Ttara

3.5.2008

Put znanja,radosti.mudrosti,smeha ...savrsenstva

Kako  krenuti putem savrsenstva....

Toliko ponekad bez  veze mislimo da ne razmisljamo koliko je kratak ovaj nas zivot, povredjujemo ljude ne misleci na posledice....              Nikad da pomislimo koliko su nekad nase reci bolne i ne mislimo koliko nasa sreca stoji tu jako blizu nas ...trebali bi da se okrenemo i ostavimo tu  negativnu vibraciju iza nas i pokusamo da krenemo tim putem savrsenstva... mnogi tvrde da taj put ne postoji ali verujte mi da postoji samo nas um moze to da uradi... moze da nam napravi od naseg obicnog puta do tog savrsenog da toga nismo svesni.

Mi sami ne zelimo nesto sto nam stvara neku srecu zato sto se necega bojimo i ocekujemo osudu, ne prepustamo se lepim trenucima, ipak mislim da postoje ljudi koji sebi ulepsavaju taj kratki zivot....trenutak upoznavanja sa samim sobom ...treba znati da tudja ne raspolozenja ne treba da uticu na vas,treba da nas opuste... nasa znanja, da vidimo i zivimo u putu slobode treba da uzivamo u svakom nasem trenutku... da savladamo strah izmedju nas...da volimo....da zivimo....i bez obzira na nasu ljutnju treba da oprastamo...

Sve ovo sto sam napisala ...htela sam da pomognem ljudima koji ne shvataju sta  su danas reci pogresne reci  ...cime se mi ljudi trujemo ...nekim recima...recima i bolima koje stvaramo sami sebi i povredjujemo naj vise sebe misleci da to radimo drugome ili uopste ne zelimo da mislimo.....volela bih da svi nadjemo taj put savrsenstva i da se svi oslobodimo ovog danasnjeg puta...

6.4.2008

Raspolozenje

Ustala sam sa tom negativnom vibracijom u meni.....
Cesto mi se to desava a da i sama ne znam razlog,silazim u moj dnevni boravak misleci o boze koji je razlog ovog mog nemira.....
sama ne mogu da se borim sa tim osecanjem i sa tom negativnom energijom,treba mi nesto da se promeni to u meni.
moj suprug mi se obraca_zar opet?....
opet pomislih ...zar i on mora da mi staje na moje raspolozenje,i ne pita me koji je razlog?da li mi nesto nedostaje?    
NE oon to nikada ne uradi,cak pomislim da mi nekad u tom mom raspolozenju jos vise unosi tu vibraciju.
Tu su i moja slatka decica...kazem sebi, sto sam takva, zeno osvrni se pogledaj ove andjele,nasmej se budi sa njima i opusti se.
Samo to kazem sebi ali to i ne uradim,ponovo se povucem i samo mislim sta mi to fali,spremam munjevitom brzinom po kuci mislim da je sve nesto ne dovrseno da treba mnogo da radim da bi me to proslo.
Sednem za racunar ...hm...odem na blogoye i vidim divne postove i odusevljavam se kako su divni i mislim sta bih ja mogla lepo napisati,kad ono....
naravno nista, nemam inspiraciju,nisam kao nekada,nedostaje mi nesto,mozda mi ne dostaju reci ili sta vec da to i sama ne znam.
onda resih da cu ovo podeliti sa vama mozda ce mi dan biti laksi mozda, ce se nesto promeniti za sada samo mogu da se nadam i da se borim i da se trudim da mi se to tako cesto ne desava.

Sta mislite da li sam jedina?