Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

``Mais le pire c'est de sentir tous ces regards
Qui vous disent, ah c'est encore raté
La saison prochaine et pas plus tard
Ce sera mon tour de raccrocher
Remporter le critérium
C'est pas rien crois-moi
Mais t'embrasser sur le podium
Là c'est tout pour moi
Je voudrais que tu vois comme
J'en chie pour toi
Pour trois fleurs sur le podium
Ah ça j'en bave crois-moi...``

``Sta radimo veceras?Svaka propozicija ce biti ozbiljno uzeta u obzir.``

``Meni se ne ide nikuda.Izvini.Mozda neki drugi put.``

``Da li se to tvoje meni se ne ide nikuda zove Sylvain?``

Nasmejala se.Nasmejah se i rekoh :``Ok,onda ne idi nikuda i uzivaj u veceri.Javi mi se kad meni-se-ne-ide-nikuda ode kuci.``

***

Ironija zivota.Prvi petak koji ne radim.Prvi petak koji provodim sama.Slobodna.Provukoh ruku kroz kosu bacivsi kratak pogled na knjige razbacane po stolu.

``Mogla bih da ucim.`` pomislih.

``Mogla bi i da ides u picku materinu.`` rekoh poluglasno.

``Mogla bih,jebiga.`` odgovorih samoj sebi.

Molesto za trenutak ostavi punjenu igracku koju je do tada veselo bacao u vazduh a zatim skakao hvatajuci istu u vazduhu i pogleda me naculjivsi usi.

``Da,Debeli,pricam sama sa sobom.Eto.Da li bi me mrzeo kad bih te ostavila samog veceras?``

Molesto ne odgovori, no to je bilo za ocekivati.Tisinu shvatih kao odobravanje.

Sat vremena kasnije,u punoj ratnoj opremi,docekah taksi.

``Dokle gospodjice?``

``Nord-Ouest molim vas.``

Izadjoh na par metra od Nord-Ouest-a,platih i pozeleh cikici ugodno vece.S vrata me docekao topao osmeh mog omiljenog barmena.

``Zdravo Miguel.``

``Oh la la la la la la!Qui a donc décidé de sortir ce soir?Comment tu vas bella?``

``Videla sam i bolje dane ali nema tu nista sto ti neces moci da popravis.Kako si ti?``

``Odlicno.Svakim trenutkom sve bolje i bolje.``

``Sebast radi veceras?``

``Ne,Sebast je postao odgovoran.Glava porodice.``

``Da,pitam se samo koliko dugo?``dodah namignuvsi.

Miguel se nasmeja i odmahnu rukom.

``Cekas drustvo?``

``Nope.I`m a big girl.I can go out and binge-drink by myself.``

Miguel sede pored mene i lupivsi se po kolenu namignu :``Sedi ciki u krilo pa mu sve fino ispricaj.``

``Kasnije.Sad je guzva.Idi,zaradi platu.Pricacemo kasnije.``

Posle tacno jedne i po Belle Guelle postadoh mrvicu druzeljubivija i prijatnija.Dugokosa brineta koja je sedela pored mene je pocela da se interesuje za moj akcenat.

``Odakle dolazi tvoj akcenat?``

``Iz jedne od ovih.``odgovorih podizuci casu.``Vremenom postaje sve primetniji.Obrati paznju.``

Nasmejala se.Nasmejala sam se i sama i ucinilo mi se kako ipak,posle svega ovo mozda i nece biti tako sumorno vece.Annik me upoznala sa nekim svojim drugarima koji su kao i ona ucestvovali u razmeni studenata.Prica laka,jednostavna.Bas ono sto je doktor prepisao.

Oko ponoci,dok sam pokusavala da flambiram gutljaj sambuke u ustima,Miguel sede pored mene i rece:

``Nemoj da panicis ali onaj tvoj apotekar je upravo usao...``

Nije stigao da zavrsi recenicu.Zagrcnuvsi se uspela sam da prospem vec deo pica na bar.Manji deo se nasao na majici one do tada dobro raspolozene Belgijanke.

``Izvini.``promucah.

Nisam se okrenula.Nisam se usudjivala.Potrudih se samo da me ne spazi.

``Fuck.Od svih barova u ovom gradu on je bas morao da veceras udje u ovaj.``

``Nije sam.``

``Videla sam.Mislim,ko nije video?Sama duzina njenih nogu kopala je oci.O ostatku da i ne govorim.``

``Kid,you`ll be the death of me.`` sapnu Miguel gurajuci pet shootera ispred mene.

``Kuca casti,ali psssst.``

Kuca je castila te veceri sigurno tri puta.Toliko sam uspela da izbrojim.Ostatak je stizao sa svih strana ili bio narucen od strane me&myself and I.

U jednom trenutku sam cak pomislila kako pocinjem da tolerisem alkohol.

Oko dva tik pored mene,u trenutku kad sam se najmanje nadala nasao se on...

``Zdravo.``

``Zzz...dravo.``promucah. Damn.Isuliraj.Ustvari nemoj.Sta te briga.Sta mozes da izgubis danas a da to vec nisi izgubila?

``Bas sam ponavljala tvoje ime...u sebi.Neprestano.``osmehnula sam se i ujela za usnu.

``Krvaris.``rece on i izvadi maramicu.

Monolit.Jebeni monolit.Eto sta je!

``Hvala.``

``Slavis nesto posebno veceras?``

``Nista vredno pomena.`` lagala sam.

``Uredu.Uzivaj.``rekao je,okrenuo mi ledja i napravio par koraka.

Poraz bez borbe.Jer borbe vredno nije bilo.Nije vise.Jebiga.

Dakle,napravio je par koraka,okrenuo se i pogledao me.Prisao i bez reci supustio kratak poljubac na moj vrat.Okrenuo se i otisao.

Osetih vrtoglavicu.

``Miguel,dear, zovni mi taksi ,hoces li?``

On klimnu glavom.

``Sta to bi?``

``Ne znam...``

Sedeci u taksiju nisam znala sta da mislim i osecam.Taksista je pricao nesto bez prestanka ali njegove reci nisu dopirale do mene.U glavi je dobovala jedna jedina misao :``Mozda mi je oprostio?``

Usavsi u kucu uspela sam da izujem cizmice i da se bacim na krevet.

Ujutro me na mobilnom cekala poruka :