Davno jednom, obećala sam indijanski post...O ljudskoj destruktivnosti. Samba je jednom napisala nešto tipa "A mislila sam da smo generacija koja je naučila". Nismo. Uvek se vraćam na Pekića i antropološki pesimizam. U poslednje vreme, užasno isprovocirana ogromnim viškom nesreće svake vrste, ponovo gubim nit iole organizovanog života... Weltschmerz.
Majušne kreolske države koje su preuzele kontrolu nad starim teritorijama Tavantinsujua - Ekvador, Peru, Bolivija i Čile - borile su se i međusobno i sa svojim građanima tokom celog devetnaestog veka. Kako bi namakle novaca za svoje ambiciozne planove, vojske i haotične parlamente, one su ponovo nametnule danak Indijancima, pokrale su indijansku zemlju i brže-bolje prodale prirodna bogatstva gringosima.
Možda je najtužniji primer priča o guanu, hiljadugodišnjoj kori od ptičjeg izmeta koja pokriva sušna ostrvca udaljena od peruanske obale. Inke su mudro eksploatisali te rudnike bogatog đubriva tempom koji je bio usklađen s vremenom stvaranja novih naslaga. Uprkos tome, karavani lama su svake godine odnosili hiljade tona đubriva u planine. Kada se pospe po obradivim terasama zemljišta,
guano skraćuje period sazrevanja kukuruza, i tako doprinosi žetvi letine koja je hranila imperiju.
Ubrzo po sticanju nezavisnosti, peruanska moderna agronomija je "otkrila" naučnu upotrebu ovog đubriva. Peru je to znanje mogao da iskoristi za unapređenje sopstvene poljoprivrede i snabdevanje sopstvenog stanovništva kako su to činili Inke. Međutim, Peru to nije učinio. Umesto toga, na ostrva su dovođeni Indijanci iz planinskih krajeva, kineski kuliji i oteti Polinežani, uvezivani lancima i prisiljavani da kopaju dok se ne sruše mrtvi. Od 720 ljudi dovedenih sa Uskršnjih Ostrva 1863. godine, umrlo je 620. Guano je đubrio daleka polja, negde po Evropi i Severnoj Americi; za nekoliko decenija, zalihe su bile iscrpljene. Novac zarađen od guana je potrošen.
Velike svote su se našle na računima u stranim bankama, silan novac je otišao na grandiozna arhitektonska zdanja i nepotrebne železnice, a najveći deo je progutala trka u naoružanju, koja se završila ratom na Pacifiku (1879-1883), kada je Čile osvojio Peru. Od čitavih brda guana je ostalo sarno brdo dugova.
Latinska Amerika je mogla da nauči nesto o onome što je kasnije nazvano dependencijalnom teorijom. Međutim, za guanom su na red došli nitrati, kalaj, guma i druge sirovine. Tadašnji "prvi svet" je prodao "trećem svetu" podmukle snove o progresu. Inke, koji nisu bili zaraženi zapadnjačkim mitom, imali su planove za večnost.
Odlomak iz knjige "Oteti kontinenti", autor: Ronald Rajt, prevodioci: Srđan Vujica, Staša Babić, Ivana Trbojević, izdavač; Geopoetika (Beograd, 1995.)
Fotku koja mi liči na ovaj post pogledajte ovde. Inače, čovek ima još fascinantnih fotografija.
kada ti stalno nešto pada na glavu i na pamet, moraš da nađeš načina da se izmigoljiš
Indijanski post
Komentara:
Od ovako necega se tesko izmigoljiti i mislima.
Hmm setih se one Milanove ...
"Ti si volela moj Weltschmerz..."
Kakav Radostan dan...
"Ti si volela moj Weltschmerz..."
Kakav Radostan dan...
Poslao
mazzapsycho
u 18:06, 27/3/2007 | Link | |
planovi na prodaju
@Lady, da, vrlo teshko...@mazzapsycho, jeste milan je umeo da izrazi weltschmerz, npr. glodali smo kosti dobrih zhivotinja, @nemiri, da, a cena je: dusha
Poslao
besnaglista
u 19:20, 27/3/2007 | Link | |
a jel znas sta je prosek? odoh da spavam, sutra namestam adsl :P only me, ce da nasteluje sve. knjige, tek izvadjene iz paketa mirisu lepse od bilo kog parfema... mmmmm... :onoliki:
p.s. videla sam jos jednu suknju koju hocu, sarenu, lanenu..... :D
p.s. videla sam jos jednu suknju koju hocu, sarenu, lanenu..... :D
Poslao
Anoniman
u 02:21, 28/3/2007 | Link | |
Nekada sam tražila obruč za spasavanje, sada namaknem masku iz paketa civilne zaštite.. i silikonske čepove nabijem u uši, al guzica ostane na vetrometini, sreća te je velika, a nesreća što su pomagala od veštačkih materijala.
Kad oni nisu naučili ništa iz sopstvenih grešaka, kako da mi naučimo nešto iz njihovih.. ionako od Latinske Amerike imamo samo jedno s.. dobar post!
Kad oni nisu naučili ništa iz sopstvenih grešaka, kako da mi naučimo nešto iz njihovih.. ionako od Latinske Amerike imamo samo jedno s.. dobar post!
ne moze biti manja cijena ..
nemama snage za komentar... odo da još malo švrljam po onim slikama dok i to nisu uništili
dobra paralela se može povući sa današnjom amerikom
veeeoma poučno
:D
Ostavi komentar