- I: Prolog -

Od nulte do jedanaeste dimenzije,
Od osam sati do dvanaest,
Od indijskih sekti do atomskog sata,
Od tautologije do demagogije,
Od prećine do zvezda;

Sanjao sam čudan san:
Slagao sam slagalicu
Prostora jedanaestog reda...

Od čiča-gliše do ćelije,
Od projekcije kocke osmog reda
Do bisera tvojih očiju.

Zanimljivo veče, avaj;
Pobedila me je lingvistika.

Sunce je ime;
Ničim izazvano,
Ničim objašnjeno.

- II: Epilog -

"Primetila si moju samoću?"

"Da?"

"...moju jedinstvenost?"

"Da?"

"...moju posebnost? Odvojenost?"

"Da?"

"Moj oklop. Ljušturu."

"Da?"

"Moju jezgrovitost bića."

"Da?"

"E, pa ti je razbijaš!"

"Kako?"

"Ne znam."

"Volim te."

"Volim i ja tebe."