BUREK je ona srpska stvar

У паузи док чекате извештаје из београдских пекара о квалитету бурека кога једемо (односно док ја одлучим да ли ћу купити дигитални фотоапарат) погледајте шта све има о буреку на ВИКИПЕДИЈИ.




Српски бурек са месом каквог га можете набавити на територији целе бивше нам државе ЈУГОСЛАВИЈЕ.




Босански тип бурека који такође можете набавити на скоро целом подручју бивше нам државе ЈУГОСЛАВИЈЕ.

О буреку иѕ ВИКИПЕДИЈЕ

Бурек (турски börek албански byrek, грчки μπουρέκι или μπουρεκάκι, хебрејски בורקס) је предјело или слаткa пита или пециво које се може пронаћи у многим земљама које су некад биле у саставу Отоманског царства. Прави се од лиснатог теста или киселог теста, и углавном се пуни са сиром (најчешће фета), млевеним месом или поврћем (најчешће спанаћ).

У бившој Југославији реч бурек није нигде коришћена као хипероним (као на пример пита, колач), као у турском језику. Бурек има две реализације: једну у Србији, а другу у Босни и Херцеговини (од стране сва три народа - Бошњака, Срба и Хрвата). Оба јела се такође праве и у Хрватској и Словенији, где су их увели углавном албански и босански пекари почевши од 1960их.

Бурек је у редовној понуди свих пекара и обично се једе као "брза храна". Пошто је бурек тешка и масна храна, често се конзумира са јогуртом. Осим у пекарама, бурек се продају у специјализованим продавницама званим бурегџинице (на српскохрватском) или бурекџилницама (на македонском) које продају искључиво бурек (или пите) и јогурт. Ове бурегџинице су заправо само врста пекара које су постојале пре почетка 18. века. Оне су врло честе у Босни и Херцеговини и поприлично честе у Хрватској, Македонији, Црној Гори и Србији. У Београду није било бурегџиница до почетка 1990-тих пошто је бурек од почетка продаван у свакој пекари у ширем смислу.

Српски (округли) бурек

У Србији се реч бурек односи на специјално јело од теста. Коре се праве од теста и бацају се кроз ваздух, да би се развукле. Традиционалне испуне су пржено млевено месо или сир. Празан бурек се такође традиционално прави. Додатне варијанте укључују надев од јабука, вишања, печурки и модернe варијантe пица бурека.

Рецепт за модерни округли бурек је развијен у Нишу, где га је 1498. представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истамбула.

Српски бурек је постао популаран у Хрватској и Словенији у другој половини 20. века. Први бурек у Загребу су направили познати албански пекари поред главне желеничке станице (Колодвора) након Другог светског рата. И овде је ово јело познато просто као бурек.

Сваке године се у Нишу одржава такмичење бурека (Бурегџијада). 2005. је направљен бурек од 100 kg, са пречником од 2 m и сматра се највећим буреком икада направљеним.

Босански (умотани) бурек

У Босни и Херцеговини реч бурек се односи само на другу врсту јела од теста и само када је напуњено месом. Танке коре се напуне и затим се умотају. Исто јело са сиром се назива сирница, јело са спанаћем и сиром је зељаница, јело са кромпиром је кромпируша, а све оне се називају пите. Ова врста јела је врло популарна у Хрватској, где су је увели Босански Хрвати. У српске градове босанско јело је уведено преко избеглица из грађанског рата током 1990их и оно се често назива сарајевска пита или босанска пита. Нека слична јела, иако су донекле шира и са тањим корама се називају савијаче или просто пита у Србији. Међутим, ова јела се углавном праве у домаћинствима и традиционално се не нуде у пекарама.

У Босни је бурек јело пуњено само са месом. Постоји језичка тежња у Хрватској да се користи реч бурек само за јело са сиром. У Србији, увек се мора рећи бурек + надев (са месом, на пример).

Са овом задњом констатацијом се не слажем јер мислим да је прави босански бурек са кромпиром (мој омиљени) али нема везе.