Upoznala sam i previse muskaraca koji misle da su centar zenske orbite. U sumiranju tih utisaka sam dosta vremena izgubila (a vreme je novac, zar ne?) i to je otprilike razlog zasto je toliko vremena proslo od posta No. 1 do posta No. 2.  

Nedavno smo par drugarica, moja draga Specificna i ja, razgovarale o poverenju i naivnosti kod devojaka. Shvatila sam da nisu sve devojke toliko naivne kako moze da se ucini na prvi pogled. One samo zele da nekome veruju, jer u ovom iskvarenom svetu gde niko nikome ne misli ,,sve najbolje", treba naci onog pravog koji ce te sa blagim osmehom punim ljubavi i razumevanja saslusati i pomoci ti kroz zivot. Njihova jedina greska, ujedno ona zbog koje ih svi tako osudjuju, jeste to da prebrzo otkrivaju svoje sitne delice proslosti i zivota, odaju tajne koje ni sebi ne zele tako lako da priznaju, jer se nadaju da ce tim otvorenim i prirodnim putem ubrzati proces ,,traganja". A njega je prosto nemoguce ubrzati jer dela po nekoj visoj instanci, koja se ne da biti kontrolisana.

Rec naivnost i sama zvuci glupo i naivno. Kome to jos treba? Niko ne priznaje da negde u dubini duse potajno zudi da jednom i sam bude naivan i kaze sve sto mu je u tom trenutku na pameti bez bojazni da ce sve biti pogresno protumaceno i iskorisceno u neke bezvezne svrhe. Da veruje ljudima bez zadnjih misli. Da se deli bez ostatka. Takav pridev se najcesce zalepi kao neka sramna etiketa za pojedine devojke, koje kasnije imaju problema sa sopstvenom licnoscu i odnosu sa drugim ljudima, narocito muskarcima, koji tada sa te etikete glasno i jasno procitaju i rezonuju da je devojka ,,naivna". Tada smatraju da ce ona, sta god da joj se prica, gledati u govornika sa punim poverenjem i da njen blagoteleci pogled nece ni posumnjati da je ta osoba koja joj prica zapravo pravi shmeker, sto bi se reklo ,,dzek": gospodin koji moze da je slobodno laze i da ostane sasvim cool.

Ubedjena sam da vecina takvih devojaka zapravo zna sve sta se desava ali ne zeli da se umesa. To im je mana. Ne naivnost. Nesigurnost u sebe i potiskivanje instinkta koji bi preuzeo inicijativu. Kada bi one imale samo delic celicne volje da shvate da zivot nije nimalo blag, da u njemu svako mora voditi glavnu rec za sebe i da se postavi na lidersku poziciju, sve bi bilo drugacije. Mnogo drugacije. Ali, nazalost, neke stvari se jednostavno ne menjaju. Dokle god bude bilo shmekera pod navodnicama, bice i devojaka sa nalepnicama naivnosti....