I tako ti ja.... nakon pakosnih i bezočnih uvreda koje sam u prethodnom postu izneo na sopstveni račun, reših da se malo promenim... na bolje, naravno...  Pozovem je ja jutros, odnosno u podne kada sam ustao, (ko će ga više znati kada je jutro a kada podne) i pravim se sve nešto lud, sve kao ništa se nije dogodilo. Vidim spika prolazi, ne pominjem ništa, ćuti i ona. Dabome, mislim se, uželela te se, sedam dana apstinencije - nije bre to malo, a voli da se razvaljuje, nije ni lako. E pa kad ćuti, znači da se nije nabola u međuvremunu. Pitam je posle duže priče,

- Mačak da te pokupim večeras na gajbu?
- Ne dolaziš u obzir !
- Kako bre sad ne dolazim u obzir!
- Lepo, kaže ona, poznaješ Miloša sa 5. sprata ?
- Onog auto-mehaničara ?
- Nije on auto-mehaničar on je auto-limar.
- E šio mi ga đur, pa to je isto i šta s njim ?
- Pa mislim, neznam kako da ti kažem, ja sam se u medjuvremenu...znaššš..smuvalaaa saaaa...
- Moooollliiiimmmmmm ??? Pa on ima pedeset banke, otac može da ti bude!!! Dal si bre ti  kršteno stvorenje ?
- Pa neeee sa njim, sa njegovim starijim sinom Bojanom.
- Kuuukkkuuu... Pa što ćutiš, što odmah ne kažeš nego me motaš dva sata.
- Pa, znaš, nisam znala kako da ti kažem.
- Eee Super ! Jebam te mene, bash! A naša ljubav, a romantika, a držanje za ručice, zaklinjaje na vernost do groba, sex do 101 i nazad pa opet do iznemoglosti, to sve bacaš u vodu, je li ?
- Ma some jedan, nisam rekla da te ne volim, nego, krajnje je vreme da sredim limariju na   autu, zar hoćeš da jednog dana propadnem kroz patos, pa da me po "bulevaru" sakupljaju metlom ?
- Neću! - kažem ja.
- Pa dobro - kaže ona.
- I kad će da se vidimo mačak ?
- Pa ne znam, njegov matori je obećao da će "Yuga" da mi ubaci po hitnom postupku.
- Bash lepo od njega !

I eto tako volimo se ona i ja.... Nije nam lako.... Bash...