Jarac je najzad našao odgovarajuću kozu.

Kosti su bačene na kolena kao jedna ozbiljna misaona ambiciozna igra poretka.
Voljom nametnutim savetom materijalistički posvećenom.
Pristojno prihvati sigurnu stamenost, ruka ruku dok mije.

I primiše poklon Trolanci. Primi ga lažni Šćadić mali.
I radovaše se oni. Otvoriše penušava vina i napiše se. Ko je koliko mogao.
I udari im slava u glavu.
Proricaše lepu budućnost "svome" narodu, dodajući još jednu kontrolnu omču.

Eto još jednog pečata istorijskog.
Staviše znak zaštite.
Jer ko ima taj znak njemu niko ništa ne može. Složiše se svi.

I stvarno, dani prolaziše i bejaše narodu sve bolje.
Imali su jela i pića, solidnih kuća, dobrih konja i lovačkih sokolova.
Imali su posla na pretek, džepove pune para, nasmejana lica.
Imali su ali nisu znali.

Carske kočije ostale su prazne.

I opet je vreme vraćeno.
Nevera kroz vekove, jer ne viđu skrivenu nameru.
Mudraci uvideše i rekoše. Ali.
Samostalnost je predata.

Nacrti, planovi, spise. Sve pade u vodu.
Bori se svest da se otrgne od nesvesti, kao i ovaj tekst što prikazuje. RAStrzanost.
Velike reči opet se izgovaraju i posipaće se neki pepelom po glavi.
Reči su prevrtljive. Danas jedno, sutra drugo znače.

Kako je to slatko, strasno se igrati igre kojoj nedovoljno poznaješ pravila. I kad feder otegne žalosno je. Jer igrati je lako pod fijukom biča. A opet koliko se god trudili, kome dokazi. Kome?

I zato, detelina sa četiri lista i osmeh na lice.

I srećan vam praznik rada!