Ne, nisam zaljubljena

Danas sam bila umorna od posla, ali ono baš, baš umorna…i postavili su mi čudno pitanje.

Pričalo se nešto nevezano, o raznim prijateljima, nekim zajedničkim doživljajima...kako sam bila domaćica nisam sve slušala od početka, samo sam upadala u razgovor s vremena na vreme.

Diskutovalo se o nekom , i ja sam saginjući se da dodam kafu, pazeći da ne prospem po majušnom stolu, samo dodala:

-Ja ga poštujem, cenim njegovo mišljenje, volim da ga pitam za savet, a ljutim se kad  odbije da me posavetuje

-Belladonna, pa ti si zaljubljena u njega...dočekali su me kao osice.

Odmahnula sam glavom,

-Ma, ne, ni slučajno, mi smo prijatelji. Ne govorite gluposti, mogao bi pogrešno da razume, stalo mi je do njegovog prijateljstva, više nego do neke prolazne ljubavi, vrele noći...

-Ti si zaljubljena, pala je presuda, a ako nisi, kako li tek izgledaš kad jesi?

Zamislila sam se.

-Ne jedem, ne spavam, u mislima mi je dan i noć, a noću ne mogu da ga sanjam.

Smejali su mi se, ne veruju mi. Kako samo da ih ubedim da nisam zaljubljena, a ako jesam?, o ne, nisam sigurno....

Veliki poljubac