U času kad kiša pljusne...

Veži svoj dah za moje usne...

Ali ne nemoj mene vezati....

Vetar se vezati ne može...

Ni kada mora presuše...

Samo ljubav tu pomaže....

Upoznaj me spontano...

Ljubi polako, al dugo i iskreno...

Ne laži me, sama stvaraš za sebe greh...

Samo tako bi uživali dugo, dugo, dugo...

Hvala ti sto postojis...

Neznam ...

NE ZNAM KAD.

A I NE ZNAM KAKO.

ALI ZNAM DA JE NEŠTO POČELO SADA.

ZAR NE VIDIŠ?

HEJ KUDA LUTAŠ.

NEMAŠ NI MIRA A NI SPOKOJA.

ŠTO SE PRAVOJ LJUBAVI NEOBRATIŠ.

DA TI DUŠA TVOJA NEPATI.

PREISPITAJ SE GDE SI PALA.

USTANI, PROLI SUZE POKAJANJA.

DAJ LJUBAVI HVALU I POŽURI, POTRČI.

KA LJUBAVNOM HRAMU.

NEPITAJ ME DALI NEKO GLEDA.

NETRAŽI ZA NAŠE REČI NIKAKVOG SVEDOKA.

JEDNOG DANA JA ĆU BITI DEO TVOG SVETA...

ZA NAŠU LJUBAV ZNAĆE CELA PLANETA.

KAO I ZA NAŠA POGREŠNA DELA...

. . . . . . . . .  Ljudi još nisam ovo završio . . . . . . . . . .

I TI POŽELEĆEŠ DA POLJUBIŠ USNE MOJE...