Jbg i ti si stigla do III èina (moj današnji post upravo o tome zbori) :))) ali...Život ide dalje

Nekad je mnogo lakse proliti suze i kroz njih izbaciti, ne bas sve ali dobru vecinu losih emocija..
Nisi jedina u svakom slucaju.. :((((

Najbitnije je da ste tu vi da mi pruzite podrsku! :)))

Uvek :D

Naravno! Suze mogu 2-3 dana, sve preko toga je vec depresija. Zato OSMEH :))

Upravo tako Iva :))
Jer, depresija kad "uhvati" veoma, veoma tesko "pusta"..
Nazalost znam iz svog iskustva...

Uff, i ja sam plakala kad sam raskinula s momkom, a trebali smo se uzeti..ziveli smo zajedno.
Onda sam ga obrisala sa svih mogucih spiskova (poruke, mailove, broj telefona) bacila njegove stvari, sve sam ucinila da izgleda kao da nikad nije ni postojao u mom zivotu...jeste bilo tesko, ali vremenom je bilo bolje. Od tad je proslo 3 meseca, a ja sam povratila svoj optimizam i osmeh na lice...cak i kad ga vidim na ulici, sve mi je jedno...i ako se i setim njega, to su onda samo lepe uspomene..
Zato ti preporucujem da izlazis, druzis se puno i malo flertujes, ali samo flertujes...to nekima malo pomogne.
Glavu gore! ;D

Bilo je raznih boli u mom zivotu, raznih tuznih situacija,ali nista ne ume da toliko boli i ubije kao ljubav. Ipak je ljubav ono sto nas odrzava u zivotu. Covek kada ne voli je prazan, luta, a ljubav pokrece planine,rusi sve mostove,od nemoguceg stvara moguce! Nekako kao da ima istine u onoj "sve prave ljubavi su tuzne". Ali ipak se mora dalje. Mozda ti se uskoro osmehne neka lepsa i beskrajna ljubav. Zivot je cudo!

Eeee, drage moje, kako vas je lepo slušati ali i pomalo tužno.
Ljubav, ljubav, ljubav, a ko još ne èezne za njom i ne želi je ponekad i više od života samog.
Pa ipak: ljubav ne bi ni smela, ni trebala, obavezno znaèiti i posed i to veæina nas zna da kaže, ali teško i da dokaže i tu nastaje problem, koji završava na ovaj naèin - tugom i depresijom.
To što sa nekim ne možemo da opstanemo u zajednici, ne mora da znaèi da je on nužno loš i zao i da nam je neprijatan, nego mu je samo ritam takav da se ne poklapa sa našim na takvom zadatku i ništa više..
Sve ostalo (ako je stvarno obostrana, iskrena ljubav) je apsolutno u redu i ima smisla.
I da sad ne odem daleko, a vuèe me baš, možda je i naš muški, jednako kao i vaš ženski problem - to što ne biramo dovoljno dobro, nego strast tumaèimo kao ljubav, a onda brzo doðe razoèarenja neizbežno..
Više sreæe neki sledeæi put, ali malko više pameti pre toga, pa živele mi i zdrave bile..:)))

Kojak, lepo ti to reèe, ali teško je to objasniti samom sebi u trenutku kada si slep od ljubavi. A prava ljubav... Neko je nikada ne upozna,neko veèno luta u potrazi za njom. Nekada se pitam koji èovek je privilegovan da je upozna-ljubav koja ne poznaje sebiènost,ljubomoru,koja je bezuslovna...Ljubav koja je èista,iskrena...