Poštovana gospodo, ne bojim se da vam iskreno izjavim, odnosno da vas upozorim ako me ikada budete sreli negde, da sam ja večito zabadalo u tuđu privatnost. Ponekad sebe začudim zašto neradim u FBI. Ili u CSI, hehe... To bi bio CSI Las Wrbas, muahaha...
Dok sam išla u školu, na časovima bih često, kada mi je bilo dosadno, naćuljila uši i prisluškivala razna tračarenja i ćeretanja onih ufuranih ćurkica. Skupljala informacije i slagala slagalicu - ko je i gde ta osoba X o kojoj se govori. I često sam tako slušala kada je neko imao da kaže nešto iz svog ličnog života. Ne da bih proširila trač, kao što to neki rade...već čisto radi neke razonode. I da saznam nešto. Da vidim sa kakvim ljudima radim i sa kakvim sam radila. U pitanju je perfekat, kol'ko se ja ne varam... A nekad sam se udružila i sa njima, pa smo šetale zajedno na odmoru - ja sam bivala ta koja je obično ćutala i posmatrala, a one su bile moj izvor informacija. A bilo je i situacija kada sam se ja pravila da me interesuje to što i njih, pa sam se i uključivala u razgovor, i malo se pravila fina ohrabrujući ih da nastave priču, da bih se uklopila, odnosno dobila ono što želim.
Ja još uvek ponekad brkam funkciju od 'odnosno' i 'to jest'... Unapred se izvinjavam ako pogrešim.
Finoća se deli u dve (možda i više??) kategorije - u svoju korist i...pa i ovom drugom dobijaš neku korist, čekaj malo... A razlikuju se po tome što je ova prva vrsta finoće ona iskrena finoća, kada nekog zaista poštuješ, i normalno da ćeš se lepo ponašati prema njemu. A ova druga je lukava finoća, kada si fin kako bi dobio ono što želiš. Najbolja i odobravajuća funkcija ove vrste finoće je kod nastavnika ili kod nekih osoba koje ne poštuješ, a koje mogu nečemu koristiti. Njih malo moraš rečima uzdići do nebesa, a onda će se oni sami spustiti i pod zemlju, u zavisnosti od vrste dobijene koristi. Podvrsta lukave finoće je i ona licemerska. Kad nekog zaista ne poštuješ, ali se praviš fin, zato što si kukavica koja ne sme da kaže svoje cenjeno mišljenje. Ja sam nekada bila žrtva licemerske finoće, ali sam iz te greške naučila kome mogu verovati a kome ne. A postoji i treća vrsta, znala sam da sam nešto zaboravila... Ne znam za vas, gospodo, ali ja je najčešće i koristim. Ne znam kako bih je nazvala, ali to je ona vrsta finoće, koju koristiš i iz pristojnosti, i da bi se malo zezao, ali ne u ironičnom smislu, već zbog ljubavi prema lepom izražavanju. I sami ste verovatno shvatili na šta mislim, kada ste videli da vam se obraćam sa 'poštovana gospodo'. Volim taj način izražavanja, onda se osećam k'o u crtiću, muahaha... :D
I, dakle, ja bivah lukavo fina prema tim tračaricama (volem redovno da konzumiram deminutive dok se izražavikus :D), i dobijala korisne informacije koje bi mi koristile u daljoj analizi čovečije persone. I znala sam ko se s kim smuvao, šta će ko obući za tu i tu žurku, ko je čija simpatija...dosta toga sam čula. Tako sam znala i sa kakvim ljudima sarađujem, to jest sa kakvim sam sarađivala. I mislim - koje naivčine kad tek tako mogu pričati o tim stvarima.
Najzanimljivije mi bude kad sa kevom u gradu uzmem zajedno da kritikujem ljude i ljudsko ponašanije. Onda uvek imam šta da ispričam. Sve što sam čula, sve što su mi ljudi reklli. Rekla bih da nas dve imamo zajednički tim špijuna ljudskog društva, kog, kao što već pomenuh, volim da proučavam. Tako čovek možre postati iskusan iako ništa nije učinio. Informacije su čudo :DD. A tako je to kad si ćerka jedne Vodolije sa podznakom u Škorpiji...
Volim da pratim nečije blogove. Čak i one koji mi se ne sviđaju... Ispravka: čak i one od osoba koje mi se ne sviđajikus. Po tuđim žvrljotinama, odnosno kuckaniju, otkrila sam ko je kakav i kakve bi osobe meni odgovarale kao prijatelji.
Često poželim i da naučim da hakujem tuđ nalog na nekom sajtu (obično na onom sajtu koji podrazumevakus sistemus dopisivanijus...lol), pa da vidim sve njegove poruke i da vidim kakva je to osoba. Imam običaj da čitam tuđe komentare na MySpace-u, YouTube-u i ko zna još kakvom sličnom sajtu...
U svojoj glavici imam već gotove kategorije ličnosti. Pa mi se često dešava kada čujem neku izjavu od nekog, da pomislim - Pa da, on/a je jedan/na od takvih i takvih...
Heeee, i ja strogo preporučujem ljudima da ne zabadaju nos u tuđe stvari, a vidite mene - sama to i činim! Ma neeee... Ja sam innocent little girl...
16:44
Sad shvatam. Neću biti neprijateljska i tako to prema Kevinu. Shvatam da je samo potrebno vremena da se družimo i sa drugim ljudima. Zbilja.
17:41
Ja sam se za ovih par dana opametila. Shvatam da volim da provodim dosta vremena na sopstvenoj psihoanalizi i testiranju same sebe. Pravim greške da bih na kraju preduzela odlučujući potez, i ispravila ih. I, naravno, naučila iz njih dosta toga korisnog. Pretpostavljam da je to za pohvalu =D.
Na primer, kada je bilo ono sranje sa D. ...
(za čitaoce: smuvala sam se s nekim tipom, onako bezveze, a da se nismo pre toga ni sprijateljili k'o ljudi... Više kao termin "na jednu noć"... (naravno da nisam spavala s njim, lude jedne! xD))
Namerno sam to uradila. Onako, iz inata. I posle istrpela drvlje i kamenje od keve i brata (Više od keve). I shvatila u čemu sam pogrešila. I porazgovarala sa njima, i posle je sve bilo u redu. I naučih lekciju - prvo treba nekog dobro upoznati, pa onda stupiti u "više kontakte" s tom osobom. I drago mi je što sam to uradila, ne kajem se. Jer, sad znam gde ne treba da napravim grešku.
Dragi moj poštovani dnevniče, nikad nije rano....
Nikad nije rano za naučiti se =D.
23:53 Yes my sweet, yes my sweetest... I wanna get back where you are. Itoshii hito yo mou ichido...
Loša depilacija čini moje obrve pomalo smešnim, nekad i iritirajućim, ali prihvatljivim od strane mog, kako fizičkog, tako i psihičkog izgleda. Ja sam osoba sa izrazito buljavim i lepim očima.
I volim da nosim udobne gaće. Dabome.
Fora je da se 'dabome' stavi tamo gde treba 'veoma', i vice versa. Mogu i to dodati u svoj rečnik izražavanja...
...Koji, by the way, još uvek nemam ispisan. Trenutno radim na svim vrstama 'zbilja' i na vrstama mog rukopisa. A imam ih 21. Samo ih treba vredno ispisati na jedan beli papir za štampanje. Kad završim sa 'zbilja', prepisaću sve to na komp. Onda krećem sa izrazima oduševljenja.
Strašno me uzbuđuje ideja da stvari imam raspoređene i svrstane (Ili je to isto?) na papiru (Odnosno, na stranici u "Word"-u :DD). Pretpostavljam da mi zbog te fascinantne činjenice ne gine rad u kancelariji.
A moram li pomenuti da obožavam kancelarijski materijal? Kvalitetne hemijske, olovke i penkala; planeri, blokčići, rokovnici i druge sveščice obavijene kožnim koricama; mnogo moderne tehnologije, do jaja mobilni i vlastiti laptop; akten-tašne; kravate...
...Oslovljavanje ljudi sa 'Vi', 'gospodine', 'poštovani gospodine', 'poštovani gospodine kolego' i slično (XD); javljanje na telefon, a da pritom ne kažem "Halo?", već ime svog (Čekaj malo, ti stvarno misliš da ću ja da radim za nekog? No way!) preduzeća,...
I will not regret no matter what might happen from now on.
I will not regret no matter what you wish, what you hope
in the... BLUE PLANET.
Sad shvatam da se moje prijateljstvo sa Kevinom raspada u param parčad. Koliko god se ja trudila da budem dobra i poštena ona to i dalje neće ceniti. A najviše me vređa to što ona naše prijateljstvo izgleda nije shvatila ozbiljno, više sebično i koristoljubivo. Odvukla me je od ostalih prijatelja sa kojima sam se nekada družila. A sad...pa, zove me samo kad se njoj ćefne. Juče je otišla sama da se voza, umesto da je zvala mene. Danas je otišla na bazen bez mene. A ni ona nema toliko prijatelja, baš kao i ja. I sad sam ja tu ispala NASAMARENA, PLAYED, PROVOZANA. Sad shvatam... Ja to ne želim da budem! Ja sam dobra! Ja ne zaslužujem takve prijatelje, koji te samo odvuku za sobom i posle te odbace! Vratiću joj ovo RIGHT BACK. Prosto ću se odaljiti od nje, kao što je i ona od mene.
Ali ne smem da očajavam. Treba da budem optimista, jer ja to jesam. I da preuzmem nešto povodom toga. Naći ću ja bolje prijatelje. Znam to, jer posedujem kvalitete koji bi se svideli mnogim ljudima. A ona nek' se snađe i bez mene...
I da, pozvala sam Lj. na bazen. Idemo oko 16.
Jesam razočarana, ali proći će i to, za par dana. I biće sve OK. I know that...
Let's just stay positive :D.
P.S.: Pravim svoj bananičasti forum! Obavestiću vas sve kad bude gotovo :DD.
Volim da čujem zvuk violina u pozadini. Violina je lep instrument. Kad god čujem njene jecaje uvek moram da zamislim neku odgovarajuću scenu. Nekad zamišljam zaljubljen par kako pleše na krovu zgrade uz glamuroznu atmosferu i svetlost mesečine. U elegantnoj odeći. Nekad mi padne na pamet jesen. Opadanje lišća. I kiša.
Kad smo već kod kiše... Mislim da postajem meteoropata, poput moje keve. Zbilja, u poslednje vreme mi se dešava da me zaboli glava pri nagloj promeni vremena. Ali ko će ga znati... Čovek u mojim godinama je isuviše mlad da bi bio meteoropata. Well, nevermind...Oh, Jesus Maria... Ali mi kiša i dalje lepo zvuči. Pogotovo letnja. Kad počne da pada uveče, kad legnem na spavanje. I polako me uspavljuje. Nekako harmonično, zar ne? I umirujuće... Ali ne volim kad grmi. Jednom me je tako jedan užasan grom probudio oko 3 ujutru. Čoveče, kad je zviznuo! I to u ulici naspram moje. Ljudi su se sledećeg jutra žalili da im ne rade televizori, klima uređaji, telefoni, računari, itd. Strašno... Većina te noći nije mogla da spava, a neki su i izlazili napolje. Ali nećemo sad o tome šta moje komšije rade kad udari grom, to je već za neku drugu temu...
Ili akustične gitare. Isto volim da ih čujem. Pogotovo kad mi isplaču neku melanholičnu, setnu melodiju (ili je to isto?). Mnogo mi se dopadaju španske kompozicije na ’akustari’. Mogla bih satima da ih slušam... Hmm, Aeturias... I onda razmišljam. O životu, obično. Kako vreme prolazi i tako to... I o skrivenim značenjima beznačajnog. I padaju mi na pamet scene neke plaže, noć, mesečina. Tih, hladan vetrić... I talasanje mora. Šumovi talasanja. Čas mirno, čas dramatično i burno (ili je to isto?).
Hoću da idem na more. Keva kaže da ćemo videti da u avgustu odemo do nekih naših rođaka u Herceg Novi. To bi bilo lepo... A tamo živi i bratov dobar prijatelj. Veomus zanimljivus osoba.
Uhvati me neko glupo raspoloženje... Neka praznina. Inspiracija - nula. Volja - nula. Rekoh sebi ujutru: "Biću odlučna u svojoj odluci!" kada sam razmišljala da ponovo počnem (po ko zna koji put) sa vežbanjem gitare. Ma kakvi... Sela ja onda oko 4 napolje na stolicu u bašti i počela... Par pokreta prstiju, par trzaja žice... Jebeni insekt mi sleće na ruku i nervira me. Još malo trzaja... Svrbi me noga...ili ruka. I nos. Ne znam... A keva nije došla da mi pravi društvo. Kako nemam strpljenja za neke sitnice... A volela bih da znam da sviram gitaru. U stvari, to nije volja, to je želja. Jer neću da budem ni u jednom bendu. Bila sam u nekoliko i brzo otišla, jer nisam bila zadovoljna. Nije bilo onako kako sam ja očekivala. A neće ni biti, jer ja to ne umem da objasnim. A i sve ću smoriti svojim zahtevima, u to sam sigurna... Radije bih da budem u svom, one-man bendu. Jer, sama najbolje znam šta želim.
Ne umem da radim sa drugima. Uvek previše očekujem i od sebe, i od drugih. A pogotovo od drugih. I umem biti takav kritičar i cepidlaka. Da, da, mora sve biti po mom...ali to nije moguće.
UNTITLED.
Sometimes I do not need a friend,
I wanna live without you...
Living in this hole of filthy lies...
Like I care...
Listen to the silence in my empty mind...
All unspoken words.
Going around not knowing why...
Trapped in a box of my consciousness,
I'd...
Rather forget everything I had.
Nothing to lose, nothing to regret.
Inside my soul my thoughts are
everything that's left of...
It's really nothing important actually.
Where to go? What to be?
What to feel? What to see?
I'm not a soul nor any other...
Oh, I don't know what.
All of my feelings have gone...
I'm just wasting time walking nowhere...
As if you care...
Waiting for next chance, next way...
Just waiting every day.
I vidite kako suckujem u poeziji kad nemam inspiracije... No fucking way... Pa dobro, sutra će biti bolje. Sad samo čekam da mi dođe Kevinko...
I dalje razmišljam o promeni frizure. Možda to i uradim, za svoj rođendan. A rođendan se bliži... Skoro mesec dana... Tačnije, 26 dana.
I ovih dana, kad sam sama sa sobom, prelazim iz faze u fazu skroz buđavih raspoloženja koja ne mogu da objasnim. I shvatam da mi nešto fali. To jest, neko. Ja sam osoba koja ima veoma malo prijatelja. U stvari, imam samo jednog. Ostale bih nazvala samo poznanicima. Na koje ću, naravno, potpuno zaboraviti tokom ovog rasputa i kad krenem u srednju školu. Dakle, oni se ne računaju. Oni su prolaznici koji, kad se sretnemo, učine moje lice nasmejanijim nego inače, a kad se raziđemo...pa, kad se raziđemo, raziđemo se i nastavljamo sa svojim uobičajenim životnim aktivnostima, šta drugo da se kaže... Tako da sam ja, praktično, LONER. Zarobljena u sopstvenim mislima, željama i ciljevima. Ali optimistični loner koji teži ka boljem. I koji se nada da će bolje i dobiti jer smatra da to zaslužuje. I obično se užasno smorim kad Kevin ne može u grad ili kad nije u mogućnosti da se vidi sa mnom tog dana. I onda zovem brata. I ići ću jednom s njim na bazen i s njegovom najboljom drugaricom. By the way, njegovi prijatelji su super. Svi su tako fini i pošteni. I opušteni, i uvek raspoloženi za druženje. I dobri prema meni. I njegova devojka je super osoba, volela bih da je bolje upoznam. Ali je šteta što živi u Inđiji, koja je...ne znam ni ja kol'ko udaljena od ove rupe. Ukratko, za njegove prijatelje (bar za one bliže), mogu reći da su 100% ljudska bića (u metaforičnom smislu). I da meni baš takve osobe odgovaraju. Meni, iskreno da kažem, treba neko par godina stariji. Neko na mom inteligentnom nivou (mislim da se to tako kaže). Jer se inače i češće družim sa starijim osobama. Često sam se kao mala selila i nisam imala prilike za neke posebne prijatelje, pa sam se najviše družila sa bratom. On i ja imamo zaista super i jedinstven odnos. Nikad se nismo potukli (onako za ozbiljno), kao što neki rade. I nikad se nismo nešto ozbiljno posvađali. Obično su to bili neki egocentrični ili sebični ispadi, s jedne ili s druge strane. Ali, i mi smo samo obični ljudi... I dosta me je vodio na svirke, i dosta upoznavao sa svojim prijateljima. I često me je hvalio njima, zbog nekih mojih kvaliteta. I neki su me zgotivili, sa njima i dan danas volim da se sretnem i da popričamo. Takođe nekad volim da sednem sa kevom, kad njoj dođu neki prijatelji, i uz kaficu slušam šta one pričaju, pretvorim se u uvo, i ja dobacim nešto, kad imam šta da komentarišem, i bude baš zabavno.
Takođe mi se dopadaju i neki ljudi koje znam, ovako, sa interneta. Ima jedan lik iz BG-a koji je takva dobrica i stvarno super drugar, koji mi šalje kilometarske poruke, i zaista volim da se dopisujem sa njim :D Onda, tu su i neki blogeri koje, doduše, ne poznajem mnogo, ali po postovima vidim kakvi su ljudi... To je skoro čitava lista ovih mojih blog prijatelja. I skoro svi su mi zasita cool ljudi i sa većinom, koliko se meni čini, delim ista mišljenja oko nekih stvari, and I like it, very, very much. :DD
Ufff, i eto mene opet u tom glupom raspoloženju, just great... Mora da sam neke smorila svojim ponovnim žalopojkama, ali...u stvari, nemam pojma šta ću tu da napišem. Sutra imam čas japanskog. I jedva čekam sutra i zbog toga što ću se videti sa svim tim ljudima (ijao, taj lik što nam predaje je zaaaista kul!!), i zbog toga što ću sutra unapred naučiti nešto iz tog krasnog jezika, i što ću ih opet zadiviti svojim znanjem, i što ću naučiti još po nešto zanimljivo... Kako je divno učiti nešto što zaista želiš da učiš! :DD I tad mnogo lakše naučiš, kol'ko ja primetih. Ali ima jedan lik što nema pojma, oj, Isuseeee... Stalno zaboravlja da dodaje neke rečenične članove. Da mu ja predajem, ja bih pored njega totalno pukla s živcima....
I danas sam čitala Hamleta. I imitirala likove smešnim glasovima i zasmehivala (xD) sve oko sebe. I, eto, kako se k'o smrt dosadne Šekspirove drame mogu učiniti zanimljivijim. Ali stvaaaarno želim da budem voice actor!!! xDD
I jela sam roštilj. Fenomenalan roštilj, kakav samo moj ćalac može napraviti. Probala sam i pečurke na roštilju. Dopale su mi se. Sa nama su bili i naša nerođena braća, i bratova devojka. Bilo je simply fabulous.
I, dok sam bila u gradu, uslikala sam WC šolju koju sam videla kod jednog kontejnera. GENIJALNO :DD. Zbilja indeed.
U nekom sam tripu menjanja frizure. Smorila me ova. Mislim, ne znam, ne volim mnogo svoju kosu... U stvari, ne volim kad je jednostavna. Trenutno izgleda prilično obično. Imam kratak grimizni paž, sa blanširanim plavim pramenovima na šiškama. Heh. Sad biste vi rekli da uopšte ne izgleda obično, ali, verujte mi, imala sam i bolje. Prvi put kad sam se ošišala posle one dosadne duge kose, frizura mi je bila super-kul. I asimetrična. Jedan deo je bio kratak, tako do uveta, a drugi je bio duži, do brade. I sva čupava. I imala sam jedan kul gel, Goldwellov Freeze Pudding, koji zaista dobro učvršćuje kosu. Ali ima jednu manu - košta PROKLETIH 500 DINARA!!! Isuse... Što je zbilja zastrašujuća cena za moj novčanik. Mnogo sam volela taj friz. U novembru sam se ponovo ošišala, i tada mi je kosa bila ujednačena. Onda sam se u februaru ošišala skroz na kratko. A onda... Onda sam tako puštala kosu i...pa još uvek je nisam ni takla, sem što sam se za maturu ofarbala. I sad mi je nekako dosadna!! U stvari, to mogu reći za trenutno sranje...hoću reći, stanje moje kose. IT IS OUTRAGEOUSLY BORING. Volela bih da imam kraću, čupavu kosu, a da od dole viri nekoliko dugih pramenova. A tako mi se vraća na onaj super-kul friz od prošlog letaaaa... Ali moram da se strpim da mi poraste, pa da napravim friz kakav sam želela! Ali to je prilično sjebano, jer ja sam veoma nestrpljiva osoba, i kratkih živaca za sitnice. Čekajte malo, da li sam ja to svoju velikocenjenu kosu nazvala sitnicom? Ovo je apsurdno!! Kako sam mogla?! Nevermind... Ali ono dobro što sadrži moja kosa, jeste neverovatan talenat da se lako i lepo oblikuje. Ali treba kupiti geeeeeeeel... Treba baciti dragocenih 500 dindžiiiiiii... Ma, SCREW RULES, I HAVE MONEY!!! Hoću reći... SCREW MONEY, I HAVE RULES!!!...ovaj, GREEN HAIR!!!! Ovaj... MA, ZABORAVI!!!! Ali mi nikako ne pada na pamet da se farbam u zeleno. Mrzim zelenu. Volela bih ljubičastu...onu svetliju nijansu, iz koje se malo nazire pink. Ili skerletnu. Ili žutu. Ili crnu, sa belim pramenovima. Ili onu bisernu plavu sa roze ili plavim pramenovima. To su moje omiljene boje kose. U svakom slučaju, razmisliću. Ali mi se mnogo dopada činjenica što sam dovoljno matora da se farbam, tako da mogu eksperimentisati sa svim ovim bojama. Znam, znam, farba uništava kosu... Ali ko ga jebe... SCREW RULES, I HAVE A GREEN HAIR!!!!
I šta ja to čujem? Je l' se to neko žalio na moje psovanje?! Šta da Vam kažem, poštovani gospodine, ili ne čitajte moj blog ili psovke prosto zaobilazite ili stvarajte od njih reči koje se Vama više sviđaju... IMA LI NEKO JOŠ PRIMEDBI?!? Ovo je MOJ blog, i valjda ja odlučujem kako ću u njemu da se izražavam... Ljudi, ne radite mi ovo, umem biti užasno ljuta kada mi neko govori šta da radim, a pogotovo kada to podrazumeva menjanje nekih mojih osobina, načina izražavanja, koliko fizičkog, toliko i psihičkog. Toliko o tome... Moram li još da objašnjavam?!
Konačno sam predala i tu famoznu listu želja. Ne brinem se mnogo, jer znam da ću upisati ono što sam stavila na prvo mesto. Ili bar ono što sam stavila za prvih 5, 'ajde da ne preterujem... I šta još ima zanimljivo ovih dana? Da, išla sam sinoć u 22 sa Kevinom da se vozamo rolerima. Vozale smo se do ponoći, a onda odsedih malo kod nje, pa se vratih kući. Uopšte nisam crkla, niti me bole mišići. Mada bih volela da me bole, čisto da bih bila sigurna koliko sam napora uložila. Ali me ne bole... And I don't like that. Volim kada se bavim nekom fizičkom aktivnošću, i kad totalitarno CRKNEM od umora. To me dosta smiruje, i onda me baš ništa ne može iznervirati...
By the way, kome je trenutno dosadno koliko i meni?
Volela bih da se i danas vozam...
Nego, da vam se još malo žalim na svoju kosu, it's kinda fun... :D Nervira me takođe što moja kosa nema nikakav poseban oblik. Nije ni ravna, ni kovrdžava. I jako je gusta. I šiške su mi glupave. Kada bi ih pustila, padale bi mi preko očiju, a to je od njih, koliko se meni čini, prilično nepravedno. Ja se toliko trudim oko svoje frizure, a one to ne cene. I obrve su mi ravne (ne 'ravne' kao glupave, već po obliku ravne), a leva mi je malo tanja od desne... Iako ih zaista redovno oblikujem, što je za pohvale :DD.
Ok, stvarno moram da prestanem smarati ovoliko. Kladim se da su vam usta došla do poda koliko ste se smorili čitajući moje "elegije" o mojoj kosi...
Nego, još samo nešto da pitam... Da li i vi imate naviku da menjate reči dok pišete nešto, ukoliko vam se one estetski ne dopadaju? Ja to redovno radim. Ne mislim na ono premeštanje ili menjanje slova, menjam reči dokle god su one gramatički ispravne... Na primer, ime Grey može se pisati kao Gray, ili kao Grey. A meni se više dopada da stavljam 'E', jer mi reč tako lepše izgleda... Ili, ako mi se reči ne dopadaju ni estetski, ni po izgovoru, ja ili tražim sinonime, ili se trudim da ne dođe prilika da ih izgovorim. Pa, mislim stvarno, ko još voli reč 'DIMNJAK'?!? Ili ime RADOJKA?!?!? Isuse, ovi Srbi nekad umeju da izmisle stvarno glupave reči...
Anyway, ja zbilja ne bih volela da se zabavljam sa dečkom koji ima, po meni, ružno ime. Džabe bi mu bio i savršen izgled i pamet, kad mu je ružno ime.... Al' ako baš ne bih mogla da odolim, izmislila bih mu neki nadimak... Zamislite ono, situaciju:
- Zdravo, moje ime je *stavite ovde bilo kakvo ime koje vi smatrate glupavim*.
- Drago mi je. A da li mogu da te zovem *stavite ovde bilo kakvo ime koje se vama dopada*?
Ili ovo:
- Zdravo, moje ime je *stavite ovde bilo kakvo ime koje vi smatrate glupavim*.
- MUAHAHAHAHAHAHA!!!!!!!
Muahahahaha... Kako bezobrazno. I nepošteno. A ja nisam takva, zato radije biram izbegavanje zabavljanja sa svim Jerotijima, Radomirima, Jaroslavima, Lignjoslavima (xD), Čedomirima, Živanima...i da ne nabrajam. Umem i ja biti đubre. Ali jako volim neobična imena. Ja bih volela svoje dete da nazovem Daichi, ako je muško, ili Višnja, ako je žensko. Znam da će se ova imeta promeniti, ali ću sigurno izabrati neko neobično. Keke...
Jaoj, čoveče, ma kakvi... Mogao bi me naterati i milion puta, ali ja i dalje ne bih mogla da zaspim. Nemam pojma koji mi kurac bi sinoć. Pokušala sam da se uspavam jednim dobrim rokenrolom - nije vredelo; onda sam pokušala da se opustim onako k'o što rade budisti dok meditiraju - ma kakvi... Moj mozak je u 4 ujutru još uvek bio savršeno aktivan. A što je bilo još gore - napolju je odjednom svanulo jutro. Tek tako. I petlovi su tad već bili zauzeli svoj položaj živog budilnika. I ptičice su cvrkutale. I gugutke gugutale, mamu im jebem... Bila je to savršena scena za jedno letnje jutro. A što je bilo i najgore je činjenica da ja inače obožavam ovakvu atmosferu. Tako idilično... Zamislite onda kako bi bilo da je Sunce izašlo... U stvari, malo mu je falilo. Al' nisam mogla da spavam, nikako mi se nije dalo... A danas moram nastaviti sa svojim sređivanjem sobe. Juče sam se skoro čitav dan patila s tim i konačno izbacila sve što mi je išlo na kurac. I obrisala prašinu. I stigla da se prošetam sa Kevinom. Jesus... I umesto da sam se lepo uveče odmarala, ja sam radila nešto sasvim suprotno. Slušala muziku preko telefona, gledala u plafon sumanuto i razmišljala. A, o čemu, hteli biste da znate? Razmišljala sam o nepravdi u svetu i o tome kako novac ljude ume da pokvari. Da li svaka normalna osoba U TO VREME razmišlja o TIM STVARIMA?!? Ne bih rekla, poštovani gospodini. I još sam htela da crtam, jer sam oko 2 otkrila novi stil i zbilja mi se dopao, pa sam htela da radim na njegovom usavršenju. I zašto sam ovako prokleta da najviše inspiracije imam baš noću? To jest, dok bi trebalo da sam u krevetu... Pa, prava sam noćobdija, stvarno... I ja još pisala nešto što mi je palo na pamet, nekakav dijalog... I, lepo, rukopis mi je bio sasvim normalan. A ruka mi je radila nenormalnom brzinom. I odjednom sam htela da sastavljam proporcije i rešavam matematičke zadatke. I razmišljala sam o Pitagorinoj teoremi, i ponavljala formule za prizmu i piramidu... U pola 5 ujutru. A prijemni već prošao, i uradila sam ga sasvim dobro, sa 88 bodova ukupno. Tako da ću moći da upišem smer poslovnog administratora u ekonomskoj, as I've always wanted. Šta mi je još padalo na pamet tog jutra? Da, elektrolitička disocijacija i stehiometrije. Oh, Isuse... Pa, ja stvarno nisam normalna.
Kad smo već kod nenormalnosti... Razmišljala sam o tome pre neki dan... I zaključila da je čovek sama kreacija ludosti. Pa zar nije tako? Glupo je osuđivati nekog da je lud, kad je svako na ovom svetu bar malo lud. U stvari, svi su ovde jednako ludi. Samo što to ispoljavaju na različite načine. Ja, na primer, mogu samo smatrati sebe jednom od najnormalnijih u mojoj ex-školi, a možda i u ovom malom usranom gradu. Ali kad bolje pogledam u sebe i neke svoje bolesne opsesije i fantazije, skapiram da sam i ja samo jedan običan oblik ljudske ludosti. Ljudsku prirodu je veoma teško razumeti. Ljudi je mogu samo proučavati, ali nikako neće doći do srži i suštine. Ali, ja znam jedno i to smatram činjenicom - biti čovek znači biti lud.
Nisam pisala nekoliko dana i već sam se uželela... Nemam ništa posebno da pišem. Bio je i taj prijemni. Srpski je bio lak, pa verujem da ću osvojiti oko 18 bodova. Ali je matematikovanje bilo teško...inače znam matematikus, ali sam se zajebala na prijemnom... Zadaci su bili teški, niti je bilo dovoljno vremena. valjda ću osvojiti 15 poena. Rešenja su izašla na internetu, ali se ne usuđujem da ih pogledam. Računam na to da će sniziti kriterijume za upisivanje, uzimajući u obzir činjenicu da smo glupa generacija :D.
Kupila sam (konačno) štampač, skener i fotokoper (3 u 1), i (konačno) novi mobilni. Nokia 7373. Pravi ženski telefončić. Roze boje :DD. I danas sam poskidala nove teme, još trebam da kupim memoriju.
Noć u meni budi neku čudnu inspiraciju. Noć... Veoma misteriozna i nedovoljno objašnjena pojava. Naučnici kažu - smena dana i noći. Znate ono - 24 sata, i tako to...
Da li su neke definicije zaista tačne ili ih ljudi samo tako prihvataju jer im ne pada na pamet ništa drugo, ništa bolje i logičnije?
Uvek me je zbunjivala sama pojava shvatanja i samo postojanje nečega... Šta je u stvari to? I da li mi uopšte postojimo? Drugi bi rekli - da, jer je stvarno sve što ima masu, što je opipljivo... A da li iko shvata šta stvarnost zaista jeste?
Ne znam koji mi je i ne znam zašto ovoliko filozofiram odjednom...
I ta noć... Tera me da pomislim na svašta. Verovali ili ne, oduvek sam osećala neko strahopoštovanje prema noći. To jest, istovremeno sam je volela i istovremeno sam je se plašila. Na primer... Noć ume izuzetno da me smiri i opusti (ili je to isto?). Jako mi prijaju letnje noći. I kad uveče šetam s nekim. Dopada mi se vazduh noću. Prosto mi sve daje neku neobičnu inspiraciju za druženje i za sate, i sate dobrog razgovora.
Na novoj tastaturi slovo 'Ž' je na tako glupavom mestu...
Lepo je letnjim noćima sedeti na klupi u parku. Kod velikog ispisanog drveta u pozadini parka u blizini centra grada.
Volim da gledam tuđe pisanije. Samo da gledam, i buljeći u ta mala slova, te beznačajne reči, skapiram da oni kriju mnogo više nego što izgledaju. Ti glupi, beznačajni skupovi slova... A ipak tako značajni istovremeno.
Lepo je i u parku u Kevinovoj ulici. Lepo je uveče sesti tamo na klupu do puta, koja gleda u tuđe kuće.
Prokleti komarac... Znala sam da ću pronaći bar jednog... 'Ajde, mrš odavde, siso!
Noć budi u meni i moje najveće strahove. Pa, bar neke. Kada šetam nekim pustim delom (ne mora to biti neka vukojebina sad... Ponekad me plaši i obično školsko dvorište.... x.x), imam tendenciju da stvaram stvari od mraka. Priviđaju mi se stvari koje se kreću. Zli ljudi sa pretećim pogledima. Jednom sam od obične kante za smeće u daljini (koju nisam prepoznala, baš zato što se u daljini videla kao običan crni oblik...mada meni ipak neobičan.) utripovala da je osoba, pa sam se prepala. Dok spavam, obično mislim da vidim nešto u noći. Nešto što se pokreće. Bilo šta... Nekad umem biti prilično paranoična...
I pitam se - je li nešto u redu s mojim mozgom? Ili samo previše mislim o nekim stvarima...
Uklapam se u razne uloge neverovatno. Nekad toliko da umem da kažem nešto potpuno neočekivano. A da ne mislim to. Na neko vreme se poistovetim s ličnošću nekog lika, čisto da bi mi neko rekao da ličim na njega. Ili da bi se pravila važna. Ne znam. Ili čisto tako, zato što mi se ličnost te osobe dopadne... Ali u suštini, ja sam dobra osoba.
I dalje mi ide na glavić ovo prokleto 'Ž'... Stvarno, šta će ono kome? I zašto neki ljudi ne mogu da izgovaraju nešto iz stranih jezika? Valjda navika... Mada, verujem da bi svi trebali da znaju kako se izgovaraju neka sranja... Kao na primer kad Englezi nemaju slovo 'LJ' u rečniku, pa se pate sa izgovorom...i slično. Valjda su tako naučili... Ili imaju nekih mana sa razvojem organizma? Ne znam... Oduvek me je čudilo tako nešto.
Kao klinac sam mislila da, samo zato što ja umem lepo da pevam, svi ostali trebaju da imaju dobar sluh. I kada sam, valjda u svojoj 7. godini, dok sam počela sa muzičkom školom (više ne idem), pevala neku pesmicu sa svojim drugarima, uvek sam se čudila kako neki ne mogu da otpevaju nešto što ja mogu.
A umem dobro da imitiram, jebeš mi mater... Mogla bih da budem voice actor. To je jedna od mojih želja. Umem i da glumim, ali mislim da je isuviše komplikovano za mene da pamtim onoliki scenario...iako imam dobro pamćenje zahvaljujući Merkuru u Raku... Ili me je prosto sramota da glumim.
Ubijte me, ljudi. :D
Ja sam završila svoje za danas... U stvari, sutra... Sad je 02:16. Mada ja to i dalje smatram za 'danas'.
