokurnogusssrazzzmernojproporcccijissshhhezzzdesssetpremacetrdessset „zzzapadnoevropsssskog grada“
Connor MacLeod of the Clan MacLeod
P.SSS. Razzzmisshljam gde tacchhno, po Mocccinim sssstandardima, da uvrsssstim Bridget Fondu, moje malo ssssunce, ljubim je u pupak......
A sve je pocelo tako neobavezno. To zapadnoevropsko vece je konacno bilo prijatno, malo za promenu, jer do sad smo maltene isli u jaknama naokolo, k’o da nije leto. Jedan moj zapadnoevropski drugar je slavio rodjendan u jednom zapadnoevropskom kaficu. Kad cisto uporedim sistem slavlja zapadne Evrope i nas, mogu sa velikom sigurnoscu da tvrdim da nimalo ne zaostajemo za evropskim standardima. Au contraire! I kod nas i ovde se ljudi pridrzavaju starog dobrog pravila: pijem dok se ne userem. Mislim, najvaznije je kad covek sam sebi postavi granice i iste postuje.Samokontrola pre svega. Znaci, imamo jezero alkohola i branu. Spustis branu, ona reka alkohola jurne, a mi krenemo da trcimo ispred nje ko oni rodjaci u Pamploni sto trce pred bikovima. Pa ko prezivi - pricace.
Elem, pod uticajem tih faktora u obliku alkoholnih pica raznih sorti i procenata, zurka je polako dobijala svoju formu. Sad ja tu nekako ne mogu tacno da se setim redosleda dogadjaja i kako je tacno doslo do toga da ja krenem razgovor sa NJOM. Pricaju ljudi da alkohol unistava mozdane celije, pa covek pocne da gubi pamcenje. Kad malo razmislim, to je to, nema druge. Uglavnom, poceli smo nas dvoje sa pricom. Kol’ko mogu da se setim onako kroz maglu dima i otalih isparenja, nekako je ona spomenula kako nema decka, jer (sad cu ja to malo slobodno da izinterpretiram) otprilike, nema ko da joj parira po koeficijentu inteligencije i oratorskim sposobnostima. Mislim se ja, tjero, pa nisi jos mene upoznala, hehe. I’ll make u go crazy samo tako. Ima samo da pevas i da pitas jel’ ima jos. I pocnemo mi tu s pricom. U neko doba, tacnije, posle par minuta, ustanovili smo da je tu mnogo glasno, jer je zurka bila u punom jeku, da ne kazem dostizala je kulminaciju, pa sam ja kao pravi dzentlmen predlozio da izadjemo u hodnik, gde je buka malo manja. Za mozda par decibela, al’ ajde, moze da se prica. Mic po mic, dotakosmo se mi politike. Pocne ona temu zvanu Kosovo.
Moram odmah da napomenem da sam bio impresioniran da jedna zapadnoevropska devojka zna uopste sta je Kosovo, da ne misli da se to maze na hleb ili da je neki novi preparat protiv celulita. Jos moram da dodam jednu jako bitnu cinjenicu: Ona ima tek 20 godina. A ja 33 (post pisan 15.07.2007. - prim. aut.).
E sad, mala digresija. Moram da objasnim da se moje interesovanje za politiku svodi na najobicnije pracenje vesti, da bih cisto bio u toku, da ne kazem opste informisan. Znaci nije da se ne razumem u istu, samo nije to neko jako bitno teziste mojih interesovanja. Cak ni na glasanja nisam isao, jer koga da biram? Nisam gluv, nisam slep, cujem sta lazu, i uglavnom mislim da znam sta su im prave namere. Imam svoje misljenje i sa njim se ne slazem.
Medjutim, ovde je malo drugacije. Posto je, otprilike, prva reakcija ljudi ovde ako su uopste culi za Srbe: Iiiiii!!!!! i odma’ sastave levi i desni kaziprst u obliku krsta (dobro, malo i preterujem), ja onda moram da se angazujem u smislu gradjenja pozitivnog imidza i pranja obraza nase nam domovine, jer sam misljenja, da ljudi idu mozda i nesvesno tom logikom – kako im se ja predstavim, tako ce misljenje imati o celoj zemlji. I moram jos da dodam da sam pri tom stvarno realan, objektivan i nisam nacionalista. I nemam nista protiv drugih. I ne mrzim nikog.
Elem, predlozi ona Kosovo. E, sad to mora da se raspravi. Sunce malo, ajmo mi polako sad napolje iz kafica u basticu da ti cika Connor oprica neke stvari. Kaze ona: „Pazi dobro, ja studiram politiku, sa mnom nije ni malo jednostavno o tome diskutovati.“ Ima otprilike prosek ocena 1 (to mu dodje ko nasa desetka) i sl., medjutim nisam se ja tu dao pokolebati. Naprotiv, to mi jos veci izazov. Da joj pokazem malo da ne moze covek sve da nauci po tim fakultetima. I da postoji nesto sto se zove fakultet zivota. A ko tu dobije stipendiju, kukala mu majka. Sto rek’o Mute Halimic, poznati vlasnik ugostiteljskog objekta „Slozna braca“: „I ti si mi zavrsila fakultet, a ne znas par sokova nabrojati. Ja sam mog’o 16 tak’ih fakulteta zavrsiti, kol’ko sam sokova do sad nabrojao.“ I upustim se ja tu s njom u zestoku raspravu, onako polu pijan i polu pismen (jer ipak nisam ja dugo ovde, pa ne vladam ovdasnjim jezikom onoliko kol’ko bi’ bio zadovoljan, iako me svi tapsu po ramenu da sam super naucio za tako kratko vreme). 4 i po debela sata smo ukrstali koplja, vodili diskusije i diskusije dok su ljudi unutra djuskali, provodili se i blejacili. 4 i po sata!!!! Borio sam se k’o lav!!!
E sad polako dolazimo do sustine stvari. Razmisljam ja nesto, ma k***c moj bi’ ja tol’ko sa njom diskutovao, da nije bila tako dobra cupi!!!! Matori pedofil!!!! Znam da sam `vatao sebe u situacijama, ona prica, a ja joj gledam usta i zamisljam kako bi’ je poljubio, a zatim i silne propratne radnje koje uz to idu. A imala je usne, mmmmmmm….. samo kad se setim. Ma bile su sladje nego breskve iz dedinog vocnjaka. Ma koja nanina baklava? Koja Andzelina Dzoli?
I onda krenem da se sukobljavam sa samim sobom. Jer ja sam jedna vrlo konsekventa osoba, bez obzira u kakvom sam trenutnom agregatnom stanju. Znaci nema kod mene, e sad sam pijan, sad mogu da pravim njesra, sutra uvek imam opravdanje u stilu: jbg, bio sam pijan.
Kao prvo, razmisljam – godine. Da li se ja sad moralno srozavam, ako me privuce tako mlada piletina? Moram da priznam, taj sukob sam jako brzo resio. Dosao sam do zajednickog resenja sa samom sobom, nasli samo se tako reci na pola puta. Stara koka dobra juha, al’ se mladja bolje kuha. Znaci, dosao sam do zakljucka – to nije nikakva prepreka. Idemo dalje.
Posle razmisljam nesto, pa ja sam sad trenutno reprezentativac politickih interesa moje mi domovine, a ovamo razmisljam u stvari koji tacno momenat da iskoristim da predjem u akciju zvanu „Poljubac – sex – dorucak, a ako joj se svidi, moze i repete“. I onda se nesto mislim, pa sto da ne? Ko mu j***e mater? Sto ja ne bih makar jednom u zivotu iskoristio politicare i politiku za ostvarivanje mojih ciljeva, kol’ko god oni niski bili? Pa dokle da samo oni to rade? Kol’ko puta su se oni j***li preko mojih ledja da bi profitirali, pa sto ja sad da se ne j***m malo preko njihovih ledja? Pa da. Sto je bukvalnije moguce. Pa eno, kad je bilo bombardovanje, jesu se Ameri izvinjavali na TV-u govoreci da to nije rat protiv srpskog naroda, nego protiv predsednika? Polako komsije, ne moze samo da se udje da se rusi tudje. Pa kad je rat protiv njega, a ne protiv mene kao reprezentativnog uzorka istog tog naroda, pa rokajte onda po Uzickoj 42 (ili koja vec ono bese adresa?). Dje mene nadje? Sta ja imam s tim? Ionako imate one silne play station-e po tim vasim Pentagonima, sednes u fotelju, uzmes dzojstik u ruke, pratis plusic po ekranu i pogadjas mrave u levo jaje. A oni lepo osinuli rodjaci po bolnicama. Kao, ups, zajebali smo se. Kolateralna steta. Ko radi, taj i gresi. Pa kol’ko su nas puta nasi voljeni nam politicari lagali za sve i svasta, a narod k’o narod, veruje u sve i svasta. Malo obecas kule i gradove, kamione, avione, dignes penzijice pred izbore, a penzioneri k’o da ih obasjalo sunce. Podmlade se po 30 godina. Lepe ti slike po zidu mesto tapeta. Da im izdrzi srce, trcali bi i maraton od srece. Nosili bi stafetu. E pa, mislim se ja, necete ga majci. Ne lipsi magarce do zelene trave. Da vidite malo kako izgleda kad neko vas politicare zloupotrebljava u komercijalne svrhe.
REVENGE!!!!!!!!!! KUCKE AGRESORSKE!!!!!!!!!!!!!!
Unapred se ja izvinim u mojoj glavi ovom zapadnoevropskom narodu, kazem da to nema nikakve veze sa njima, nije to ni po sistemu „strankinje se praskaju pravo“, nije ni to da je moj pokojni deda protiv njih ratovao pa ja sad `ocu da se osvetim sto su oni meni nervirali takvu dusu od coveka k’o sto je bio moj deda, nego sam se ja nameracio samo na ovaj primerak gorepomenutog naroda.
Sad jos 1 mala digresija. Da ne bih ja sad ovde ispao sexualni manijak, matori pedofil i sl., meni je najveci afrodizijak mozak. Definitivno. I vrlo retko podlezem animalnim instiktima. Znaci moze cupi da izgleda k’o avion, ako nema mozga, tesko da ce da me poseduje. A uz to sam neizlecivi romanticar. Mada, moram da priznam, pokleknem i ja ponekad pod naletima erotike. Imam i ja dusu. Mora covek nekad da bude i fleksibilan. I ne lazem. Nikad nisam glumio kapetana svemirskog broda na redovnom odsustvu na planeti Zemlji samo da bi’ priveo cupi. Ne. Takav sam kakav sam. Ko hoce – hoce, ko nece – nije svestan sta propusta. Ko nije iskoristio konzumaciju, nek si j***e mater. I jako sam moralan. Postujem moralne vrednosti svih boja i oblika i volim da smatram da ja to ispravno.
Uglavnom, rascistim ja to sa sobom u glavi da li je moralno da ja njenu strast u vidu politike iskoriscavam samo da je odvucem u krevet. I u sred rasprave, kad sam joj najvise isao na zivce, BAP!!! Poljubim je ja. I pazi sad ovo!!!! Opasna mala!!! Ne sklanja glavu!!!! Ne okrece!!!! Nista!!!! Doduse nece sa jezikom, ali ne izbegava poljubac. I to ne samo jednom to vece!!!! Nego nekoliko puta!!!! Ono po sistemu: dacu dacu, dacu nego sta cu, ali mi je ipak stalo da te mucim malo. Pa mislim se, majku li ti j***m ja onu balavu, pa kamo postovanje prema starijima? Pa mogu jos malo otac da joj budem, a ona mene nasla da izaziva, ej!!! E pa ova danasnja omladina se mnogo izbezobrazila. Vidis, molim te, gde je otisla ta Evropa. Otis’o svet u k***c.
I tako mic po mic, doslo 5 sati ujutru. Vreme da se ide kuci. Odma’ da vam zadovoljim znatizelju, nije bilo nista. Izgrlili smo se k'o nesvrstana braca, poljubili jos jednom u usta (bez jezika) i svako na svoju stranu. Sto bi 1 moj prijatelj to slikovito opisao: odo’ ja kuci, s’ oprostenjem, suva ku*ca.
I moram da priznam, ona je bila, sto se tice politike, nebruseni dijamant. Ima mozak, ume da razmislja svojom glavom, ali ipak ima malu dozu idealizma i naivnosti, sto ja licno mislim da je samo stvar iskustva. Jer ipak ona ima samo 20 god. Nije stigla da dozivi sve i svasta.
Pa se mislim nesto, ako joj nesto nije jasno, ja cu vrlo rado da se stavim na raspolaganje da joj objasnim neke stvari.
Recimo, u pauzama vodjenja ljubavi... Ipak ja nisam od one muske stoke koja se posle sexa okrene na drugu stranu i zahrce....
Puno pozdrava iz pokvarenomastovitogiprljavostrastvenog „zapadnoevropskog grada“
Connor MacLeod of the Clan MacLeod
P.S. A kladio sam se sa drugom u sladoled da ce ona da se javi. Zensko je to....
SYSTEM OF A DOWN - B.Y.O.B.
WHY DO THEY ALWAYS SEND THE POOR!
Barbarisms by Barbaras
With pointed heels.
Victorious, victories kneel.
For brand new spankin' deals.
Marching forward hypocritic
And hypnotic computers.
You depend on our protection,
Yet you feed us lies from the table cloth.
La la la la la la la la la,
Everybody’s going to the party have a real good time.
Dancing in the desert blowing up the sunshine.
Kneeling roses disappearing,
Into Moses’ dry mouth,
Breaking into Fort Knox,
Stealing our intentions,
Hangars sitting dripped in oil,
Crying FREEDOM!
Handed to obsoletion,
Still you feed us lies from the table cloth.
La la la la la la la la la,
Everybody’s going to the party have a real good time.
Dancing in the desert blowing up the sunshine.
Everybody’s going to the party have a real good time.
Dancing in the desert blowing up the sunshine.
Blast off, it's party time,
And we don't live in a fascist nation,
Blast off, it's party time,
And where the fuck are you?
….. Yeah
Where the fuck are you?
Where the fuck are you?
Why don’t presidents fight the war?
Why do they always send the poor?
Why don’t presidents fight the war?
Why do they always send the poor? [X4]
Kneeling roses disappearing,
Into Moses’ dry mouth,
Breaking into Fort Knox,
Stealing our intentions,
Hangars sitting dripped in oil,
Crying FREEDOM!
Handed to obsoletion,
Still you feed us lies from the tablecloth.
La la la la la la la la la,
Everybody’s going to the party have a real good time.
Dancing in the desert blowing up the sunshine.
Everybody’s going to the party have a real good time.
Dancing in the desert blowing up the sunshine.
Where the fuck are you!
Where the fuck are you!
Why don’t presidents fight the war?
Why do they always send the poor?
Why don’t presidents fight the war?
Why do they always send the poor? [X3]
Why, do, they always send the poor [X3]
They only send the poor [x2]
Hm…zasto Highlander? Pitate se vi. Pa nije tako tesko, samo kad covek razmisli malo. I povuce par paralela (mada one nekad i nece bas da budu paralelne….jbg, nije sve u zivotu potaman)
Ajmo polako, redom…
Covek je gorstak, sisao sa planine, valjda, kol’ko ja shvatam pojam gorstaka, mada se sve nadam da to nije pesnicka metafora u pogrdnom smislu, koju mi cesto upotrebljavamo. E sad, ja i nisam sisao sa planine. Doduse jes’ visoko, taj osmi sprat solitera, pa mu mozda dodje kao planina. A mozda i iz razloga koji spominje legendarna Desanka Maksimovic: iz jednezemlje sa brdovitog Balkana. E pa, kad ona kaze da je brdovit, onda mora da jeste. A ja ne sumnjam u teta Desine reci.
Dalje, covek je mator, cenim oko 400 godina (ako se dobro secam, al’ se dobro drzi, k’o momcic), a ja se…pa recimo da se osecam tako… Doduse imam oko 367 godina manje, iliti 33 (i po), ali iznutra nekako bas kao za tih 367 vise. Nemojte pogresno da me shvatite, nisam poceo da trulim iznutra, samo hocu da kazem da se osecam ponekad tako prazno kao valjda neko ko ima tih 367 godina vise. Uh bre, ta matematika. Ko razume, shvatice…
Idemo dalje, covek je besmrtan. Jedina slaba tacka mu glava. Ako mu odseku, s’ oprostenjem, istu, odeeeee….. tako i meni, cini mi se da nista ne moze da me ubije sem da mi neko odsece glavu. Ili da me j***e u istu. Ostalo, pih….ono sto te ne ubije, samo te ucini jacim. A non stop ga napadaju dusmani i traze mu glavu. Babo, daj glavu…. A ima i bosanska verzija: Baaabo, daj glavu (pritom se misli na muskog clana najuze porodice gornjeg hijerarhijskog sloja, da ne kazem oca).
Covek je vise puta pocinjao zivot iz pocetka, u novoj sredini, sa novim ljudima (kojim to ljudima?) oko sebe, ostavljao sve sto ima iza sebe, ili ostajao bez svega sto ima iza sebe, dakle pocinjao od nule, da ne kazem iz minusa. To mi nesto strasno poznato. Ne mislim samo na finansijski minus, jel?
Od `ladnog i ostalih vrsta oruzja ima mac. Hm….e sad ja treba da nadjem paralelu izmedju njegovog maca i mog nekog maca. Gde da nadjem, koju p***u materinu, mac u ovo doba evolucije? Jedino u muzeju. Al ja cu onda da zamisljam da je moj mac u stvari moj mozak kojim secem sito i reseto dok se probijam kroz urbanu dzunglu najrazvijenije evropske zemlje u kojoj trenutno obitavam (a tom cinjenicom – mislim na zemlju, se bas i ne ponosoim, iako mi svi zavide zbog toga i tapsu me po ramenu).
Ima covek na gajbi pun k***c antikviteta i starih stvari, originala i rariteta iz raznih zemalja sirom sveta. Kad se setim, dok sam ziveo u rodnom mi belome gradu, imao sam i ja punu gajbu rariteta i antikviteta. Ohohoooo, kad se samo setim originalne Gorenje ves masine, moje jos malo pa vrsnjakinje, pa frizidera, pa televizora (direktno sa sajma, bre – sto je znala moja majka uvek da kaze, k’o da ga je kupila u Monaku, Boze me ´prosti) i ostalih zivotinja. A tek dedin Skodilak…. Pa to je posebna prica, `77. godiste, za 20 godina (dok ja nisam poceo da ga vozim) presao 55.000. Nov! A deda ga lickao i pickao i nikad ga nije vozio po snegu. Moj bato! Da nije bilo glupog NATO-a i bombardovanja, mozda bih ga vozio i dan danas.
To su neke paralele, koje smo, u ovo hladno zapadnoevropsko vece, u ove sitne sate, moj drug Damien Rice i ja uspeli zajednickim snagama da izvucemo iz zivota moga i zivota cuvenog lika zvanog Connor MacLeod from the clan MacLeod.
Puno pozdrava iz mnogomnogohladnogkaodanijeletomajkumu „zapadnoevropskog grada“
P.S. A nisam spomenuo da je Highlander bio strasno, strasno usamljen?...........
sssrazzzmernoj proporccciji ssshhhezzzdessset prema cetrdessset.“ Pritom je tu istu proporciju pokazivao rukama onako kao kad covek ukrsti prste kad hoce da vrti palceve (vidi sliku)
E sad polako dolazimo do sustine stvari. Razmisljam ja nesto, ma k***c moj bi’ ja tol’ko sa njom diskutovao, da nije bila tako dobra cupi!!!! Matori pedofil!!!! Znam da sam `vatao sebe u situacijama, ona prica, a ja joj gledam usta i zamisljam kako bi’ je poljubio, a zatim i silne propratne radnje koje uz to idu. A imala je usne, mmmmmmm….. samo kad se setim. Ma bile su sladje nego breskve iz dedinog vocnjaka. Ma koja nanina baklava? Koja Andzelina Dzoli?
Sto ja ne bih makar jednom u zivotu iskoristio politicare i politiku za ostvarivanje mojih ciljeva, kol’ko god oni niski bili? Pa dokle da samo oni to rade? Kol’ko puta su se oni j***li preko mojih ledja da bi profitirali, pa sto ja sad da se ne j***m malo preko njihovih ledja? Pa da. Sto je bukvalnije moguce. Pa eno, kad je bilo bombardovanje, jesu se Ameri izvinjavali na TV-u govoreci da to nije rat protiv srpskog naroda, nego protiv predsednika? Polako komsije, ne moze samo da se udje da se rusi tudje. Pa kad je rat protiv njega, a ne protiv mene kao reprezentativnog uzorka istog tog naroda, pa rokajte onda po Uzickoj 42 (ili koja vec ono bese adresa?). Dje mene nadje? Sta ja imam s tim? Ionako imate one silne play station-e po tim vasim Pentagonima, sednes u fotelju, uzmes dzojstik u ruke, pratis plusic po ekranu i pogadjas mrave u levo jaje. A oni lepo osinuli rodjaci po bolnicama. Kao, ups, zajebali smo se. Kolateralna steta. Ko radi, taj i gresi. Pa kol’ko su nas puta nasi voljeni nam politicari lagali za sve i svasta, a narod k’o narod, veruje u sve i svasta. Malo obecas kule i gradove, kamione, avione, dignes penzijice pred izbore, a penzioneri k’o da ih obasjalo sunce. Podmlade se po 30 godina. Lepe ti slike po zidu mesto tapeta. Da im izdrzi srce, trcali bi i maraton od srece. Nosili bi stafetu. E pa, mislim se ja, necete ga majci. Ne lipsi magarce do zelene trave. Da vidite malo kako izgleda kad neko vas politicare zloupotrebljava u komercijalne svrhe.
REVENGE!!!!!!!!!! KUCKE AGRESORSKE!!!!!!!!!!!!!! 
Idemo dalje, covek je besmrtan. Jedina slaba tacka mu glava. Ako mu odseku, s’ oprostenjem, istu, odeeeee….. tako i meni, cini mi se da nista ne moze da me ubije sem da mi neko odsece glavu. Ili da me j***e u istu. Ostalo, pih….ono sto te ne ubije, samo te ucini jacim. A non stop ga napadaju dusmani i traze mu glavu. Babo, daj glavu…. A ima i bosanska verzija: Baaabo, daj glavu (pritom se misli na muskog clana najuze porodice gornjeg hijerarhijskog sloja, da ne kazem oca).