``Ko se jos zadovoljava malim stvarima?``govorim dok privlacim salicu caja od kamilice.
``Neke na to pristaju.`` cereka se Tristan,potpuno neozbiljan kao i obicno,u svom nezaboravnom crno-zelenom dzemperu na pruge u kom izgleda kao neki junak pobegao direktno iz stripa.
``Mene recimo ne odusevljava psece govance u novom paru cipela.I ne shvati me pogresno,nije samo stvar u tom jebenom psecem govancetu vec o stavu prema zivotu...``
``Zasto se zamaras takvim stvarima?``
``Zato sto se plasim da ne prodjem pored neceg jako bitnog...sustinski vaznog.`` Ugrizoh se za usnu a onda nastavih:``Znas,P-M,zeli da ode na to neko jebeno hodocasce od dva-tri meseca,on koji nije religiozan...To je jedno od onih putovanja koje menja coveka zauvek...I plasim se,iskreno,najiskrenije,da ako se ikada vrati,vise nikada ne bude ono sto je sada,da mi vise nikada ne budemo ono sto sada jesmo...Sebicno bi bilo s moje strane da ga zadrzavam,svaki trud bio samo odlaganje neumitnog,te nemam izbora da ga pustim da ide...ali strah je prisutan...``rekoh u jednom dahu.
``Razumem.`` rekao je Tristan igrajuci se crno-zelenim rukavom ipogledavsi me sasvim ozbiljno dodade:``Verujes li da je zaista potrebno da zivis u strahu,danas i sada,u strahu od stvari koje se nisu,i koje se mozda nikada nece dogoditi?``
Tristan je delovao kao jebeni Dalaj Lama ,savrseno mudar i zen.Zasto ja nisam mogla da se setim neceg takvog?
Mozda zato da bih shvatila neophodnost dobrog prijatelja.Mozda zato sto...
Uostalom zar je i bitno?
Tristan je bio tu,u tom crno-zelenom dzemperu na pruge,izgledao je kao neki junak pobegao direktno iz stripa,pio je kafu,gledao me ozbiljno i pomalo tuzno,vecito veran prijatelj poslednjih ratnih godina.
Nasmesih se.
``Znas,ti si moj spiritualni vodic.``rekoh podsmesljivo i ubodoh viljusku u komad kolaca od cokolade.
``Naravno da jesam.``promrmlja on. ``Sta bi sa nasom dijetom?``
``Od sutra Trstane,od sutra.``
Ono sto mu nisam rekla je da je klica gospodjice Bergeron pocela da klija u mom umu.
Komentara:
Drago mi je da si se pojavila......
Izmenio mazzapsycho dana 13/3/2007 u 01:43
Uf!
Danas i sad...i kako ziveti u njima....
Izmenio blueprintedmercury dana 13/3/2007 u 15:34
medjutim uzalud strahujemo od toga, i misliimo na to.time nista ne menjamo.
dobro je tada imati prijatelja uz sebe.
a i cokoladu, za svaki slucaj, da poigne raspolozenje.ko shisha dijete ;)))
Izmenio pepeljuga dana 12/3/2007 u 19:30