Boze kako odvratan dan...Mislim zbog vremena..Rastura me glava...E sad...Delom me boli zbog promene vremena,a delom zbog stvari koje sam radila u poslednje vreme.U stvari...Da budem iskrena,zbog samo jedne stvari i samo jednog pitanja-ZASTO SE LJUDI VRACAJU NA STARO?

U subotu sam se malcice pomirila sa bivsim.Zasto?Stvarno ne znam!Sto mi je to trebalo u zivotu?Zasto se uvek vracam na staro?Zar nemam snage da kazem sebi:,,Mozes bolje od te budale i zato ti on i ne treba"???????

A  znala sam da to nisam trebala da radim zato sto znam sebe...Zensko sam..U sve sto radim unosim mali delic srca rizikujuci da kada propadne i poslednja stvar u koju sam unela poslednji deo srca,postanem frigidna kucka koja nema srce.Mozda bi bilo i bolje da se tako nesto desi.Tada bar ne bih patila.

Znala sam da ce se sve vratiti.Prvi poljubac i kao da sam se nasla u vremeplovu.Idemo unazad 9 meseci.Pa onda secanja,prvo lepa,a onda i ona manje lepa i na kraju raskid.A onda u glavi samo jedna slika-on i ja na ulici,izmedju nas jos dvoje mogu da stanu i njegov prazan pogled. ,,Nije meni sto si me prevario,nego sto si dozvolio da saznam!U stvari nije tebi zao sto si varao,nego sto si uhvacen!Ja prevaru ne oprastam!"

Najednom se vracam u realnost i shvatam da me cudno posmatra. ,,Sta si rekla?" pita me.Nista mi nije jasno.... ,,Sta sam rekla?"  pitam ga. ,,Rekla si da prevaru ne mozes da mi oprostis!" Potpuno sam se pogubila.Zar sam ja to rekla?Ne znam...,,I sta sad???" pita me....,,Pa nista...Prevaru ti ne oprastam.Dosta mi je za veceras,hvala na lepom provodu,a sad idem kuci...."

I tako se to zavrsilo...Nadam se zauvek ovog puta...A i ove suze na mom licu jednom moraju nestati...Valjda.....