Zasto se sve ovo desilo?Gde smo nestali mi?Gde te je odneo vetar?A kako je samo lepo bilo...Koliko lepih dana,noci,poljubaca,zagrljaja...Ma pored tebe su i minuti bili slatki..I nikada nisam shvatala kako vreme sporo prolazi kada nisi pored mene....Jos uvek cuvam sve nase slike,sve stvari koje si mi poklonio stoje na polici...A u srcu cuvam sve nase..Sve ono sto je nekad bilo i otislo u nepovrat.Jos uvek cuvam i mesto u srcu za tebe i veruj u to da ga nikada niko nece zauzeti...

Secam se da sam te molila da nikada ne sumnjas u samo jednu stvar,a to je da te volim.Mislio si da ne umem da volim,da sam jos mlada za to.Mislila sam i ja.Sve dok nisi dosao ti.A onda sam shvatila da se ljudi ne sale kada kazu da neko moze da ti pomeri tlo pod nogama.E sada znam..Sada znam kako je kada klecaju kolena zbog samo jednog pogleda i kako ceo svet moze da stane zbog jednog zagrljaja.Sada znam kako je imati utisak da je ceo svet tvoj i da nista to ne moze da poremeti,a onda te zvekne realnost,pa na kraju nisi ni siguran da se sve to deslio,da nisi sanjao.

Glumim da me ne boli i da sam jaka pred svima,a najradije bih stala na sred centra grada i vristala dok mi ne ponestane glasa.Znam da ne znas,a nadam se da nikada neces saznati kako je lagati najmilije i one koji su ti najblizi da je proslo,da vise ne boli,da si zaboravio na sve sto je bilo.A svaka noc je jebeno duga dok trujem sebe cigaretama i alkoholom i secanjem na tebe i tvoj lik.

Jos pamtim sve tvoje reci,sve pokrete i ukus svakog poljupca.Nista od toga nije nestalo.A znam da tako ne treba da bude.Da ne treba da se zatvorim u sebe i tugujem i mislim da ces se vratiti.Moje mlade godine to ne zasluzuju.Mozda,ali samo mozda ce naici neki novi koji ce me razumeti i znati kako sa mnom kao ti,ali o5 to nece biti to.Volela bih da znam da cu kada taj neko naidje ponovo moci da predam srce i ponovo da verujem da ga nece slomiti.Jer,mada je to lose,lepo je bilo tada...I bilo je dosta njih posle tebe.Da...I svaki je bio pogresan.Svaki je bio po jedan korak nazad,a svakog sam gledala kao slamku koja bi mogla da me izvuce iz ove agonije.

Mozda si zaboravio sve.Mozda si uspeo ono sto ja nisam,a tako jako zelim.Skontala sam da svaki put kada me vidis spustis glavu.Pitam se zasto?Da li si shvatio da u nasem rastanku ima i tvoje krivice?Ja sam svojih gresaka savrseno svesna i stojim iza njih.NIsam vise mala i prihvatam odgovornost za svoje postupke.

Posle svega ovoga,nisam ljuta...Nisam ni ogorcena.Ko zna zasto je to dobro?Mozda cu jednom saznati.Ipak jedno je sigurno-mogli smo bolje..I ja...I ti....

Jebi ga Nenade....