|
Odrastanje na pogresnim bajkama
 
Pre nekoliko godina mi reche jedna devojka, isprovocirana malenom raspravom (bezveznog povoda): " Eh, celog zhivota sanjam princa na belom konju, a nalecem samo na konje."
Malo se zamislih, shvatih da je u pravu i odgovorih: " Da, da i ja chitavog zhivota ljubim zhabe, ochekujuci da ce se neka pretvoriti u princezu, ali zhabe ostaju- zhabe."
Naravno, ZHABA i KONJ iste vecheri raskidoshe, neposredno posle tog dijaloga i nastavishe svako svojim putem, prema sopstvenom poimanju bajki. Chesto se setim tog simpatichnog prepucavanja, ali prvenstveno zato shto uvideh da smo odrastali uz potpuno pogreshne bajke i chvrsto reshen da napishem bajku o konju i zhabi, uz obavezan srecan kraj. Ne toliko zbog konja, jer konj je u ovom narodu gotovo mitska zhivotinja, uvek junachan, ponosan, lep, uvek nosi kakvog silnog junaka i uvredljiv je samo kada se uporedi sa princom, vec zbog zhabe, koja je sinonim svega ruzhnog i odvratnog, makar vizuelno gledano, dok o unutrashnjoj lepoti ovde razmishljaju samo retke budale, poput pisca ovih redova. Koliko sam samo lepote nalazio u krajnje obichnim i neupadljivim zhenama, kolko predvnih toplih emocija i divnih razmishljanja, a ipak sam, kao i svaki konj, uvek radije trchao za atraktivnim, praznoglavim lutkicama, chija je glavna zhivotna preokupacija bila da li su se dobro nashminkale i da li su dobro uklopile boju tashnice sa bojom cipelica i kaisha. Strashno...Kad se samo setim, koliko puta sam se osecao kao potpuni idiot, kada chitavo veche provedem bez teme, u ispraznom zezanju i ispijanju vina, uz obaveznu dilemu- a shta cu ja ovde... Evo, sada se ponovo preispitujem koji je to tip zhene iz neke moje bajke.
Trazhim je u uspomenama, ceprkam po secanju, gledam u okruzhenju, kopam po sopstvenoj imaginaciji. I totalno sam zbunjen, jer mi nadolaze neke divne zhene iz ne tako daleke proshlosti, od kojih sam otishao trazheci i dalje neku imaginarnu princezu.
Proganjaju me zbog neuchinjenog, lome me zbog sopstvene neodluchnosti, pitaju me da li sam nashao to shto sam trazhio. Odgovaram smusheno da nisam. Pitaju me- a zashto.
Kazhem im iskreno: Zato shto sam konj.
 
|
