Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

``Oprosti joj Gospode,ona ne zna sta cini.``

Izasla sam sinoc,mrtva umorna posle 30 i kusur stepeni na 5J i trcanja.Izlazak - cista katastrofa.Casa vina i casa vode.Izasla i razmisljala kako ne razumem  nista i sto se vise trudim da razumem to je gore.

Doduse,imala sam sasvim solidnu opciju za izlazak juce.D. me pozvao na veceru.U jedan od onih restorana u kojima casa vina kosta koliko i flasa u nekim drugim.Pa ipak,mora da pazi na imidz.Odbila sam ostavivsi vrata otvorena za neki drugi put.I odlucila da odem sa Aleksom na pice.Znam da se i on zestoko dosadjuje s tim sto su pitanja koja si postavlja mnogo  laksa za odgovoriti.

``Sta pijem i koliko pijem?``

Sacré Alex.

Sad me boli glava.Sigurno nije od jedne case vina.Treba da iskljucim mozak.Definitivno. A i srce.

``Nedostajaces mi kad se preselis.``

Jebote.Ovo su novi momenti.Ustavi nisu.WTF!

``Izvini,bicu vrlo direktna i moguce,neprijatna,ali dopusti mi...``

``Da?``

``Nisi nimalo konstantan a ni kongruentan te imam osecaj da se samo igras...``

``Ne igram se.Sve sto sam rekao,stoji.``

Naravo.Hoces i da te naucim kako se pravilno pise rectum : rect-homme.Seronjo.

``Kako god...``

``I ne zelim da se isprecim u nekoj mogucoj sitauciji...``

``Molim te...``

Jebote doktori su zaista zestoko sjebani.Tolike godine ucenja...nije ni cudo!

Tisina.

Setim se one sestre o kojoj mi je nedavno pricao.Isabelle bese? Otvaram paljbu.

``I znas,stari, sedeti na dve stolice moze biti priicno neudobna pozicija.``

``Jel to nesto na tvoj ili na moj racun?``

``Ja ne sedim na dve stolice.``

Osmeh od uva do  uva.

``Ni ja.Volim da te otkrivam.Polako.``

``To mu dodje kao neka autopsija.``

``Vise pesma.``

Idi bre.Kretenu.`Bem te u diplomu. :)

Zagrlila sam ga.

Cudno.

Osecaj nelagode i onaj dobar stari grc u stomaku vise nisu vise bili au rendez-vous.

I felt liberated.

Pricali smo o glupostima,o kaznama,o sudu,o roditeljima,o tome kako smo proveli odmor.

(Daleko jedno od drugog.Nikako onako kako je prvobitno bilo u planu.)

Posle vecere je morao da ide.U Montrealu pada kisa.

``Da…kisa moze biti problem.``

Zagrlio me,podigao u vazduh…i spustivsi u zemlju poljubio u celo.Zastitnicki poljubac.

I otisao.

Cudni smo prijatelji. Ako to uopste sada jesmo i mozemo biti.

Mathieu je hteo da  se vidimo pre nego sto ode za Japan.Nisam znala sta da mu odgovorim.Cutala sam.Mozda duze nego sto je trebalo.

``Ustvari zaboravi to,vidim da ti je svejedno.``

Nije mi bilo svejedno.Oklevala sam.

Nas poslednji susret je bio vrlo cudan.

Vratio mi je neke od mojih stvari koje su ostale u stanu.Pretekst?Mogao je i  da ih baci.

Carole mu je rekla za doktora.Tipicno.

``Ona sad vidja  jednog doktora.Hirurga ni manje ni vise.``

Nije mogla ni da predpostavi da je doktor operisao na vise frontova i da mi je to zasmetalo.Sem toga G. je poceo da deluje sve privlacniji i…

Ispitivao me.Drsko.Odgovarala sam potpuno iskreno na njegova pitanja.

``Koliko ima godina,sta radi,gde zivi?``

Odgovarala sam  znajuci  da mu nece biti svejedno.

``Mozda se necu vratiti iz Japana.Mozda ostanem tamo sa nekom kosookom…``

``Ako te to ucini srecnim…`` rekoh no potom dodadoh :``Znas,vetar se ne moze ukrotiti…``

I okrenuvsi mu ledja zamakoh iza ugla.Polu-tiho,vise za sebe samu ponovih: ``Ne,vetar se ukrotiti ne moze…``

``Stizem u Qc za dvadeset minuta...``

I to je sve.Jebem ti poruku.Sad mi je glupo uopste sto sam mu rekla da svrati kad bude prolazio.A opet onda,kad bi pokupio onaj air brush shit sto sam mu uzela neki dan i kosulju?Sto manje tragova to bolje.Po mene.Bar necu  u trenutcima totalne i grozomorne patetike izbeci situaciju da spavam u njegovoj kosulji...

A da ga razumem  - ne razumem ga.Doduse,ne razumem ni sebe samu pa mi to dodje kao neka olaksavajuca okolnost.Svi koji su upuceni u situaciju,a ima ih oko petoro mi kazu da u celoj toj prici ima nesto sumnjivo.Ja znam da nema.Prave stvari u zivotu se osete.Mozda je jednostavno osetio oklevanje i odlucio da izabere bezbolniju i sigurniju opciju.Po principu :bolje ja tebe nego ti mene.I nisam ljuta.Razocarana mozda.Malo.

Malo...mozda bas zato sto sam pocela da se vezujem i spustam gard.

La vie est une pute. Une crisse de pute malade.

Na listi things to do :

9.Dopustiti mu da se kaje.

10. Promeniti posao.

So...let`s change the friggin job!

01) Pravo ime:  Dragana
02) Nick na Blogoyu : Blueprintedmercury
03) Rođena:  27-05

04) Horoskopski znak:  blizanac

05) Rodni grad:  sisak

06) Vjerujem: u sebe samu

07) Nacionalnost:  Srpska

08) Roditelji : ponekad

09) Voliš li ih :  s vremena na vreme

10) Braća / sestre :  dovoljno

11) Voliš li mjesto u kom živiš? :  da

12) Gdje bi se preselila da ostaneš čitav život:  jug Francuske
13) Boja očiju :  smedje-zelena

14) Težina :  130
15) Visina :  5 `6

16) Koju školu si išla :  jos uvek idem

17) Tetovaža?:  uskoro

18) Imaš li piercing i gdje? :  da,razlicita  mesta

19) Što bi željela biti u životu? :  pornstar :P
20) Kakav ti je život? :  cupav i dlakav
21) Osobni stavovi :  Semper fidelis.

22) Sretan broj : 5

23) Interesovanja :   poezija i tvrdoglavi lekari

24) Dobra strana tvog karaktera :  ne postoji

25) Loša strana tvog karaktera :  nestrpljiva

26) Sreća? : samou kocki

27) Misliš li da si hm... luckasta? :  ako je verovati mom lekaru...

28) Koliko je sati?:  16:55

29) Koji je datum? :   03.06.07

30) Kakvo je vrijeme? :   vetrovito

31) Najdraži dan u tjednu :  subota

32) Najdraža glazba : sve sem narodnjackih tandrkalica
33) Pjevač : J.B
34) Band:  RHCP

35) Song: Open heart surgery

36) Naj koncert:  ...
37) Glumac : Alan Alda

38) Manga: Itchy the killer

39) Film: Last Castle

40) TV serija :   Mash

41) Kazališna predstava :  Bure baruta
42) Režiser:  nemam omiljenog...

43) Želiš li bit slavna? : jok

44) Bi li željela biti glumica?: porn only - j-k

45) A pjevačica? : pod tusem

49) Omiljene boje :  crna plava bela

48) Cvijet :  karanfil  lol

49) Hrana : sushi

50) Piće :  daj sta das

51) Slastica :  uvek

52) Voće : sve

53) Najgora hrana : ona koju sama spremim
54) Najgore piće :  rakije

55) Najgori pjevač : narodnjacki  smaraci

56) Najgori band? :  -

57)  Najgori glumac : uhhh...

58)  Najgora glumica : ...

59) Najgori film:  ove nedelje ili uopste?

60) Najgora knjiga:  Alhemicar

61)  Piješ li alkohol :  da

62 ) Pušiš li:  ne

63) Droga?:   ne

64) Omiljena odjeća : mala crna haljina

65) Misliš li za sebe da si lijepa? :  naravno

66) Koje jezike govoriš :  srpski, francuski,engleski,spanski

77) Zaljubljena? :  da  ne... ne znam

78) Imaš dečka/ curu? :  jok

89) Kako izgleda? :  mozak  na dvenoge
80) Je li sa bloga (nick): ne, blog ga ne zanima

81) Kad si se prvi put poljubila? :  sa 17

82) Kako je bilo? :  bljak

83) Kad je bio tvoj prvi sex? :  u 21

84)Kako je bilo? : scarry

85) E-mail addess:  u profilu

86) Imaš nešto protiv gay populacije?:  ziveli mi sto godina

87) Tvoje najljepše iskustvo? : hehehe...18+?
88) Najgore iskustvo : mathieu

89) Kad si bila najsretnija? :  u par kratkih sekundi....
90) Što te čini sretnom :   porodica,prijatelji,kesh

91) Što te čini nesretnom : gluposti
92) S kim bi ostala (da možeš birati) na pustom otoku: Milosh

93) Imaš li tajni? : svako ima neke tajne...

94) Da možeš biti nevidljiva 1 sat bila bi... :  svuda

95) S kim bi željela zapeti u liftu : nevidljivim doktorom cisto da mu objasnim  neke stvari...

96) Imaš li idola?: ne

97)  Koju životinju voliš? : muskarca :P

98) Što trenutno najviše želiš? : da lijeovo18+?

99) Tvoj slijedeći cilj? : on

100) Imenuj pet novih žrtava za ova ispitivanja : svi onikoji vec nisu...

-Pssssttttt...evo ga.

Vuce me za rukav.Okrecem se i ne vidim nikoga.

-Tvoj nevidljivi seckaros.

-Idi dodjavola Nat!

Nevidljiv,nevidljiv,dabome....

Kaznicu ga najlepsim osmehom i potpunom ravnodusnoscu.

Ako budem mogla.

Dringgggggggggggg!

-Zdravo!

-Zdravo!

-Hteo sam da ti cestitam rodjendan.

-Lepo od tebe...Mislila sam da se izbegavamo.

-Otkud ti to?

-No news is never a good news.

-Bio sam van grada.

(Fiju.Laknulo mi je.A ne znam da li da budem hladna i rezervisana ili da cvrkucem.U sebi pevam...)

-Ok,izvini.Ja sam nesto istripovala.

-Trazio sam te pogledom u redu.Ceo dan.

Ufff...`ajd jos dve takve recenice pa da odma`  umrem.

-Hmmm...Nisam bila na tvom spratu.Zapravo,tehnicki jesam...fizicki nisam.Duga prica.Imao si gomilu ucenica...

-Ne mogu da se porede sa tobom.

E jebiga.Sad vec znam da seres.Mislim,stvarno!

-Ma daj...

-Vidimo se danas?

-Po svem sudeci ja cu da gledam tvojih ruku dela ceo dan. :)

-Veceras u koliko ?

-Sedam.

-Vidimo se u sedam.

Uff.Al` ce da pice tracevi.He`s mine.Almost.

I sta ces sada?

Trcaces hodnikom znajuci da radim privremeno na tvom spratu u nadi da ces me izbeci?

Ili cu izbegavati svakog klijenta kog si operisao samo da ne bih naletila na tebe?

Jebote!

Nismo deca.

Bicu grob ako treba.

Jebiga.

Ako ce ti to biti lakse.

``Zdravo!``

Prepoznah glas istog trenutka.

What a nerve!

``Zdravo!``

``Kako si?``

``Izvini,mozda cu zvucati grubo ali zar  se nedavno nismo dogovorili da cemo se medjusobno izbegavati neko vreme...``

``Pa proslo je dve nedelje?``

``U tvom slucaju mozda je dve nedelje sasvim dovoljno da preguras ovako nesto.Ja imam osecaj da ce mi trebati mnogo vise vremena.Proporcionalno...``

``Zao mi je...``

``I meni je...``

``I nemoj vise da zoves,molim te.Dopusti meni da odlucim o  vremenu...``

...

I feel so broken.

Danas su zvanicno prekinuti diplomatski odnosi izmedju nezavisne i slobodne drzave M. i republike D.

Prekid diplomatskih odnosa ucinjen je zbog interesa gorepomenutih,narocito republike D. ciji su gradjani godinama sanjali o federaciji.

Prekid odnosa ostaje na snazi  do daljnjeg.

Neka im je Bog na pomoci.

Mislila sam da smo jaci od svega.

Danas vise ne mislim.

Danas me samo boli.

I nisam sigurna sta me boli.Cinjenca da je san nestao ili to sto te vise ne  volim?

Ovo je Teo,koj se inace bolje odaziva na Debeli,mali prozdljivac koji obozava moje knjige...

Osecala je krivicu.Bilo je vise no ocigledno,no ipak,nisam rekla nista.Klimnula sam glavom i cutala.

``Nadam se da nisi ljuta...nisam vise znala sta da ti kazem.``

``Nisam ljuta.Nemam razloga da budem ljuta.Osetila sam se samo i napusteno.Kao da niko nije mogao,hteo i smeo da me cuje iz straha da se i sam u nevolju ne uvuce.A to je jedino trebalo...da saslusa...``

Nije rekla nista.Nije morala.Tisina je bila hladna,teska.I meni je bilo tesko.Osetih neko tupo otkucavanje u slepoocnici.

``Sve je u redu.Moram da idem.``

Ali nije bilo u redu.I nece biti u redu.

``Sta se desilo na kraju?`` viknula je kad sam odmakla desetak metara.

Okrenuh se i slegoh ramenima.

``Izborila sam se...sama.``rekoh poluglasno,svesna da me verovatno nece cuti.

``Jer sama sam se i rodila.`` dodadoh,jos tise,samo za sebe.

Stavih ruke u dzepove kaputa i produzih kroz park.Nisam htela da razmisljam.Htela sam da bar na trenutak  zaboravim proteklih par nedelja i izbore koji su cekali da budu napravljeni znajuci da ce,ukoliko ispravni,uciniti les mois à venir,mnogo laksim i podnosljivijim....

Na player-u je svirala pesma :``It`s a good life...``

Osmehnuh se kiselo.

Maybe not.Not this month.Or this year.

Molesto je kod mame vec mesec dana.Mama ga usvojila te je P-M imao brilijantnu ideju da prazninu koju je iza sebe ostavio Molesto ispuni zamenskim-kerom kako ga zovem,cetveromesecnom bebom Carlin,koja ima prefinjen ukus za cipele i knjige.

Uspeo je da izglodje par Aldo cipela i knjigu iz hirurgije,i to bas iz vaskularne,picka li mu materina,k`o da  je znao da mi ta najvise treba.Sem zamenskog kera ,P-M je doneo  i cetkicu za zube i tim gestom oznacio pocetak nove epohe u nasoj rolercoaster vezi.Spominjao je i neko moje useljavanje kod njega ali sama ideja da budem na njegovoj teritoriji,i da delim zivotni prostor sa jednom ogromnom zelenom iguanom rezultovala je tupim bolom u donjem delu stomaka i  mucninom.

Koordinatorka aka Hitler je na mojoj grbaci.Ajd sto mi preti otkazom jer odbijam dodatne smene,nego mi ista i predaje....

Resili manijaci sa UQTR-a da nas celice...da nam pokazu kako je to imati lezerno umobolnog sefa.A Hitler je inace definicija sjebanog bez ikakve sumnje.U cetrdesetim,srecno razvedena od jednog pandura (kog eto igrom slucaja znam vrlo dobro),i u vezi sa jednom ``signifikativnom osobom`` kako ona voli da kaze (u sustini mogla bi i da kaze  sa jednom sisatom plavusom od nekih trideset i kusur) ona je koordinator u bolnici i radi kao full time profesor na UQTR.Oni koji ne znaju sta rade koordinatori i ne moraju ali  verujte da je to najgori administracioni posao u bolnici jer su oni odgovorni za sva sranja koja mi-mali ljudi- napravimo.A sranja pravimo-da ne bude greske.Elem,ona je posle da raka i totalne histerektomije,sveza od kemo terapije odlucila da radi. Ne slusa ta telo koje predaje  borbu vec izgara na poslu i ocekuje od nas isto a kad odbijemo - e tad se skupi kao puma i spremno naskace na nasa od posla povijena ledja...Jebem li joj misa blesavog.Nije shvatila jos uvek da posao placa racune a da se zivi u onih preostalih sesnaest sati kad ne radis....

Keva mi pizdi.Ne zbog kera,ker je tu da pravi drustvo.Pizdi zbog matorog koji je podigao tuzbu i koji trazi povrat neke alimentacije sta li.Ne zna covek u sta se uvlaci a ja necu da mu kazem - ko mu jebe mater kad je glup.Ludo je da i posle skoro osam godina nezivljenja zajedno i mrznje na tihoj vatrici oni jos nisu prestali da se natezu oko kesa.Kunem se,nacu nekog matorog dedeka kad mi dodje vreme,cisto da se osiguram da do natezanja nece doci kad pocnem da mu kuvam caj od olijandera.

Moj zivot rezumiran u par crtica.

Ok,nisam rekla da se u poslednje vreme svi nesto ljute na mene.Prvo ti traze da budes iskren i da govoris istinu i nista do istine a kad im tu cenjenu i mnogo hvaljenu istinu u lice saspes onda se dure.

Naravoucenije : svetu se ne moze udovoljiti.A i ne mora.Ko mu jebe mater.

1.Imam  problema sa autoritetom.Priznajem.To me cak kostalo jednog semestra jer su mi,oborivsi me,rekli:``Ne obaramo te zbog toga sto si los student ili zato sto ne funkcionises u radnom okruzenju.Obaramo te zbog toga sto imas ``attitude.``I pored svega toga nisam naucila da drzim jezik za zubima i dan danas mi se to obija o glavu.

2. Cesto imam potrebu da budem sama jer sam okruzena ljudima vise od 12h dnevno.Ti momenti samoce su trenutci kada punim baterije...

3.Imam nocne more.Cesto.Uglavnom ih se ne secam.

4. Neozbiljna sam,nemarna,drska,nezrela i kako takva potpuno ocaravajuca...Jos uvek nisam naucila da zivim sa samom sobom kao takvom.Jos uvek niko nije uspeo da me kao takvu prihvati.

5.Ne volim muskarce bez kicme.Ne volim kad mogu da se poigravam njima.Oni koji se opiru su ipak najbolji i daleko zanimljiviji.Zanimljivi ostaju samo dok od njih mogu nesto da naucim...

Govinda,Drvo,III,Miriam,Biba....sledeci ste,ako vec niste.

Necu da prećutim; zidovi su prećutali
I srušili se. Ja, jedan, nosim njih u sebi,
Urasle u moju zrelost, neizgovorene,
Istrulelih lica. Ne mogu da ih oteram
Iz beskrajnog staklenog prostora noći bez sna.
Oni nisu trava. Oni kucaju, noću,
Iznutra, pažljivo, na zatreperene prozore
Mojih očiju; svi mrtvi, i svima su grla
Rascvetana u ružu. Ne, neću da prećutim
To naselje u mojoj krvi, jer ja sam jedan,
A njih je tada bilo više od sedam stotina.
2.

Među zidovima, iz zatvorenih vrata
Napunjeni stravičnim čekanjem, kao peskom
Ispraznjenih ruku, mekani pred oštricama,
Svesni, pod svodom zgrčeni od slućenog užasa ...
Ja, bivši dečak, mislim na prvi tupi ubod
Što oslobodi tamnu i toplu krvi iz tela
Prvog od njih; varljivu krv što brzo otiče;
I čujem prvi krik, vlažan od rumene pene
Grkljana sa zauvek prerezanim pesmama
I neizgovorenim rečima, raspolućenim
Kao zelene jabuke u njegovoj tami.
Čelik. I onaj prvi, što čeka na drugove
U smrti, osramoćenoj i dovoljno prostranoj
Da ih primi. To su oči, to se oči gase
Dvoje po dvoje, mrtva svetla jutarnje ulice,
A užas ostaje u njima ko trun u kocki leda.
Krv otiče, radoznala i razgolićena,
Preko kamenih ploča. Čelik, čelik u mesu,
Zatreperen još uvek u bdenju bivšeg dečaka.
Padali su u krv, smrskanog sluha; nisu čuli
Onog što sledi, onog spaljenih očiju,
Ili onog čelikom okresanog kao stablo,
Među zidovima, odebljalim od krikova,
Obogaćenim strahotom. I crvena usta
Svežih rana ostala su nema, puna krvi.
Oni su ležali, ležali su poniženi,
Lišeni sebe, lišeni svega osim smrti,
Crni, lepljivi, zaklani, zaklani, zaklani.

3.

Neću da prećutim; zidovi su prećutali
I srušili se. A oni iz crkve, što su mrvi,
Nisu zaspali. Oni bdiju, neznani bdiju
U bivšem dečaku. Ja ne mogu da ih proteram
U prostor vetra što je sada na mestu crkve
Gde raste korov, sasvim riđ od njihove krvi.
Neka ostanu i neka bdiju, neznani bdiju,
Jer prezreli bi me da im pevam uspavanku.

Ivan V. Lalic

Sanjam ih.Iz ko zna kog razloga.I sanjam crni kozni novcanik natopljen krvlju.Sanjam ih da u miru pocivaju.Kad ja vec ne mogu.

Skinula sam se sa Party Poker-a prilicno nevoljko pokusavajuci da se ubedim kako u onoj staroj kockarskoj racunici : 33%strpljenja, 33% inteligencije i 33% srece izbivanje tih 33% srece moze zestoko da unisti bankroll.

Da ne bude greske,jos uvek znam da racunam,onih 1% ide kao provizija Party Poker-u.Toliko o racunici.

Dakle,resih  da  onih 33% inteligencije iskoristim za  brz bezbolan klik u gornjem desnom uglu ekrana te se par minuta kasnije nadjoh u potpunom mraku.

Imala sam dve solidne opcije : visecasovno natapanje u kadi uz kriglu kafe,Harry Potter-a koji je,ako izuzmemo obaveznu ``lektiru``,poslednje neobavezno stivo koje sam procitala i koje sam uzgred-budi-receno imala zelje da citam ili dva sata setnje sa Lajavim na kisi.Kisa je padala i ledila te je opcija kade,knjige i kafe u industrijskim kolicinama bila daleko primamljivija.Na radiu se vrteo Kaïn po ko zna koji put i imala sam utisak da je  neko debelo platio da ih vrte svaka dva minuta.

``Idioti.`` pomislih.

P-M je radio i radeci verovatno vrteo cd koji sam mu sprzila dan ranije,na opsti uzas svih kolega.Moglo se tu naci sve i svasta ponajvise  Perfect Circle i Alkaline Trio,izvesne pesme narezane namerno cetiri puta zaredom kako se ne bi ustajalo i pritiskalo na repeat.

Mama je radila i nije slusala muziku jer joj nisam sprzila cd,i radeci je  verovatno  planirala da ode u kupovinu jer je  akcija Poharaj-kevin-frizider imala  veceg no predvidjenog odjeka.Burazer je,u istom trenutku, sa miss-ja-jedem-samo-pizzu-i-spagete  nekih 900km severnije spremao veceru.

``Ti nisi normalan,otici tamo i tokom leta je jebeni podvig.Sem toga nije mi jasno sta ces tamo raditi? Sedeti pijan na obali na -40 i cekati kitove?``

Kenjala sam.I ja sam mogla da odem 900km severnije,sedim pijana na plazi na -40,i cekam kitove ali 900km za desetak minuta na plazi nije delovalo privlacno.Losa racunica.

Dok se kada punila,a ja sa uzasom konstatovala da su mi noge opet pune masnica,zazvonio je telefon.

``Ej Debela,sta radis?``drala se Patricia s`druge strane zice.Debela.Hmmm…

Patricia je,da se ne lazemo,krupna.Visoka oko 5`10`` teska oko 180 – pravi gorstacki tip.Pored nje izgledam vrlo krhko i lomljivo iako to ipak nije stvarno stanje stvari.

``Nis` Mrsava,isla sam u kadu.``

``Mogu da se pojavim?``

``Samo ako stanes   na St.Julie i kupis  neke kolace i hleb.``

Sat vremena kasnije Patate je testirala moj karakter i strpljenje tamaneci neki tiramisu dok sam ja okretala komad ribe na tanjiru pokusavajuci da se ubedim kako je mozda upravo danas riba promenila ukus i kako danas,za razliku od juce,prekjuce,nakjuce i svih ostalih dana posta,ima ukus cokolade.

``Upoznala si mu roditelje?``

``Jesam.`` odgovorih joj kratko.

``Ì?``

``Moram li da analiziram?On je zacudjujuce normalan lik uzevsi u obzir kakvi su mu roditelji.``

``Tako lose?``

``Njegova keva je iskoristila svaku priliku koju je mogla da me podseti kako je njegova bivsa devojka bila lekar  ``and a keeper`` aludirajuci valjda na to sto uz moje ime jos uvek ne stoji Dr. Mr. Pr. Sfr…Ocuh se pokazao nesto pitomiji u poceku dok ,posle par casa vina nije poceo da zaviruje u dekoltee svih prisutnih a krvno s njim ne vezanih…``

Patate se smejala.Smejala se toliko da je Molesto poceo da laje i skace oko stola.

``Nije smesno jebote.Kod caleta je bilo jos gore jer je ovaj,prilicno pod gasom,svaka dva minuta zapitkivao kad cemo se PM i ja uzeti…``

``I sta si rekla?``

``Nista…PM je vadio prosek,ubacivao sale,a bilo je i vise nego ocito da mu je bilo neprijatno.O ujacima,stricevima,tetkama i babama necu ni da ti pricam.

Kuca njegovih roditelja u St.Sauveur-u  prazna je  jedanaest meseci godisnje.Posle teskog razvoda ,od kog je proslo vec par godina, kuca zivi samo u decembru kada se njegovi roditelji,naizmence u istoj pojave, na par dana, za vreme praznika sto je,dopusti mi da kazem,

pomalo perverzno.``

``Kakvi su Bozici kod tebe?``

``Jede se,pije se…``odgovorih preko volje.

``Klasika.``

``Tacno tako.``

Antibiotici.

Opet.

Divim se sebi samoj.Do iznemoglosti.

Onome ko mi je sugerisao vakcinu protiv gripa spominjem familiju.Cesto.Narocito  u trenutcima kad treba da odem na posao ili na predavanja.

Inace,kladila sam se sa par ljudi da cu do januara zakaciti C.Difficile.Zbog antibiotika.Ne zato sto to zelim.

Za Bozic bi trebala da upoznam njegove roditelje.

Panicim.Definitivno.

Bozic je vreme kada se familija skupi i...svadja. :) Bas me zanima da li ce njegovi biti relativno normalni ili ce sve da bude mirno.

Kako god.Ne pise mi se.Ne radi mi se.Ne uci mi se.I need sun.

And a vacation.

Again.

Fendant.Chiant. Prétentieux. Snobe. Cetiri reci kojima je Tristan kvalifikovao moju najnoviju konketu.

``To je on?``

``Da.``

``I sem sto eto svira u bendu…``

``Ne seri,zar stvarno mislis da je sve u tome? Mozda,nekada ranije, recimo sa nekih petnaest godina kad sam potajno uzdisala za Zivotinjom iz Night Shift-a svakog vikenda u Fest-u ali ne i danas sa deset godina vise.Danas se okrecem duhovnim vrednostima.`` prekinuh ga te se nasmejah tako da preplasih samu sebe.Duhovnim vrednostima.Naravno.

``Pa dobro,ruzan nije.Svira gitaru.Sta mu jos ide uz prilog?`` ispitivao je Tristan.

``He`s brain on two feet.Pise pakleno dobro.Rekla sam ti da mi je poslao svesku pisama?Nisam?Eto,poslao je.Sem toga,he`s a decent guy.I imas pravo : jeste fendant , prétentieux, chiant et snobe.To mi se kod njega dopada.Toliko je siguran u sebe da je to neverovatno sexy.``

``Ti si stvarno nenormalna.``

Nisam odgovorila nista.Na kraju krajeva mozda je bio u pravu.Tristan je u proslih osam godina  upoznao sve bivse i neke potencijalne i njegov sud je uvek bio i vise nego dobar.Kao da je mogao da nanjusi nevolju.Doduse,sa onakvim nosom mogao je i tartufe da trazi ali to nije poenta ove price.

``Ako vec ne mozes da se uzdas u sopstveni razum uzdaj se u Tristanov nos.`` pomislih.

``Sta pijes?``pitala sam ustajuci.

``Trois Pistoles.``

``Fuj,jos uvek mi nije jasno kako mozete da pijete to sranje.``rekoh i pre nego sto je mogao da mi odgovori krenuh ka baru.

Narucih kiselu vodu i pivo.Devojka za barom bila je uzasno spora i mrzovoljna.Oslanjala se verovatno na dubok dekolte za tip.Na dekolte i na casu u kojoj je stajao komad papira  na  kom je bilo napisano :``Tipping is not a town in China.``Recenica mi se ucini poznatom.Déjà-vu.

Uspela je nekako da me posluzi,ubacih joj nesto sice u casu,mnogo vise nego sto je zasluzila,i krenuh ka stolu. Tristan je zavrsio pivo za nekih pet minuta dok sam ja muku mucila sa kiselom vodom.Kisela voda rimovala je sa izlascima nekada davno,kada sam ja jos uvek bila ja,kada je sve nekako imalo smisla.Danas,kisela voda bila je pokusaj.Kao sminkanje mrtvaca.Pokusaj.No ipak,iskren pokusaj.

Na pauzi izadjoh napolje.Trebalo mi je vazduha.Trebao mi je jedan Prime Time.

Torbica mi je uvek toliko puna da je pronaci nesto u istoj u trenutku kada ti to nesto silno treba prava umetnost kojom jos uvek ne vladam.Secam se jedne prilike kada je gospodjica S,namerno ili slucajno,ispraznila sadrzaj moje torbe na klupi u parku.Secam se jos uvek izraza lica Jonathana koji je uspeo samo da izusti :``Uvek sam se pitao sta nosite u tim torbama…`` Meni je bilo neprijatno jer se pored tone sminke,dezodoransa,parfema,novcanika,par racuna i jedne dzepne knjige u istoj vukao i paket efedrina.Naravno,potpuno ilegalno ali preko potrebno.K`o razume razume.Ko ne razume nek si jebe mater.

``Trebas vatre?``zacuh poznat glas.

``Hej…``klimnuh glavom.

``Nisam te video dugo.``

``Nisi se potrudio.`` Ujedoh se za jezik.Kog mi je djavola ovo trebalo?

``Ne trudim se jer nade ne ostavljas…``

``Sad ili nikad.``pomislih.Zgrabih ga za kragnu kaputa i poljubih.

Sest meseci cekanja.Nadanja.Sest meseci igre macke i misa.Sest meseci ceznjivih pogleda i unutrasnjih previranja.Sve to za par sekundi potpune blazenosti.Tu,na snegu,na ulazu u Maquisart.

``Svih ovih meseci sve sto sam radio radio sam za tebe.Kao da sam morao da te zasluzim.Morao sam da cekam,ja koji cekanje ne podnosim.Je suis content que les jours de ``pas maintenant`` sont revoulus. ``rece jednostavno.

``Vreme je da se vratis unutra…``rekoh presavsi rukom preko njegova obraza.

``Da,vreme je…``

Par minuta kasnije,izlazeci iz toaleta,cuh poznate akorde a zatim i reci :

            ``I've got a book of matches
I've got a can of kerosene
I've got some bad ideas involving you and me
I don't blame you for walking away
I touched myself had thoughts of flames
I shat the bed and laid there in it
Thinking of you wide awake for days
Wide awake for days``

Osmehnuvsi se sedoh pored Tristana ne rekavsi ni reci.Nisam morala.Reci su ipak,bile nepotrebne.

Iz kade me izvukla zvonjava.Ogrnuh peskir i pazeci da onako sapunjava ne polomim vrat otrcah da otvorim vrata.

``Zdravo.Izabrao sam los momenat?``

``Ma ne,nisi.`` lazem kao pas. ``Udji.Daj mi pet minuta.Napravi si kafu.Napravi i meni kad vec pravis.Crnu i jaku.`` rekoh i uleteh u kupatilo.

Nisam ga videla mesecima.Poslednji put bilo je to par dana pre nego sto je otisao za Québec.Od tada ni glasa.Novu adresu je sigurno dobio od moje mame koja je o njemu cesto pricala u superlativu.Mama ga je znala kao vrlo dobro vaspitanog i uvek nasmejanog sto i nije bas odgovaralo stvarnom stanju stvari.

Par minuta kasnije nadjoh ga u trpezariji.Nosio je onu staru crvenu Ramones majicu,zarastao u bradu i delovao kao da je izasao iz nekog stripa.

``You look like shit.`` rekoh uzimajuci salicu.``Gde si bio? Brinuli smo se za tebe.``

``Svuda.``

Jean François je  umeo da izbegne odgovore.Ustvari,ne,on ih nije izbegavao.On jednstavno nije odgovarao.

Odmahnuo je rukom i uzeo gutljaj kafe.

Cutao je neko vreme a onda rekao :

``Nisam siguran sta radim.Mozak mi radi vec danima.Vrti neprestano.``

``Da?``

``Nemoj molim te da me prekidas jer tako necu moci da kazem ono sto zelim.``

Ujedoh se za usnu osetivsi da je u pitanju nesto tesko,nesto ozbiljno.

``Imao sam par cudnih iskustava u poslednjih par meseci.Kad kazem iskustava govorim o seksu naravno.Nedavno sam probao trip à trois. Devojka me nije toliko uzbudila.Uzbudila me cinjenica da je…drugi tip bio tu.Pozeleo sam da…da nje ne bude.`` rece podigavsi pogled sa salice kafe a zatim gledajuci me pravo u oci dodade :``Sludjen sam.Zbunjen.I ne znam sta da radim.Ti si prva osoba kojoj ovo govorim.Nisam znao kome da se obratim…``

Kratka pauza koju je napravio razvukla se u vecnost.

``Nosim se idejom da probam…da bih znao.A plasim se odgovora.Plasim se da budem s druge strane.I treba mi neko da me zagrli i da mi kaze da ce sve biti ok.``

``Slusaj unutrasnji glas.On retko gresi.I ne brini se toliko sta ce drugi reci…``

Ustadoh I krenuh ka sobi.Na polici medju knjigama ugledah dobro poznate zelene korice.

Pruzih mu knjigu.

``Uzmi.Meni je nekada davno pomogla da nadjem odgovore.Mozda ce ti pomoci…``

Pricali smo jos neko vreme.Nisam mogla a da ne osetim olaksanje kada je otisao sa knjigom u ruci.Ne zato sto  nije bio siguran u sebe,ne zato sto je pomerao sve i jednu granicu svog licnog sveta,ne.Osetih olaksanje zato sto po prvi put u poslednjih par meseci nisam sumnjala u sebe samu.Bilo je neceg toplog i neznog u tom saznanju.Neceg umirujuceg.

Pustih Jackson Waters – Center of attention i napravih jos jednu kafu.

``I’ve got another confession to make
I’m your fool...``

Prvi dan sam trazila novi stan.Drugi dan sam pakovala stvari.Treci dan sam uspela da preselim.Cetvrti dan sam sedela u mraku i slusala muziku.Sama.

Bog je stvorio zemlju za n edelj dana.Da bi napravila potpun haos u mom univerzumu trebalo mi je svega cetiri.So,tell me,who`s the big shot here?`:)

Rekoh da cu se vratiti. :)

Ovo nije oprostajni post.Ne volim da kazem zbogom.Zbogom ne ostavlja mesta nicem drugom.I zato ne pisem zbogom.Pisem : do ponovnog citanja.Deluje mnogo blaze.Odgovara stvarnom stanju. :)

A do nekog ponovnog citanja ostajte mi dobro,zdravo i veselo.

*Blue*

p.s.Schwartzie je rekao : ``I`ll be back...`` and so will I. :)

``You`re contagious,touch me baby...``

Imas pravo kad mi se rugas do iznemoglosti.Nemam ukusa.Uvek se branim recima da svako od nas ima kich momente i da je jedina razlika izmedju mene i ostatka sveta u tome sto moji traju nesto duze.Ne ostajem ti duzna.Nikada nisam.Mislim da si me zbog toga i voleo.Uvek te nepogresivo potkacim za kvazi poeziju koju si pisao i koju si mi jednom prilikom poslao.Kladim se da i dan danas zalis taj nesmotren gest.Boze kako sam se samo smejala.Da je tvoj literarni pokusaj bio ozbiljan nikada ne bih to sebi dopustila.Ovako je lako ruganje bilo prvo,pravo i jedino resenje.Sem toga znao si vrlo dobro da su i drugi pisali pesme.Znao si i sam da ne bi mogao bolje.Bolje od njih.Bilo je medju njima i vrlo ozbiljnih stihoklepaca.Jebiga,padam na poeziju.Uvek jesam.Sta se foliras,oduvek si to znao.Padam i na muziku.Zapravo na onaj fazon boy and his guitar.Ozbiljno.Znam da ne sviras.Nikada nisi umeo ni da sviras.Cak ni kurcu if you pardon my french.Ja sam drndala po gitari dok me ne bi boleli prsti.Rekose mi neki dan da bi bilo bolje da sam uzela plasticne zice.Jesus,zar to postoji?Slobodno se smej.Volim kad se smejes jer se tada i ja smejem.Zarazno se smejes,jebiga.Ok,nisi umeo da pises pesme i nisi umeo da sviras.Umeo si sasvim pristojno da pikas basket you bloody Serbian.Bloody Serbian.You were a bloody Serbian.Strah i trepet kampusa.Hey,nije to malo.Secas li se prvog poziva kad su te pustili iz county jail?Imao si srece.Da sam te uhvatila tog dana verovatno bih ti zatvorila i drugo oko.Idiote.Zar nije bilo lakse da me nazoves i kazes :``Cuj,ide mi na zivce ovaj narkoman.Umesto da ga ubijem od batina zovem tebe.Pricaj mi nesto...Citaj mi poeziju na francuskom iako nista necu razumeti.Pricaj mi o famoznom profesoru hemije sa kojim flertujes posle casova.Pricaj mi...Smiri me.``Bio si uplasen ali nisi to hteo da pokazes.Pricao si mi kako si bio zatvoren sa dve kurve,tipom koji je dilao drogu i jednim dripcem koji je uspeo nekoga da nabode.Rekao si da one narandzaste uniforme iz filmova nisu zezanje.Rekao si i kako ti narandzasto ruzno stoji.Poslala sam te dodjavola ako se dobro secam.Plasila sam se.Nazovi to majcinskim instinktom ako hoces.Nazovi to i pravim imenom jebiga.Reci su ipak samo reci.Zar moramo biti politicki korektni?Pikao si basket bolje od vecine. Beli Jordan.Govorio si i kako je basket sport urbnih tipova i kako je fudbal rezervisan za seljanu.Verovala sam ti na rec.Sve sam ti verovala.Na slepo.Tako je to.Govorio si da sam naivna i smejao se mojim glupostima . A ja ja sam uvek mogla sve da ti kazem.Bilo je lako.Nisi mogao i hteo da osudjujes.Umeo si da slusas i to si pakleno dobro radio.I prilicno cesto ako ne gresim.Jer ja volim da pricam.M. je pizdeo neki dan do iznemoglosti.Demonstrativno je ustao iz kreveta,obukao se i otisao bez reci.Ja sam sedela u dnevnoj sobi,Molesto na mojim kolenima,sa telefonom na ramenu i curling iron u desnoj ruci.Uvek sam volela da radim vise stvari odjednom.Cak i kad si ti bio tu.Manjak dobroj odgoja? Ja bih pre rekla multitasking ali kako zelis.Multitasking bese?Da,uglavnom... Pricala sam sa tobom.K`o da je sve bilo juce covece.Kao da godine nisu nista promenile.Mozda i nisu.

Secas li se kad je moj stari popizdeo a ja sa knjigama (Dve putne torbe knjiga,hej!) i nesto odece i citavih pedeset ( pa hajde i brojem 50) dolara u dzepu u sred decmbra zapalila od kuce?Nisam mogla da se javim jer nisam znala kuda cu.Na kraju odustah od plana da spavam na autobusnoj stanici u Montrealu i ostadoh u gradu.Rekao si da ti je bilo drago zbog toga.Jesam li ti ikada rekla koliko sam bila prestravljena?Nisam ni morala,znam.Na kraju sam se snasla ali osecaj...taj osecaj samoce nikada necu zaboraviti.Secam se na Bozic u dorm-u nije bilo nikoga.Ja sama.K`o Pale sam na svetu ali horor verzija.Da nisi bio tu verujem da bih umrla.Ozbiljno.Ne preterujem.Znam da imam obicaj da preterujem i da retko imam merila ali...sigurna sam,umrla bih.K`o devojcica sa sibicama.Sama na svetu...

Brat se pojavio par dana kasnije.Na sat-dva.Krisom.Bilo mi je zao.Ne,nije mi bilo zao sto sam otisla,to ne mogu da zalim.Bilo mi je zao sto sam rodjena u pogresno vreme,na pogresnom mestu.Ili ipak,kad bolje razmislim nisam.Da sve nije bilo tako kako je bilo verovatno se nikada ne bi upoznali.Verovatno nikada ne bih u tebi nasla najboljeg druga na svetu,brata i jos mnogo toga.Necu bre o tome.Ne mogu.Ne ide.Glupo mi.A i necu da kvarim to sto imamo.

Secas se onog perioda kad si upoznao M. pa te nisam mogla uvatiti ni na pet minuta? Bio si tako srecan.Toliko srecan da je to bilo skoro odvratno.Iskreno,verovala sam da cu te potpuno izgubiti.Znam,moj sistem nit-je-glodjem-nit-je-drugom-dajem ti nije bio mio ali ja nisam mogla da se menjam.Kad sam pozelela da se menjam bilo je prekasno.Mogla sam samo da gledam izdaleka.Sem toga nisam bila sama.M-je-suis-hot-pq-je-suis-un-dick-de-HQ uspevao je da okupira moje dane.I deo noci.Jesam ti ikad rekla da je bio lousy kisser?Well,he was.Gledano unazad bio je posve prosecan.Moram da priznam,pokusala sam da zasejem zrno sumnje u tvom umu jednom prilikom.Neplodan,nepristupacan teren.Nije urodilo plodom.I bolje je tako.Da jeste,verovatno bih i danas osecala grizu savesti.Kad je sve puklo,osecala sam samo uzasno olaksanje.Ti si se osecao uzasno.

Jel se secas koliko sam puta rekla :``Baby,I think he is the one.``Ali nikada nijedan nije bio.Vremenom bi se pokazalo da je svaki bio i manje nego idealan.Uostalom,ko bi izdrzao samnom ovako lezerno nenormalnom,blago neuroticnom?Ça fait partie de mon charme hein?

Secas se Damian-a?Onaj visoki razbacani kod kog su me zanimale iskljucivo duhovne vrednosti.Kad bi smo se zezali.Jebote, on je bio dzelat moje naivnosti.Kostao me posla,zivaca i nesto srca.Posle toga nista vise nije bilo isto.Jel se secas?Ja i gospodjica S smo hit the clubs and bars every night that week.Kad bi dolazile sebi uspevala sam da ti kazem par reci :``Htela bi da ne osecam.Nista.Nikada vise.``Prilicno ekstremno priznaj.Imam dara za jeftinu melodramatiku.I sve bi prolazilo.Uvek jeste.Eto.

Uspeo si da upoznas mog brata.Rekao si mi kasnije kako mislis da ima francuski akcenat.Ja sam mu naravno pomerala dupe zbog toga.Onako profesionalno.On bi zapenio,spomenuo majku nam zajednicku i predlagao mi domaci specijalitet : fekalije-à-la-brat , i veruj mi,veruj mi na rec,u tom trenutku bi mi se cinilo kako mu je maternji jezik i vise nego savrsen.Trebao si da ga naljutis,kazem ti!Moj akcenat nisi spominjao.Najverovatnije zato sto ga nemam.Jos uvek razvlacim.Ne onako lenjo novosadisticki vec onako tipicno beogradski.

A kako se bese zvala ona lujka sedela-bih-na-dve-stolice?Ahh,da...Izvini.Znam da si je voleo.Mene je samo nervirao njen stav.Mozda zato sto me podsecala na mene samu.Na kraju je izabrala sigurnu opciju.Razumem je.Verujem da bih i sama tako postupila.Zapravo jesam.U par navrata.Strong moral fiber jel`te.

E?

Eeeeee...

Idem sada.Idem da te okrenem i da ti sve ovo kazem.Znam da ti ne smeta da citas ali...hocu da te cujem.Uostalom imam jednu dilemu koju trebas da resis za mene : ne znam sta da obucem veceras...

Btw,hoces kafu? Radim nocnu a mrzi me da je pijem sama...

``Kako ces da zavrsis nesto sto nikada nije pocelo?``

``Naci cu nacina.`` promrmljah vise za sebe i zatvorivsi vrata izadjoh na kisu.

Tumarala sam ulicama.Los nacin da provedes slobodan dan.Los slobodan dan.A i nedelja u najavi nije bila nista bolja.Zastala sam pred par izloga,gledala cipele,igrala se  par minuta kreditnom karticom i napokon odlucila da ostanem dobra mudro je uguravsi tamo odakle nikada ne bi trebala da izlazi na svetlo dana - u novcanik.Cak i posle tako izuzetno oprezne odluke nisam se osecala bolje.Ne mozes bezati od problema kupujuci cipele.Ili ipak  mozes.Ako su dovoljno udobne i lepe,mada udobnost mozemo  i redovno zrtvujemo za izgled,mozda bi mogle da pomognu da u begu od problema?

M. to radi kao profesionalac.Njegov odgovor je nonsarlancija.On je Gospodin je-m`en fout licno.Ima PHD iz je-m`en`foutisme.Njegov univerzalni odgovor na sve :``Nije strasno.Sve ce se srediti.``me iritira.Deluje decije.Naivno.Nevino.Kao da ne zivimo u istom svetu.

Gospode.

P. je panicar.Ona je decak koji je vikao: ``Vuk,vuk!``Ona  anksioznost useca u sopstvenu kozu.She`s a cutter.She is a cute cutter.She is a freak.A friendly one.A friendly cutter.A friend in need.Or am I the needy one?

M-L brine iskljucivo o novcu.Nju ne brine  visak kilograma i izrastak od dva centimetra.Umesto da radi ona peva.Kazu da k`o peva zlo ne misli. A kad ne peva pije ili trci za ozenjenim  muskarcima.Onim u cetrdesetim koje drma andropauza.Onim koji nikada nece biti dostupni.Works for her.

And what works for me?

I`m a workaholic.Je n ai pas un travail abrutissant mais je m`abrutis.Pour ne pas penser,pour ne pas respirer,sentir...vivre.

Hladno je.Guram ruke u dzepove.Prozebli prsti jedva osete papir koji iz dzepa pada u baru.Vadim ga,otresam vodu.Mastilo curi...razmazuje se poput sminke.

Jedva razaznajem reci :

``Ljubi te i...voli...``

Jebiga.Jebiga.Tacka.Jebiga.Jebiga.Zarez.

Where are you now when I need you?

Ono sto nikada nije pocelo ne moze nikada ni zavrsiti. Nalazim utehu u tim recima. I u snovima.

Simili plavusa. Ustvari crnka sa plavim pramenovima.Kako to izgleda pitate se? Cudna mesavina izmedju Pepe le Pew i Cruella de Viles sa izvesnim elementima Pamele Anderson.Sounds scarry? It is.

Sta mi bi?

Dosada.Also known as prirodni neprijatelj normalne i pristojne frizure a najbolji prijatelj svake novca gladne i eksperimentisanja zeljne frizerke.

Srela sam mamu u banci.Kaze :`` Kosu nisam poznala.``

``Pa kako si me prepoznala?.``

``Booty sine,booty.``

``Ohhhh mother!``

Ovo je jedan od onih dana kada covek zazali sto je uopste ustao iz kreveta. Znala sam to onog trenutka kad sam ugazila u jos toplo govno komsijskog dzukca.Kad od rano jutra ugazis u govno moras da znas jednu stvar - dan ce ti biti usran.

Nepisano pravilo,jebiga...

Ne pise mi se o tome.Zapravo ne pie mi se niocemu.Dan je los.Tacka.Nedelja je losa.Tacka.Mesec je los.Tacka.

Ne znam sta je retrogradno ali...znam da necu moci jos dugo ovako da izdrzim...

``Peru...sirotiste...Peru,sirotiste...Peru...Ja.Ja.Ja.`` Zvukovi koji su izlazili iz njenih usta postajali su obicna kakofonija  u kojoj bi tu i tamo razaznala poneku poznatu rec koja bi se nepopravljivo ritmicki ponavljala  gotovo u nedogled..

Nova majka Tereza je rodjena!Sveta mucenica Clo koja je zelela da promeni svet sklanjajuci vaske sa decijih glava.Jebiga,mora se negde poceti...

I pocinjala je...da me nervira.Ne zato sto je bila toliko opcinjena samom sobom.Dobra doza narcisizma nikome ne skodi.Dakle,ne zasto sto je  bila centar  malog licnog univerzuma vec zato sto je jos uvek verovala da moze da napravi razliku.

``Planiram da pokrenem akciju i da vodim grupu ljudi za Afriku.Pomagacu im oko mikro-financija.``

``Bas mikro finansija...Jebote ali si ti zestoko...`` pomislih ali ne rekoh nista.

``Ti zelis da se bavis humanitarnim radom?``

``Veruj mi,ziveti i preziveti u mojoj kozi,u neku ruku dodje kao najveca humanitarna akcija.Nemam tih zelja vec odavno.``

Uzdahnula je i ustala uzevsi svoju preskupo placenu  Luis Vuitton torbicu...

``With just a dolar a day you can feed an African child...``

Koliko je tek dece mogla da nahrani novcem ulozenim u to parce markirane koze?Citavo selo.Citavo selo kom ce eventualno predavati mikro-financiju.Mikro financiju za nepostojeci budzet.

Usavsi u lokal osetih miris formaldehida.Obisavsi  celicna kolica koja je neko nemarno ostavio na samim vratima trudeci se da ne obracam paznju preterano  na njihov sadrzaj uspela sam da u silnom haosu koji je vladao prostorijom nadjem  mesto za stajanje.Nisam zelela da dodirnem bilo sta sto se nalazilo u laboratoriji.Gadilo mi se.Cekajuci uhvatih sebe kako pokusavam da ne disem.

``Znao sam da ces doci.``zacuh glas koj