Često slušam ono isto "pomeri se s mesta", viđam ljude kako pri razgovoru kuckaju u drvo ukoliko se pominju neke negativne stvari, ili kako se udaljavaju tri koraka i simuliraju pljuvanje ukoliko im crna mačka pređe preko puta, kako se prestravljuju ukoliko neki važan dogovor imaju na petak 13. ili ukoliko nešto ima neke veze sa tri šestice (Ne vidim baš neki razlog za brigu, jer zbir tih šestica je 18, a 1 i 8 su 9, a moj lični broj je 9, i veoma sam zadovoljna što je tako, jer ima veoma pozitivna numerološka tumačenja. Tako da pored trinaestice uvek biram i devetku, i šesticu, ako ima da se bira broj za nešto :D), itd.
U davna vremena ljudi su koristili ta njihova verovanja obično da bi ili zapretili nekom, kao opomenu, ili su jednostavno verovali da nešto što za njih predstavlja neku negativnost (Sad ja ne znam koliko su merdevine ili ogledala zla, ali dobro...) može biti uklonjena na meni malo tupav način...
Što se mene tiče, ja volim da izazivam sudbinu. Namerno prolazim ispod merdevina, plašim ili mazim crne mačke, 13 mi je srećan broj (Trinaesta sam bila u dnevniku u osnovnoj školi, trinaesta i na spisku upisanih u poslovnu administraciju u ekonomskoj, na petak 13. sam ili bila dobro raspoložena ili dobijala dobre ocene...), za doručkom mi se dešava da prevrnem so (Obično slučajno, jer niko nije lud da namerno prosipa stvari po kući... Mada, negde sam čula da to može predstavljati i sreću, sad kome verovati, ko će ga znati...)... Ali, ma koliko bila s obe noge na zemlji, uvek ću verovati u čuda, jer se pridržavam onog dobro poznatog "sve je moguće".
Prošle godine na leto se u našem kupatilu razbilo ogledalo. I onda su, možda zbog toga, a možda i zbog nekih slučajnih razloga, određene stvari krenule nizbrdo. To je moja mama primetila, pa mi je pomenula to verovanje. I od tada čuvamo ogledala. Ali, jedino što mi, obični smrtnici, možemo raditi jeste pitati se: Da li je to neka viša sila? Sudbina, možda? Magija? Ili samo obično narodno verovanje, koje može biti tačno, a i ne mora?
Ima tu nešto, po meni, pod jednim velikim MOŽDA... I zato ako je u pitanju nešto zaista važno, kao što su, na primer, zdravlje i voljene osobe, uvek kuckam u drvce, jer sam, ma koliko bila hrabra kod većine stvari, pravi paničar po pitanju tih stvari... I ma koliko fizički slaba ili neiskusna bila, sve ću učiniti da sa navedenim važnim životnim važnostima bude sve u redu.
Sujverje je slično astrologiji, numerologiji, tarot kartama, kristalnim kuglama i sličnim stvarima... Ima nešto u njemu, ali i dalje nisi siguran da li možeš verovati u to. Na primer, ja proučavam astrologiju i više puta sam čitala o nekim numerološkim tumačenjima, i zaista mi pogodiše dosta toga. Ali, nikada nisam verovala u astrološka/numerološka predviđanja. Jesam ih čitala, uglavnom ona po časopisima, ali mi se ništa od navedenog nije desilo. Ali ko zna, možda su tamo loši astrolozi, ili to oni napišu šta im padne na pamet, čisto da bi to ljudi čitali, a neko možda i poverovao? A možda nisam dovoljno obraćala pažnju u svoju natalnu kartu?? Kao što rekoh, ima tu nešto... Evo, za ovu godinu su mi predvideli uspeh na poslovnom planu, što je i istina - uspešno sam završila školu i upisala ono što želim. Takođe mi se u natalnoj karti nalazi aspekt veliki trigon koji donosi sreću, a meni se često dešavalo da pomislim da sam rođena pod srećnom zvezdom. Da li je u pitanju trud koji ulažem u ostvarivanje svojih ciljeva ili ipak uticaj zvezda i planeta?? Ma, ne vredi ni da razmišljam... Na kraju krajeva, mi nikad (Nikad ne reci nikad!) nećemo saznati šta prava istina jeste... Možemo samo nastaviti da se hranimo onim za šta mi smatramo istinitim, a u stvari je to, verujem, gomila subjektivnih mišljenja koja utiče na ljude koji žele nešto da nauče. Isto kao i ona naučna teorija da su sve stvari oko nas, u stvari, bezbojne, samo što reflektuju svetlost i mi vidimo boje. A baš zato se u mraku ništa ne vidi.
Nego, skrenuh s teme... Suština je u tome da, ma koliko nam se neke stvari činile suludim i neprihvatljivim, nikada ne treba gubiti veru u njih. To je ono što nas okružuje, to je naš život, i to smo mi. A ja ću da se smeškam i da nastavim da ga živim, veselo upijajući znanja, jer baš što je tako misteriozan, život je jako dragocena stvar.
Shi ni yuku otokotachi wa mamoru beki onnatachi ni,
shi ni yuku onnatachi wa ai suru otokotachi e.
Nani wo kakeru no ka, nani wo nokosu no ka,
I PRAY, PRAY, TO BRING NEAR THE NEW DAY...
Elem, malopre sam učestvovala u takvoj raspravi...ma, ne bih rekla ni raspravi, više mi je ličilo na igru ubeđivanja i istovremene detaljne analize ličnosti. I ja prosto ne mogu da shvatim... Posle silnih saveta koje sam davala, posle tolikih pokušaja da pomognem i da podignem nekom samopouzdanje (I lepo sam ja prvo rekla za moju mamu da je glupo što se ponaša kao Majka Tereza, kad vidim i da sama postajem takva...), da neko može biti toliko tvrdoglav da ne može prihvatiti nešto najlepše, a to je tuđa pomoć i podrška.
Pa da... Imam posla sa Rakom, koji u podznaku ima tvrdoglavog rogonju, Bika. Šta tu još ima... Mesec u Blizancima, reklo bi se - preosetljivost, brzopletost, neodlučnost, naivnost, hiperbolisanje negacije da bi bila...pa, hiberbolisana negacija. A 3. kućom vlada Rak, di se nalazi i njegov Merkur. Imam i ja Markur u Raku. Intuicija, veoma razvijena, daklem, kao i pamćenje. Samo što se moj Merkur nalazi u 9. kući, kući istraživanja, učenja, filozofije, radoznalosti...što smatram pozitivnim i prihvatljivim kako od strane sebe, tako i od strane drugih. Ali... 3. kuća (komunikacija) i Rak, sa tom stidljivošću, kod koje je potreban napor kod izvlačenja iz ljušture. Pružiš čoveku ruku, a on - ma, neće da može! Čeka on sa svojim kleštima marljivo naoštrenim i spremnim za samoodbranu. Čudni su mi ti Rakovi... Nego, šta ja pričam?! Meni je u 3. kući Jarac! Tihi, povučeni (ali mudar, matori u duši) Jarac, koji pazi šta priča i uvek ima svoje oštre rogove pri ruci! Opako, nema šta! O-PA-KO!! K'O ZMAJ (Od kad je brat ovo lupio, ne mogu da prestanem da koristim istu rečenicu!)!!! Opravdava me to što posedujem kombinaciju dominantnog znaka i dominantnog podznaka. Bogami, zlo i naopako :D.
Ali odustah od rasprave. Ne mogu, prosto...ne mogu. Imam šta da kažem, ne bojim se, jer me u suštini boli paraštitasta žlezda šta drugi misle o meni. Ali ja sam osoba koja jako mrzi da se ponavlja, a vidim da je tako nešto neophodno da bi nagovorio određene vrste ljudi...
Mada... Tu već učestvuje i tvrdoglavost s moje strane. Ali mi je drago što mi onaj flegmatik u meni daje sposobnost da iskuliram, i da kažem: "Dobro, radi šta hoćeš, samo me pusti da se naspavam/napišem post na blogu/jedem/te jednostavno ne slušam neko vreme dok se ne ohladim, mamicu ti kinesku!..." I ustanem ja teatralno, i sa ponosom odem, zalupivši sign out-om.
AKO HOĆU DA SE PROVEDEM NA SVIRCI U SOMBORU (ako budem išla), IMA I TI DA SE PROVEDEŠ, GOD DAMN!!!!
Ali, stvari stoje kako stoje.
Sa ovih malih 15 godina iskusila sam šta znači biti takav, i takav, raditi to, i to, itd. I shvatih da ljudi prosto mogu da budu takvi kakvi jesu. I da ih ne vredi menjati.
"No matter how gifted, you alone cannot change the world. But that's the wonderful thing about this world", rekao je jedan tip u jednom filmu, zbog koga mi dođe da odlepršam do Japana i iz'vatam to njegovo sićušno mršavo dupe! Mršave osobe imaju veoma privlačna dupeta... :D
I, istina, neke stvari prosto ne možeš promeniti. A i shvatam da, ukoliko sve što je loše na ovom svetu bude ispravljeno, sve bi bilo nekako...savršeno. Ali opet - nesavršeno. Izgleda da je veća čar u samom činu ispravljanja.
What is a day without a blessed night?
And what is peace without a blessed fight?
Nego... KAKO BI BILO DA KONAČNO ODEM NA SPAVANJAC?!?
Samo što sam se vratila iz grada, kad ono... *zvuk cepanja pantalona* Okrenuh se, zapazih i zaprepastih se - na mojoj cenjenoj pozadini bila je ogromna rupa, izazvana od strane same sile cepanja pantalona!! A da bi stvar bila gora, taj zvuk sam ja još čula dok sam u Maxi diskontu pokušavala da se odlučim između Noddy čokoladica i Rum kasata. I sad se pitam - koliko ljudi je, dok sam na putu do kuče ponosno koračala "ponoseći se" svom nesvesnom egzibicionizmu, uživalo u pogledu na moje roze gaćice sa šarenim štraftama (Pih, da sam bar uzela one sa jagodicama, a ne ove...)? Čudno je i to što sam baš jutros razmišljala o sličnoj epizodi SunđerBoba, sa iscepanim pantalonama...
Ali pitanja se i dalje nagomilavaju: Da li je to bila sudbina ili slučajnost? Ili se to Bog sveti zato što sam se okrenula Budi (Hm, duga priča... Svevišnji i ja imamo neke nerazrešene probleme...)? Ili se to Buda loži na slatka ženska dupeta, pa je odlučio da zadovolji svoje (a i tuđe :D) seksualne potrebe? Ili je to, jednostavno, znak da bih mogla da prestanem na neko vreme sa tovljenjem slatkišima (NI U MILION GODINA!!!)) JESUS MARIA!!!!
Malopre kad sam pomislila da ću dobiti novi mail od sensei-ja, pojavio se u mom Yahoo! inbox-u. Ovako nešto mi se i ranije dešavalo. Često je bilo situacija kada sam predvidela pogodila ko će me nazvati, od koga ću dobiti poruku, mail, itd... Dešavalo mi se i da pogodim i neku najveću glupost, obično reči neke osobe koje poznajem, ili iz neke emisije, serije ili filma (mada za seriju ili film bih rekla da bi većina pogodila šta će ko reći...pa, obično je to predvidljiva američka produkcija. :D)... Dva/tri (ja mislim) puta mi se desilo da pogodim šta ću sanjati.
I pitam se ja - da li su to psihičke moći ili slučajnost?
Pošto sam jednim delom skeptik, rekla bih slučajnost. Al' ko će ga znati...
Nikad neću saznati...
...
Nikad ne reci nikad!
Bilo kako bilo, sviđa mi se. Idem sad da zaspim snom pravednika... :D
Usamljena sam, i jedva da se družim i sa kim. Tu je jedna osoba s kojom povremeno izlazim, ali nije isti osećaj kao sa pravom najboljom drugaricom. Jedva čekam srednju školu, pa da upoznam nove ljude. Trenutno su mi jedini prijatelji: ta drugarica, drugari sa japanskog (koje bi mogla jedino da nazovem...pa, drugarima sa japanskog.), i par njih sa kojima se dopisujem. Što je zaista sranje, jer ti sa kojima se dopisujem žive u drugim gradovima, a ja nikad nisam putovala sama dalje od svog mesta, a nemam baš i neke mogućnosti, i zbog toga sam zaista tužna, jer zaista želim da se družim sa takvih poput njih. A takve je stvarno teško naći... Internet je čudo. Ali ni ne vredi sada da kukam o ovome, jer znam da će se sve popraviti kad krenem više da izlazim. Još 11 ili 12 dana do škole, a ko čeka - dočeka, i zato ne treba da očajavam.
I jako me vređa kako ljudi umeju biti uskogrudi i puni jebenih predrasuda!!! UŽAS!!!! Kopiraću raspravu sa jednog foruma između mene i jedne osobe... A tema je - homoseksualizam.
Ja:
shto se mene tiche, zbilja nemam nishta protiv homosexualaca. shtavishe, poshtujem ih kao i svaku osobu na ovom svetu. i te diskriminacije protiv gej ljudi je zaista neshto tuzhno shto ljudi chine i prilichno je nepravedno. mislim da svako ima pravo da bira svoju sexualnu orijentaciju, a da treba biti poshtovan od strane drugih, shta god da je u pitanju, jer nepravda je neshto zbilja uzhasno shto se deshava na ovom svetu i treba je zaustaviti, ili bar shto manje chiniti. jer, to je isto kao: pera i sima vole chokolade sa keksom, a djordje ipak vishe voli sa jagodama, i sad pera i sima dobacuju djordjetu kako su jagode samo za devojchice , i sad - treba li nekog optuzhivati zbog onog shto voli i shto mu prija? naravno da ne. ljudi, i nije bitan pol, vec ljubav koja postoji izmedju dvoje (ili vishe - za ljude sa posebnim ukusom) ljudi! gay IS ok!!!
On:
Bananice *to je moj nick* jesi li ti gledala crtac Kalimero?
Nisi ti bila ni rodjena kad se to prikazivalo zadnji put On je vecito govorio: "nepravda, nepravda!"
Da je to normalno, svi bi bili gej! I psi i macke i kitovi i morzevi itd. al nisu!
Jednostavno nije moralno, ljubav treba da ima neki plod! Plod normalne ljubavi su deca, a plod gej parova je sta?
Kucici, macici, (cak im nedaju da usvajaju decu jer bi imalo los utcaj na deciju psihu! )
Zamisli da tom detetu sutra kazu u skoli: "sutra nek ti mama dodje u skolu! " Al ono nemam mamu, pa sta ima ? Dve tate! Jedan je mama-tata a drugi je Tata-tata!
A to sto ti zoves ljubav ja zovem anal seks!
Ja:
ne slazhem se. ako ljubav treba da ima neki plod, shta je sa sterilnim ljudima ili onma koji uopshte ne zhele decu? veshtachka oplodnja je skupa, a i u vishe sluchajeva neuspeshna, a kod usvajanja dece nikad nije sigurno, jer ti mogu uvaliti i bebu nosoroga u invalidskim kolicima sa upalom pupka.
i da, gledala sam kalimera...
On:
Oni koji ne zele decu ne zasluzuju da zive kao ni pederi!
Oni koji ne mogu da imaju dece oni ce uzeti i dete nosoroga i izrasti ga u normalno dete! A pederi nikad nece moci da imaju dete!
I prođe neko vreme, i danas vidim nove postove...
Moja mama:
ne mogu da verujem da se i ovo desava ?!?
Zahtev "Kvirija centra", nevladine organizacije koja se bori za ravnopravnost homoseksualaca, ministru za ljudska i manjinska prava Svetozaru Čipliću da srpski homoseksualci dobiju prostor u udžbenicima za srednje škole, primljen je s neodobravenjem kako u stručnoj javnosti, tako i među srpskim političarima i javnim ličnostima!
dokle ide njihova perverznost ...?
On:
Nek dobiju udzbenike i nek sami pisu u njih sta hoce! Tako cemo znati koji su i lakse cemo ih povatati i potamaniti!
Ja:
meni ochigledno ne vredi da se raspravljam ovde i ispravljam nepravdu, kad niko ne ume da vidi pravu sushtinu.
"Chovek samo srcem dobro vidi, sushtina se ochima ne da sagledati", rekao je jednom Mali princ, dok su ga drugi zachudjeno pogledali ne kapirajuci o chemu govori.
ljudi se sve vishe povinuju nekim kvazi-pravilima i predrasudama, i sve vishe su skloniji agresijama (shto se vidi u odgovorima vecine chlanova), umesto da puste ljude da uzhivaju u miru i sreci kakvu oni zamishljaju da jeste. ljubav ne mogu poremetiti fizicki izgled, rasa, uzrast (mada pedofiliju ne podrzavam, ukoliko ljubav nije obostrana!), nacionalnost, pol, finansijsko stanje i druge ostale nebitne gluposti! rastuzuje me chinjenica kako je nash narod u stvari zaostao i primitivan! mi smo izgleda josh uvek u onom posleratnom raspolozhenju, kada je svako nekom za neshto kriv, pa bi se sa svima posvajdali, samo zato shto su tako loshe vaspitani! I dzabe nam onaj grb "Samo Sloga Srbina Spashava". Rekla bih da je to samo najobichnija shminka i nishta vishe!! dzabe zakoni o jednakosti u pravima, kad ih niko neposhtuje! ARGH! T_T
Moja mama:
nisu losi tvoji stavovi ,ali kao roditelj, ne bih volela da moju decu poduchavaju u skoli o homoseksualizmu...
paralela....to ti je kao da ih uche ,recimo da je kradja normalana stvar, ili pak incest, pa chak i pedofilija...
ako im dozvole uvodjenje u udzbenike, taj presedan ce omoguciti i drugim izvitoperenim grupama perverta da "udju" u skolske udzbenike...
i naravno polako ce steci status normalnosti, i vremenom dovesti do istrebljenja ljudskog roda...
Ja:
istina, "mlada dusha podobna je mekom vosku..." (nastavka Dositejevih rechi se ne secam tako dobro), tako da se sa tim slazhem, jer bi to mnogi shvatili u pogreshnom smislu (a pored rodjene kuce, i shkola je neka ustanova koja jednim delom vaspitava), a uchenici uglavnom josh uvek nemaju svoj stav o nekim stvarima (cast izuzecima), pa ih je lako oblikovati, a za to postoje svakakvi nachini...tako da je to sa udzbenicima vishe nametanje tudjih stavova... ljudi bi trebalo da ih uce o opstim stvarima, o tome kako da postuju jedni druge i da razmishljaju svojom glavom. u redu je nauchiti decu o tome da postoje razlichite sexualne orijentacije, ali nije u redu nagovarati ih. mada, opet se vracamo na istu prichu - teshko je deci da razlikuju ko im samo objashnjava, a ko ih nagovara.
ovo nema nikakve veze sa gejevima, ali moram pomenuti da sam negdi chitala da u engleskoj hoce da uche malu decu o oralnom sexu!! ijuuu! sad ne znam da li je to samo neki trach, jer sam prochitala u nekom girly chasopisu (a tamo ima traceva na pretek...), ali me je zaista shokiralo. slazhem se s tim da nikad nije rano nauchiti neshto, ali...opet se vracamo na onu Dositejevu izreku....umesto da decu nauche, pretvorice ih u najvece perverznjake.... deco, igrajte se dok mozhete, shta da vam kazhem!
On:
Ako odobrimo obostranu ljubav i sve sto se pod tim podrazumeva ubrzo cemo doci u situaciju da moramo legalizovati pedofiliju, incest i kojekakve odvratnosti!
Bananice ti si jos sasvim malo dete, ti jos nisi izgradila stav prema bilo cemu! Homoseksualizam je satiranje da ne kazem eutanazija ljudskih bica! Dok god se borimo protiv toga mi obezbedjujemo buducnost za nasu decu!
Nije istina da homoseksualci nemogu da zive u ljubavi sa osobom suprotnog pola, to je ipak neki vid bolesti, psihicke bolesti! Ranije dok se nije smelo reci da si gey ljudi su ulazili u brakove i imali porodice i sasvim normalan zivot! Sad sa slobodom misljenja oni hoce da zatruju i nas normalan svet e pa nemoze!
Deca su najranjivija, i nje ima najmanje od svih nas iznad 20 godina njih treba uciti normalnim putevima, pa ako ona zele da istraze druge puteve nek ih traze al ne preko ledja buducih pokoljenja!
Ja mislim da kad bi video dva pedera kako se ljube a da to moze da vidi neko dete, da bi ih tako isprebijao da bi postali evnusi do kraja zivota! Ako bi ih video dok nema nikog u okolini najverovatnije nista ne bi uradio!
A i sem toga, nas je manje nego zena zasto bi bili pederi kad imamo izbor! Onaj koji ne zeli izbor treba da se ubije i okonca svoj bedni crvlji zivot!
Ja:
nevazni *to je njegov nick*, mogla bih ja s tobom ovako vekovima...
ja mozhda nisam "punoletna", "odrasla" i shta ja znam kako vi "odrasli" to nazivate, ali zar su godine jedini faktor koji je bitan da bi neko razmishljao zrelo i/ili nezrelo?! zar godine odredjuju hoce li iko imati ili ne stav prema nechemu? uporedi razmishljanja nekih osoba mog godishta i videcesh da se razlikuju. jako je ruzhno kako odrasli misle da su deca manje vredna i da nisu iskusna. naprotiv, jedino bi deca mogla da imaju pravi stav o nechemu zato shto nisu preoblikovana od strane zlih odraslih drznika (koji nisu odrasli, vec samo preoblikovana deca! neka budala je tako izmislila naziv, ali zar je sushtina zhivota svo vreme zhiveti razvrstan sa etiketom na sebi?!) i nisu puna takozvanih pravila i predrasuda! savetujem ti da prvo upoznash osobu pre nego shto pochnesh tako da rasudjujesh.
E SAD DA TE VIDIM, KRASTAVCA TI KRILATOG!!!! Samo čekam njegov odgovor! Uffff, kako me nervira čovek! Ma, ne vredi ni da pišem, već ste sve videli u ovoj raspravi iznad... Šta reći... Neki ljudi stvarno ne razumeju suštinu... Džabe im i Mali princ, i Dositej Obradović, kad su ljudi tvrdoglave budale!
Jaoj, što mi dobro dođe ovaj blog, da se malo ispucam kad se naljutim, kad već nisam agresivna osoba...
I moram u radnju.
P.S.: Danas sam napravila tako dobre jabuke u šlafroku! Njamiiiii! :D
- Dve karte do propasti, moliću lepo.
- Poštovani gospodine, da li ste sigurni u bezbednost Vaše široko razgranate mreže?
- Zašto ne bih bio? Ona je moja...
- Vaša očekivanja su visoka, a mogućnosti niske, kolega.
- Ne mešajte se u moje planove! Čovek sam kroji svoju sreću.
- Molim Vas, poštovani gospodine, mislite i na decu!
- Deca su prošlost, gospodine Milojeviću. Ovo je budućnost, a budućnost je surova, i to da Vam je na umu.
- Ali poštovani...
- Gospodine Milojeviću, ovu konverzaciju smatrajte završenom.
Naime, svako sigurno ima neku svoju verziju Gospodina Idealnog, Prince Charming-a. I sve se razlikuju po nekim stvarima... U poslednje vreme često razmišljam o tome - kakva je moja verzija "Princa na belom konju"?
Nekada sam ludela za crnokosim i dugokosim mističnim umetnicima sa plavim očima, koji pripadaju nekom emotivnom vodenom znaku i žestokom vatrenom podznaku. Hahaha... Ili sam balavila za ultra kawaii tipovima sa bejbi-facom i slatkim osmehom i nasmejanim očima. Naravno, to bi bili neki promenljivi Strelčevi, Blizanci ili Ribe. A tu su bili i oni strogi konzervativni japiji, koji se čvrsto drže svojih principa, i uživaju u određenim pedanterijama. Neke Device ili Jarčevi, pretpostavlja se... I lista se i dalje popunjavala, različiti tipovi ličnosti nastavili su se ređati, iz meseca u mesec, kad god promenim mišljenje...
Ali ovo što sam nekada želela bile su samo obične fantazije, ništa realno, samo neka vrsta fangirlisanja. A šta meni zaista treba? Imam određene kriterijume koji moraju biti ispunjeni da bi zadovoljili moj dragoceni ego.
Ali jedna jedina el-mucho-grande-fantastico-i-tako-to stvar što se meni mucho grande veoma i zbilja dopada jeste INTELEKT. INTELEKT. Taj moćni grandiozni intelekt što čini svaku osobu mnogo više nego bilo kakva karakteristika vezana za fizički izgled (jer one su isključivo posledica onog što se nalazi iznutra). I posle svih tih fantazija o već navedenom Gospodom, shvatam da je mene oduvek zbilja snažno privlačila ona Gospoda koja ima nešto i u glavi, ne samo u dupetu, if you know what I mean. Sad shvatam da me takva stremljenja prate još od samog zabavišta. Imala sam neku simpatijicu... L.V., i ime sam mu zapamtila... Bili smo baš dobri prijatelji, i sa njim sam se najčešće i igrala. A i sladak je bio, takođe. Sećam se njegove plave kose i kako smo se igrali u snegu. A takođe mi se dopadao i još jedan L. koji je bio "glavna faca" u balavištu, i palio se na svaku devojčicu koja je najviše volela Kimberly iz Moćnih rendžera (Kimberly je roze rendžer.). Hahahahaha! Sećam se, jednom je pun ponosa izjavio: "Ko voli Kimberly, on se zaljubio u mene!" I, naravno, sve devojčice su ushićeno uzvikivale da im je to omiljeni lik, pa čak i ja, koja je ipak volela Aishu, žutog rendžera. Dobri dani, dobri dani... :D Ili u V razredu... Navukla sam se na jednog lika S.G.... Ma izgledao je zbilja le fantastico! Crna kosa, taaamne crne oči, svetao ten k'o u nekog aristokrate, mama mia!! I onda smo se mi tu, kao, smuvali. Ma znate one glupe klinačke fore, ceduljice i tako to...
U srcu sam te zaključao,
ne možeš izaći,
a ključič sam izgubio,
ne mogu ga naći.
Oh, bože. Ali ne, od njega sam za Dan Zaljubljenih dobila i ljubavno pismo, i crvenu ružu. Ali, jebiga, niiiišta od toga, kasno si se javio, tad se već pokazao kakvo je arogantno manipulatorsko đubre! Kasnije se i preselio u drugu školu, pa sam ga posle videla tek ne znam koliko kasnije, na mom scream-i-growl-i-fak-jea nastupu. Jedno nezainteresovano "dobro si pevala" bilo je sve što je on tada meni rekao. Šteta, a ja taman mislila da ćemo se lepo ispričati! Čudo kako neki ljudi mogu ostati nepromenjeni... Obično se ti nepromenjeni pretvore u nešto još gore (ukoliko su u pitanju negativni nepromenjeni). Kasnije sam čula i trač (iskreno se nadam da jeste trač!) kako je jednog klinca terao i na oralni seks, ali to je već druga priča...
A tu su bili i neki ultra-hot bratovi drugari... Mada me nisu privlačili toliko koliko i oni koji su bili veomus zanimljivus kao osobe. Bio je tu jedan simpatičan i šarmantan tip koga sam uvek volela da vidim, jer je uvek bio veseo i ljubazan prema meni. A i veoma duhovit. I stariji sedam godina. Bilo je još par takvih tipova...
Čudno je to kako mi se uvek dopadnu stariji. I svi ti stariji su uglavnom izuzetno fine i pametne osobe, čije priče će mi oduvek biti zanimljive. I uglavnom se ti stariji veoma lepo ponašaju pema meni, tako da zbilja zaslužuju puno sladoleda od mene! Jako je lep osećaj poštovati nekoga, i osećati kako je to poštovanje uzvraćeno.
Pored tog zapanjujućeg intelekta, volim i kada je tip iskren, pošten, pravedan, široko otvorenog uma za razne stvari, i naravno - mega opičen!
Pored osnovnih osobina, odnosno zahteva, tu su i one želje. Na primer, ja bih želela da moj Prince Charming bude visok i mršav, da ima zbilja kul frizuru i prste pijaniste. Po mogućnosti umjetnik ili kompjuterski genije. Ili oba odjednom, zato što je moje visočanstvo veoma neodlučno :D. I da me mazi i pazi, i obasipa butterfly cmokićima i čokoladicama. I da je, kao i ja, hopeless romantic. Željeni horoskopski znaci: Vodolija, Škorpija, Devica, Blizanci, Ribe, Rak, Ovan i Lav.
I, po mogućnosti, Japanac :D.
Nevezano za temu: moj brat je nabavio od nerođenog brata nove Bogojevo speed metal nalepnice - Bogojevo speed metal - il' si Nemac il' si kurac!.A Prethodne su bile Il' si speedaš il' si sidaš!. Čoveče kakve ideje! xD
Strogo odbijam da se tuširam u kupatilu u kojem trčkaraju jebene BUBE!!!! Tu su bili i Thelma, i Louise, i Charleston, Bukurešt, Mercurius, i ko zna ko još, nisam imala ideja za imenovanje... Sve u svemu, ODVRATNI SU MI!! ODVRATNI!!!! Gde su našli baš mene da spopadaju, Jesus bloody Christ?!? Ja sam ovde ukleta. Najveća žrtva mentalne torture IKADA. Ratni invalid. I da, i verni noćobdija. Tko mi je kriv kad uvek idem kasno na spavanjac! Ali, jebiga, zabavno mi je! Ali svaka zabava ima svoju cenu... A ja je plaćam na posve nimalo krasan način.
Vaspitana sam tako da mi naleti inspiracije dolaze isključivo noću.
To je sve što imam da kažem za sada.
Laku noć.
P.S.: OH SHIT!!! Ja treba da ustanem U POLA DEVET!!!! Jesus Maria, what an imbecil...
Oh, čoveče, kako mrzim, MRZIM ono ĐUBRE!!!! Mrzim svoju drugu polovinu! Onu Škorpiju! Svoj alter-ego! Nazovite to kako hoćete...ali, nebitno... Ja zaista mrzim svoju hipersenzitivnu drugu polovinu! To je jedan najobičniji umno poremećeni kreten koji je veoma pametan, al' ima tendencije da previše razmišlja, brine i preuveličava. I uz to je i hipersenzitivno kopile. Đubre... Nervira me. MNOGO. Ne mogu da se opustim i razmišljam o nekih zanimljivim stvarima k'o čovek. Vidi značenje i u najobičnijim glupostima! Retard! I da, obično me spopada noću. Baš kao i sad. I večito je u nekoj beznačajnoj frci. Ali ne, siso jedna, pobediću te ja kad pustim jednu veselu od Gackta ili od "High and Mighty color" (ko još daje ovakvo ime svom bendu?! O_o)...
Videćeš ti!
Jedva čekam japanski...
P.S.: I ovaj tik! IT. IS. ANNOYING. Oh my Gackt!! Iskreno da kažem, I HATE IT. Krckanje ramenom može dovesti do jebenog iščašenja. Moram da ga se otarasim! Ili bar da nađem neki drugi, beznačajan...
Pfff, meni je zaista teško naći unutrašnji mir...
Osim ukoliko se dobro ne umorim...što je retkost kod mene.
Definitivno mi trebaju lekcije iz joge.
I neka zdrava navika kojom bi zamenila tikove. Jesus Maria... Kriv je moj nekadašnji loš socijalan život. I moja zatvorenost...koju je prouzrokovao moj nekadašnji loš socijalan život. Probudio je u meni sumnjičavost i sposobnost da teško verujem drugima...
Sinoć sam bila sa baticom na svirci u Kuli. Koliko ljudi sam tamo videla i upoznala... Nema onog s kim nisam bila. Bila sam sa svima po malo. Kad bi me neko smorio, otišla bih kod nekog drugog i tako redom... Lepo je videti sve te ljude koje dugo nisi video. A imam i dobre šanse za ostvarivanje boljih kontakata sa određenim osobama, s obzirom na pojedine činjenice koje nas povezuju, zbog čega mi je zbilja drago. I, naravno, odmah sam od brata pokupila njihove brojeve telefona. Ovih dana ima da se vidim sa I... N. će mi narezati neki CD... Super.
Ja sam osoba koja prijatelje skuplja k'o...vizit karte, na primer. Ni sama nisam znala da imam baš dobro razvijenu sposobnost prilagođavanja. Zabava je ono što ljude najviše i povezuje. Koncerti obično. Toliko sam ljudi upoznala, da se više ne sećam ni svih imena. Čak sam igrala i uz neki tehno koji je bio posle rokića, sa nekim tipom za koga nisam bila ni sigurna da poznajem... Ili je to bila ta osoba za koju sam mislila da jeste, ili je to bila osoba koja je ličila na nju. Ne znam... Da! Jedan tip me je muvao. A bio je prilično dosadan. Ali dobro, bila sam pristojna i ljubazna. Nisam kučka koja bi tek tako ispalila nekog. Najbolje je sa svima zadržati prijateljske odnose.
I brala sam ruže iz nekog žbunja... Lepe crvene ruže...
Al' što su bendovi bili dosadni. Bilo je i onih koji su dobro svirali, ali niko nije imao pojma da peva. Ali nema veze, igrala sam uz muziku kakva god je bila. A moj brat je bio sa svojom "drugaricom za 'vatanje"... Glupave muške fore. Mada nije ni to toliko loše. Uvek bi trebalo imati nekog ko ne shvata takve stvari toliko ozbiljno, više iz zabave...
I posle smo prespavali kod babe i dede iz Kule, i vraćali se kući po najvećoj vrućini. I pokupio nas je neki old school lik, koji nam je napričao razna svoja zanimljiva iskustva.
I izlepili smo svuda po Kuli i Vrbasu nalepnice "Bogojevo speed metal"... Šta reći...
Meni u stvari ova dosada baš prija. U stvari, kad mi već prija ne bih mogla da je nazovem dosadom. Pre bih rekla, samovanje.
Nakon dva dana zezanja sa raznim ljudima, odlučih malo da se povučem. To stalno radim (nakon druženja). Tako se nekad uželim trenutaka samoće i lenčarenja. I ne tako teških misaonih poslova.
Sinoć i danas sam proučavala knjigu Upoznaj sebe od Florens Litauer. Odlična knjiga koja pomaže ljudima da razumeju druge upoznajući se sa sobom. Postoje četiri vrste karaktera: moćni kolerik, omiljeni sangvinik, savršeni melanholik i miran flegmatik U knjizi postoji jedan test ličnosti, u kojem otkrivaš svoj karakter, na osnovu broja izabranih osobina razvrstanih po tipovima navedenih karaktera. Kada sam rešila test, ispostavilo se da imam isti broj osobina i kod flegmatika, i kod melanholika. Tako da sam ja, ukratko, flegmatični melanholik. Flegmatični melanholik koji voli organizaciju, rasporede, tabele, grafikone, kategorizaciju, detalje i sl., ali je isuviše zauzet u lenčarenju da bi išta povodom navedenih pojmova preduzeo. Eto šta učini ovaj raspust... Želim da naučim da pišem levom rukom, da sastavim rečnik svog izražavanja, da već jednom k'o svet sredim sobu (Pa, ona donekle i izgleda sređeno... Jeste da su neke glupave kese razbacane i jednom kutku, a moram i pobacati neke papire koje sam u žurbi za rođendan strpala u jednu fioku, samo da ih gosti ne bi primetili... Nego...kako kese mogu biti glupave?? Silly me...), da uradim...još devet stvari koje su mi sinoć pale na pamet, kojih sad ne mogu da se setim. Toliko ideja mi se vrzma po glavi, a ja ni da mrdnem dupetom i sprovedem ih u delo. Ali povremeno i zapišem nešto što mi padne na pamet u vezi njih. Na primer, ja ne mogu da sastavim taj rečnik, ukoliko prvo ne sastavim svoj plan rada, napravim teze i svrstam ih u grupe. Kod sebe u jednoj žutoj sveščici sa ananasom stoji gomila papirića po kojima sam piskarala sve što mi je palo na pamet u vezi toga. Gomila papirića koja čeka da ja nešto preduzmem sa njima... A kad ću - ko zna... To ni ja sama ne znam.
A šta znam??
Samo znam da želim da ležim, da čitam ili gledam crtaće. A kad mi to dosadi onda ću samo da zatvorim oči i da povedem sebe u obilazak sopstvene imaginacije. Kada mi se bude družilo s nekim, radiću i to, samo ne sada. Ovako baš uživam...
P.S.: Nevezano za inerciju... U nekom sam tripu da skratim šiške. A sasvim sam sigurna da ću to i uraditi. Već sam našla dobar model koji bi mogao da posluži (http://i276.photobucket.com/albums/kk25/PinkuXIchigo/CIMG7296.jpg). Ali nastaviću da tražim još u slučaju da nađem nešto bolje...
Nakon jednog raspalog prijateljstva odmah su se pojavile šanse za nova. Češće se viđam sa jednom osobom s kojom sam ranije imala slabu komunikaciju. A planiram da se ovih dana vidim sa još jednom. Onda i taj japanski... U nedelju, kad smo imali čas, počastila sam ih kupivši nekoliko kesica Čoko Smokija (zbog rođendana), a moj sensei (jap. učitelj) je kupio ratluk i sok, jer je prošle nedelje i njemu bio rođendan. Ma nebitno, suština je da sam u tom društvu postala mnogo opuštenija, jer sam uvidela da su zaista super ljudi. Nakon japanskog je nekoliko nas malo prošetalo gradom, a ja sam otišla do jednog lika M., po sezone Dr. Housea (On. Je. FACA.) i neke anime crtaće. I ostala neko vreme, pa je navratila i njegova devojka J., i tamo smo se zezali.
Postoji i verovatnoća da ću ići i u BG. Tamo ću se onda videti i sa D., s kim se dopisujem preko MSN-a. Obećao je da će da me vodi na krofne :DDD. A ja ću njemu kupiti čokoladu, zato što je zbilja dobar čovek i zato što voli čokoladu. Kad budem bila u BG, volela bih da vidim i još neke osobe odande, s kojima se dopisujem. Dalji dogovori s tim osobama na MSN-u...
I da, znam kako da ubijem dosadu. Našla sam zbilja zanimljive zanimacije. Ako mi se baš nigde ne bude izlazilo, špijuniraću komšije i pomoću voice recordera na mom roze telefončetu, beležiti svaki njihov pokret. A ja imam zbilja lude komšije, koje se, by the way, mnogo deru, tako da su skoro sve njihove konverzacije prilično uočljive. O špijuniranju u nekom drugom postu... Drugu zanimljivu zanimaciju s ponosom predstavlja moja odluka o učenju pisanija levom rukom, kod koga će rečenice biti napisane s desna na levo, sa slovima izokrenutim za 180 stepeni. Treća zanimacija bi mogao da bude onaj moj dugo obećani rečnik izražavanja moje malenkosti. Ako mi još nešto padne na pamet, pisaću i o tome...
A evo kakve sam sve poklone dobila za rođendan: knjiga Obojeni od Aleksandra Žardena, plišana žirafa, parfem Playboy (S previše opojnim mirisom za moj ukus...), parfem i dezodorans Je t'aime (Mislim da mu je to njegovo cenjeno ime...) i nalepnice za nokte, čokoladice i novac (Joj, ko će jesti sve te čokoladice...a trebalo bi da smanjim unošenje slatkiša ovog i sledećeg meseca... U poslednje vreme ih mnogo jedem. Ma nema veze, podeliću ih sa drugima.) i bočica sa tečnošću koja produktuje puno balončiča od sapunice (Jaaaaao! Sugoiiiiiii!), a treba da dođe još jedna osoba, koja nije bila u mogućnosti da dođe na dan kada sam slavila rođus, pa ću videti šta ću od nje dobiti. Što se mene tiče, pokloni mi se zbilja dopadaju. I rođendan sam provela lepo.
Mada mi se nije dopala činjenica da je moja nekadašnja velikocenjena drugar'ca želela da prekinemo prijateljstvo zato što je obična zavidna i posesivna ludača. Ali se ne nerviram. Imam još prijatelja.
Ufff... Kladim se da će mi ovo leto biti još i najdosadnije. Ništa se ne dešava. Baš ništa... Sad mi dođe da se usudim da kažem da mi je žao što ne idem u školu, pa da bar učim nešto. Ali ne, svaki dan mi je bukvalno isti. Ustanem u 11 sati, odem u radnju ako je neophodno, jedem, radim nešto na kompjuteru (obično visim na internetu), ručam, radim nešto što spada pod listu mojih hobija (internet, pisanje, crtanje, itd.), oko 7 ili 8 možda odem do grada, ako ne to, onda izađem u dvorište, pijem kafu i gubim vreme. Onda večeram i ponovo odem za komp. Uveče obično skidam novu muziku, pišem, crtam ili gledam crtaće. Zaspim oko ponoći, u 1 ili u 2. Kako kad...
Sad je 17:47 i obavila sam sve navedeno što je trebalo za jutro i posle podne. Ali sam jedva stigla, jer sam morala da zamenjujem mamu u nekim kućnim poslovima, jer danas radi ceo dan. A mislila sam da zovem Lj., pa da se malo zezamo. A sad vidim da nemam vremena za to, jer moram i sudove prati, pa onda kad dođe mama, družiti se i s njom.
Ovo buđavo vreme mi smanjuje volju za bilo šta zanimljivo skoro do nule. Volela bih da se događa nešto zanimljivo. Ali i ovako mi je dobro, sasvim je stabilno.
ALI DOSADNO!!!
Ali mi se dopada...
Imam dovoljno zanimljive ideje koje bi me zabavile. Uvek imam o čemu da pišem ili o čemu da razmišljam. Misaoni poslovi su mi još i najzanimljivija dnevna aktivnost. Volela bih još i da me plaćaju dok mislim...
Jedva čekam srednju školu. Onda ću upoznati mnoge različite ljude.
Trenutno, jedina stvar koju učim je japanski. I ide mi sasvim odlično. Još uvek najbolje znam u tom društvu. Ali ima, ja mislim, još dve osobe koje vole da uče. Potrudiću se da me ne prestignu.
Uskoro će i moj 15. rođendan... Tačnije, sutra. Ali ga slavim u subotu. Rođendan obično slavim u krugu porodice. Ne volim žurke. Obično uvek dođu i rođaci. Pokloni su jednostavni, ali za mene i najbolji. Uvek mi daju novac, pa ja kupim ono što meni padne na pamet. Za ovaj rođendan ne znam šta hoću, jer sam uspela da kupim sve ono što mi je trebalo. Samo znam da hoću da prefarbam ovu crvenu, jer mi se već isprala, i da izvučem neke druge pramenove, jer su me žuti smorili. Za boju ću se već odlučiti... I možda kupim memoriju za mobilni od 1 GB...možda. Odeća me i ne interesuje toliko, ali pretpostavljam da ću na kraju potrošiti novac na nju, jer nemam druge ideje. Na odeću, i čašćavanje sebe i drugih.
Poštovana gospodo, ne bojim se da vam iskreno izjavim, odnosno da vas upozorim ako me ikada budete sreli negde, da sam ja večito zabadalo u tuđu privatnost. Ponekad sebe začudim zašto neradim u FBI. Ili u CSI, hehe... To bi bio CSI Las Wrbas, muahaha...
Dok sam išla u školu, na časovima bih često, kada mi je bilo dosadno, naćuljila uši i prisluškivala razna tračarenja i ćeretanja onih ufuranih ćurkica. Skupljala informacije i slagala slagalicu - ko je i gde ta osoba X o kojoj se govori. I često sam tako slušala kada je neko imao da kaže nešto iz svog ličnog života. Ne da bih proširila trač, kao što to neki rade...već čisto radi neke razonode. I da saznam nešto. Da vidim sa kakvim ljudima radim i sa kakvim sam radila. U pitanju je perfekat, kol'ko se ja ne varam... A nekad sam se udružila i sa njima, pa smo šetale zajedno na odmoru - ja sam bivala ta koja je obično ćutala i posmatrala, a one su bile moj izvor informacija. A bilo je i situacija kada sam se ja pravila da me interesuje to što i njih, pa sam se i uključivala u razgovor, i malo se pravila fina ohrabrujući ih da nastave priču, da bih se uklopila, odnosno dobila ono što želim.
Ja još uvek ponekad brkam funkciju od 'odnosno' i 'to jest'... Unapred se izvinjavam ako pogrešim.
Finoća se deli u dve (možda i više??) kategorije - u svoju korist i...pa i ovom drugom dobijaš neku korist, čekaj malo... A razlikuju se po tome što je ova prva vrsta finoće ona iskrena finoća, kada nekog zaista poštuješ, i normalno da ćeš se lepo ponašati prema njemu. A ova druga je lukava finoća, kada si fin kako bi dobio ono što želiš. Najbolja i odobravajuća funkcija ove vrste finoće je kod nastavnika ili kod nekih osoba koje ne poštuješ, a koje mogu nečemu koristiti. Njih malo moraš rečima uzdići do nebesa, a onda će se oni sami spustiti i pod zemlju, u zavisnosti od vrste dobijene koristi. Podvrsta lukave finoće je i ona licemerska. Kad nekog zaista ne poštuješ, ali se praviš fin, zato što si kukavica koja ne sme da kaže svoje cenjeno mišljenje. Ja sam nekada bila žrtva licemerske finoće, ali sam iz te greške naučila kome mogu verovati a kome ne. A postoji i treća vrsta, znala sam da sam nešto zaboravila... Ne znam za vas, gospodo, ali ja je najčešće i koristim. Ne znam kako bih je nazvala, ali to je ona vrsta finoće, koju koristiš i iz pristojnosti, i da bi se malo zezao, ali ne u ironičnom smislu, već zbog ljubavi prema lepom izražavanju. I sami ste verovatno shvatili na šta mislim, kada ste videli da vam se obraćam sa 'poštovana gospodo'. Volim taj način izražavanja, onda se osećam k'o u crtiću, muahaha... :D
I, dakle, ja bivah lukavo fina prema tim tračaricama (volem redovno da konzumiram deminutive dok se izražavikus :D), i dobijala korisne informacije koje bi mi koristile u daljoj analizi čovečije persone. I znala sam ko se s kim smuvao, šta će ko obući za tu i tu žurku, ko je čija simpatija...dosta toga sam čula. Tako sam znala i sa kakvim ljudima sarađujem, to jest sa kakvim sam sarađivala. I mislim - koje naivčine kad tek tako mogu pričati o tim stvarima.
Najzanimljivije mi bude kad sa kevom u gradu uzmem zajedno da kritikujem ljude i ljudsko ponašanije. Onda uvek imam šta da ispričam. Sve što sam čula, sve što su mi ljudi reklli. Rekla bih da nas dve imamo zajednički tim špijuna ljudskog društva, kog, kao što već pomenuh, volim da proučavam. Tako čovek možre postati iskusan iako ništa nije učinio. Informacije su čudo :DD. A tako je to kad si ćerka jedne Vodolije sa podznakom u Škorpiji...
Volim da pratim nečije blogove. Čak i one koji mi se ne sviđaju... Ispravka: čak i one od osoba koje mi se ne sviđajikus. Po tuđim žvrljotinama, odnosno kuckaniju, otkrila sam ko je kakav i kakve bi osobe meni odgovarale kao prijatelji.
Često poželim i da naučim da hakujem tuđ nalog na nekom sajtu (obično na onom sajtu koji podrazumevakus sistemus dopisivanijus...lol), pa da vidim sve njegove poruke i da vidim kakva je to osoba. Imam običaj da čitam tuđe komentare na MySpace-u, YouTube-u i ko zna još kakvom sličnom sajtu...
U svojoj glavici imam već gotove kategorije ličnosti. Pa mi se često dešava kada čujem neku izjavu od nekog, da pomislim - Pa da, on/a je jedan/na od takvih i takvih...
Heeee, i ja strogo preporučujem ljudima da ne zabadaju nos u tuđe stvari, a vidite mene - sama to i činim! Ma neeee... Ja sam innocent little girl...
16:44
Sad shvatam. Neću biti neprijateljska i tako to prema Kevinu. Shvatam da je samo potrebno vremena da se družimo i sa drugim ljudima. Zbilja.
17:41
Ja sam se za ovih par dana opametila. Shvatam da volim da provodim dosta vremena na sopstvenoj psihoanalizi i testiranju same sebe. Pravim greške da bih na kraju preduzela odlučujući potez, i ispravila ih. I, naravno, naučila iz njih dosta toga korisnog. Pretpostavljam da je to za pohvalu =D.
Na primer, kada je bilo ono sranje sa D. ...
(za čitaoce: smuvala sam se s nekim tipom, onako bezveze, a da se nismo pre toga ni sprijateljili k'o ljudi... Više kao termin "na jednu noć"... (naravno da nisam spavala s njim, lude jedne! xD))
Namerno sam to uradila. Onako, iz inata. I posle istrpela drvlje i kamenje od keve i brata (Više od keve). I shvatila u čemu sam pogrešila. I porazgovarala sa njima, i posle je sve bilo u redu. I naučih lekciju - prvo treba nekog dobro upoznati, pa onda stupiti u "više kontakte" s tom osobom. I drago mi je što sam to uradila, ne kajem se. Jer, sad znam gde ne treba da napravim grešku.
Dragi moj poštovani dnevniče, nikad nije rano....
Nikad nije rano za naučiti se =D.
23:53 Yes my sweet, yes my sweetest... I wanna get back where you are. Itoshii hito yo mou ichido...
Loša depilacija čini moje obrve pomalo smešnim, nekad i iritirajućim, ali prihvatljivim od strane mog, kako fizičkog, tako i psihičkog izgleda. Ja sam osoba sa izrazito buljavim i lepim očima.
I volim da nosim udobne gaće. Dabome.
Fora je da se 'dabome' stavi tamo gde treba 'veoma', i vice versa. Mogu i to dodati u svoj rečnik izražavanja...
...Koji, by the way, još uvek nemam ispisan. Trenutno radim na svim vrstama 'zbilja' i na vrstama mog rukopisa. A imam ih 21. Samo ih treba vredno ispisati na jedan beli papir za štampanje. Kad završim sa 'zbilja', prepisaću sve to na komp. Onda krećem sa izrazima oduševljenja.
Strašno me uzbuđuje ideja da stvari imam raspoređene i svrstane (Ili je to isto?) na papiru (Odnosno, na stranici u "Word"-u :DD). Pretpostavljam da mi zbog te fascinantne činjenice ne gine rad u kancelariji.
A moram li pomenuti da obožavam kancelarijski materijal? Kvalitetne hemijske, olovke i penkala; planeri, blokčići, rokovnici i druge sveščice obavijene kožnim koricama; mnogo moderne tehnologije, do jaja mobilni i vlastiti laptop; akten-tašne; kravate...
...Oslovljavanje ljudi sa 'Vi', 'gospodine', 'poštovani gospodine', 'poštovani gospodine kolego' i slično (XD); javljanje na telefon, a da pritom ne kažem "Halo?", već ime svog (Čekaj malo, ti stvarno misliš da ću ja da radim za nekog? No way!) preduzeća,...
I will not regret no matter what might happen from now on.
I will not regret no matter what you wish, what you hope
in the... BLUE PLANET.
Sad shvatam da se moje prijateljstvo sa Kevinom raspada u param parčad. Koliko god se ja trudila da budem dobra i poštena ona to i dalje neće ceniti. A najviše me vređa to što ona naše prijateljstvo izgleda nije shvatila ozbiljno, više sebično i koristoljubivo. Odvukla me je od ostalih prijatelja sa kojima sam se nekada družila. A sad...pa, zove me samo kad se njoj ćefne. Juče je otišla sama da se voza, umesto da je zvala mene. Danas je otišla na bazen bez mene. A ni ona nema toliko prijatelja, baš kao i ja. I sad sam ja tu ispala NASAMARENA, PLAYED, PROVOZANA. Sad shvatam... Ja to ne želim da budem! Ja sam dobra! Ja ne zaslužujem takve prijatelje, koji te samo odvuku za sobom i posle te odbace! Vratiću joj ovo RIGHT BACK. Prosto ću se odaljiti od nje, kao što je i ona od mene.
Ali ne smem da očajavam. Treba da budem optimista, jer ja to jesam. I da preuzmem nešto povodom toga. Naći ću ja bolje prijatelje. Znam to, jer posedujem kvalitete koji bi se svideli mnogim ljudima. A ona nek' se snađe i bez mene...
I da, pozvala sam Lj. na bazen. Idemo oko 16.
Jesam razočarana, ali proći će i to, za par dana. I biće sve OK. I know that...
Let's just stay positive :D.
P.S.: Pravim svoj bananičasti forum! Obavestiću vas sve kad bude gotovo :DD.
Volim da čujem zvuk violina u pozadini. Violina je lep instrument. Kad god čujem njene jecaje uvek moram da zamislim neku odgovarajuću scenu. Nekad zamišljam zaljubljen par kako pleše na krovu zgrade uz glamuroznu atmosferu i svetlost mesečine. U elegantnoj odeći. Nekad mi padne na pamet jesen. Opadanje lišća. I kiša.
Kad smo već kod kiše... Mislim da postajem meteoropata, poput moje keve. Zbilja, u poslednje vreme mi se dešava da me zaboli glava pri nagloj promeni vremena. Ali ko će ga znati... Čovek u mojim godinama je isuviše mlad da bi bio meteoropata. Well, nevermind...Oh, Jesus Maria... Ali mi kiša i dalje lepo zvuči. Pogotovo letnja. Kad počne da pada uveče, kad legnem na spavanje. I polako me uspavljuje. Nekako harmonično, zar ne? I umirujuće... Ali ne volim kad grmi. Jednom me je tako jedan užasan grom probudio oko 3 ujutru. Čoveče, kad je zviznuo! I to u ulici naspram moje. Ljudi su se sledećeg jutra žalili da im ne rade televizori, klima uređaji, telefoni, računari, itd. Strašno... Većina te noći nije mogla da spava, a neki su i izlazili napolje. Ali nećemo sad o tome šta moje komšije rade kad udari grom, to je već za neku drugu temu...
Ili akustične gitare. Isto volim da ih čujem. Pogotovo kad mi isplaču neku melanholičnu, setnu melodiju (ili je to isto?). Mnogo mi se dopadaju španske kompozicije na ’akustari’. Mogla bih satima da ih slušam... Hmm, Aeturias... I onda razmišljam. O životu, obično. Kako vreme prolazi i tako to... I o skrivenim značenjima beznačajnog. I padaju mi na pamet scene neke plaže, noć, mesečina. Tih, hladan vetrić... I talasanje mora. Šumovi talasanja. Čas mirno, čas dramatično i burno (ili je to isto?).
Hoću da idem na more. Keva kaže da ćemo videti da u avgustu odemo do nekih naših rođaka u Herceg Novi. To bi bilo lepo... A tamo živi i bratov dobar prijatelj. Veomus zanimljivus osoba.
Uhvati me neko glupo raspoloženje... Neka praznina. Inspiracija - nula. Volja - nula. Rekoh sebi ujutru: "Biću odlučna u svojoj odluci!" kada sam razmišljala da ponovo počnem (po ko zna koji put) sa vežbanjem gitare. Ma kakvi... Sela ja onda oko 4 napolje na stolicu u bašti i počela... Par pokreta prstiju, par trzaja žice... Jebeni insekt mi sleće na ruku i nervira me. Još malo trzaja... Svrbi me noga...ili ruka. I nos. Ne znam... A keva nije došla da mi pravi društvo. Kako nemam strpljenja za neke sitnice... A volela bih da znam da sviram gitaru. U stvari, to nije volja, to je želja. Jer neću da budem ni u jednom bendu. Bila sam u nekoliko i brzo otišla, jer nisam bila zadovoljna. Nije bilo onako kako sam ja očekivala. A neće ni biti, jer ja to ne umem da objasnim. A i sve ću smoriti svojim zahtevima, u to sam sigurna... Radije bih da budem u svom, one-man bendu. Jer, sama najbolje znam šta želim.
Ne umem da radim sa drugima. Uvek previše očekujem i od sebe, i od drugih. A pogotovo od drugih. I umem biti takav kritičar i cepidlaka. Da, da, mora sve biti po mom...ali to nije moguće.
UNTITLED.
Sometimes I do not need a friend,
I wanna live without you...
Living in this hole of filthy lies...
Like I care...
Listen to the silence in my empty mind...
All unspoken words.
Going around not knowing why...
Trapped in a box of my consciousness,
I'd...
Rather forget everything I had.
Nothing to lose, nothing to regret.
Inside my soul my thoughts are
everything that's left of...
It's really nothing important actually.
Where to go? What to be?
What to feel? What to see?
I'm not a soul nor any other...
Oh, I don't know what.
All of my feelings have gone...
I'm just wasting time walking nowhere...
As if you care...
Waiting for next chance, next way...
Just waiting every day.
I vidite kako suckujem u poeziji kad nemam inspiracije... No fucking way... Pa dobro, sutra će biti bolje. Sad samo čekam da mi dođe Kevinko...
On je vecito govorio: "nepravda, nepravda!"
