SREĆNA VAM SVIMA NOVA GODINA !!!

Puno smeha, radosti, ljubavi, lepih trenutaka i svega naj, naj...

HAPPINESS IS LIKE A BUTTERFLY: YOU RUN AFTER IT, IT KEEPS

FLYIN'  AWAY, BUT IF YOU STAND STILL, IT COMES AND SITS ON

YOUR SHOULDER.  WISH YOU LOTS OF BUTTERFLYES!

SHHHHH........ DON'T  MOVE!!!

Ovaj text je ostavio veliki utisak na mene i pokrenuo lavinu osecanja i suza, a Zeljkov glas

je obojio ovu veliku istinu najlepsim bojama.

LICE LJUBAVI

Nezno i opasno lice ljubavi

sreo sam prvi put kad meni prisla si...

i ne pitam kuda ides ni odakle dolazis

samo da moja budes ti.

Lepo i surovo lice ljubavi

znalo me kupiti za malo neznosti...

niko mi rekao nije da nema srecne tuge

kao ni tvoje vernosti.

I kad si uzela sve, i kad si otisla s njim

iako zeleo sam NISAM MOGAO DA TE NE VOLIM!!!

I kad si ranila me,

pod noge bacila sve - bila si bolja od svih

jos uvek ima tvoj lik lice ljubavi.

Rekli su: bolje nam vreme dolazi

kada ce poslednji prvi postati,

zato i cekam da dodjes

da mojom ulicom prodjes

ja cu ti korak poznati.

Nezno i opasno lice ljubavi...

lepo i surovo lice ljubavi...

niko mi rekao nije da nema srecne tuge,

kao ni tvoje vernosti...

I kad si uzela sve, i kad si otisla s njim

iako zeleo sam NISAM MOGAO DA TE NE VOLIM!!!

I kad si ranila me,

pod noge bacila sve - bila si bolja od svih

jos uvek ima tvoj lik lice ljubavi...

SLEEPWALKER

Close your eyes
feel the ocean where passion lies
Silently the senses
abandon all defences

A place between sleep and awake
end of innocence, unending masquerade
That's where I'll wait for you

Hold me near you
so close I sear you
Seeing, believing
dreaming, decieving

A place between sleep and awake
end of innocence, unending masquerade
That's where I'll wait for you
Sleepwalker seducing me
I dare to enter your ecstasy
Lay yourself now down to sleep
in my dreams you're mine to keep...

NIGHTWISH

Danas se secam jednog mog prijatelja...danas? Ne, to bi bila laž. Ne prodje ni jedan dan a da se ne setim njegovog lika, kose, smeha, naših razgovora; toliko je pesama koje ako ne čujem negde na radiju pustim ih sama sebi i tako ga se sećam...Roulette - System Of A Down, Master Of Puppets - Metallica, muzika iz filma Lord Of The Rings, Gone With The Sin - Him, kompletan Nightwish, Green Roses - Orthodox Celts... eeeeee, kako je lepo umeo da mi peva te pesme...moj prijatelj, kojega sam izgubila svojom krivicom a znate li zašto? Zato što sam se zaljubila u njega. Tada su krenule scene prebacivanja, ljubomore, i znate već, slične gluposti...Nemojte nikada upropastiti prijateljstvo zbog toga. Teško je braniti se od ljubavi ali pokušajte sve da bi ste zadržali to prijateljstvo, sačuvali ga, jer kada ono jednom prestane, jako boli. Pročitala sam negde: " Jednoga dana Ljubav pita Prijateljstvo: Zašto postojiš ti kad postojim ja? Prijateljstvo odgovori: Da ostavim Osmeh tamo gde ti ostaviš Tugu."On je i dan danas moj Osmeh a ujedno i Plač, jer nije više tu, a ja bi menjala sve takozvane ljubavne veze za njegovo prijateljstvo. Zaboli me oštro kao ubod noža refren pesme od Crvene Jabuke..." i moram dalje bez osmjeha tvog sestro srca mog..." Ja ne želim dalje bez njegovog osmeha i imena... ja samo želim da sve bude opet kao pre...

FAREWELL SONG

Once You were here.

So close to me, so near.

Once we were like one,

Blue sky and the sun.

You held my hand, we were walking,

Like no one before You were talking.

''This man is so like me

I don't want other, now I see!''

But everywhere around

In the sky, on the water, on the ground

Everywhere there was a sign:

This man could never be mine!

Because the story is too good to be true.

This life doesn't giving us joy but blues.

I pretend I don't see a sign

That You never will be mine.

So I lived in all my dreams

Flew with coloured butterfly wings,

Lied myself and others too

Didn't want to belive I don't have You.

Trees in bloom, smell of spring,

Stories from the Lord Of The Rings,

Songs that You were sang to me

Now are only a memory.

You will never come again

And I shall have no other kings.

All my life will just be a shadow

And I'll be bird without a wings.

Ovo je pesma koju sam mu jednom napisala... Molim te, oprosti mi.

Dragi prijatelji, zaista ste sjajni, sada ćete me upoznati i u jednom drugom svetlu, ne tugujem ja uvek, ne, ne! Haug Veliki Poglavice! Evo mog predloga: hajde da organizujemo takmičenje u "epskim delima o Kraljeviću Marku" Ne, nisam ukrala ideju našem dragom SANATORIJUMU ali mi je upravo on bio inspiracija za moje "delo" koje ću sada ovde napisati  Ko misli da to isto hoće, neka piše, šta fali jednom lepom zezanju? Priznajem da mi ovo nije prva takva pesma jer sam napisala 2 još u srednjoj školi, ali nikad nisam mislila da ću to nekome i pročitati  Evo moje pesme a vi brzo, na posao! ovo je moje najnovije "dostignuće:

MARKO KRALJEVIĆ SPAŠAVA GANDALFA OD ZLIH BALROGA

(GOSPODAR PRSTENOVA, NOVOOTKRIVENI NASTAVAK ČUVAN U TAJNOSTI)

Stari Tolkin jednu tajnu skrio:

Još je neko u rudniku bio!

Pronadjeni stari spisi žuti

Pričaće vam o čem Tolkin ćuti.

Junačka se priča dugo krila

Veo tajne nad sobom nadvila.

Ko je junak otkrićete sada

Veo tajne sad zauvek pada.

Družina se hrabra uputila

Ne bi l' Srednji Svet oslobodila.

Al' čarobnjak pošalje im snega

Pa ne znaju kuda će sa brega.

Hladnoća ih velika pritisla

Dalje ići, vide, nema smisla.

Svi su složni da u rudnik udju

Samo Gandalf tome se protivi

Strah je up'o njemu u čakšire:

U rudniku strašni Balrog živi!

I dugo ga čeka već na zicer

Pa ispija on špricer po špricer.

Sad se čeka na odluku tešku

Niko ne sme napraviti grešku.

Fali njima jedno sunce žarko

Al' ne sunce već Kraljević Marko.

I gle čuda : neko njima stiže

Aragorn ga pogleda pobliže:

Aoj braćo evo nama spasa

Najhrabrijeg od svih hrabrih dasa!

Posla nama neko prijatelja

Napokon mi uslišena želja.

Ovaj junak spucaće dušmane

Srednjem Svetu opet će da svane.

Marko njima vedra lica zbori:

Velika se ovde zbrka stvori

Ali kad se Marko posla lati

Balrozi će brzo dolijati!

To ubedi i Gandalfa siva,

Mi ćemo te sačuvati živa.

I udjoše u rudnik Morije

Balrozima da zavrnu šije.

Najmoćniji od Balroga, Gotmog

Namirisa starca s kilometra,

Naroguši svoju ljutu grivu:

Poslaću te kod svetoga Petra!

Bljuje plamen, bič u ruci steže

Plamenom će Gandalfa da veže.

Al' zalud mu te vatrene sline

Protiv našeg Marka topuzine.

Veli Marko ljutome Balrogu:

Ja ću tebe oboriti s nogu!

No Gandalfu baš svejedno nije

Iz čakšira lete fekalije.

Jer, u strahu velike su oči

Al' tad Marko na Balroga skoči.

Demon vrišti, sad mu nema spasa,

Buzdovanom ošinu ga dasa.

S Kosova se junak izborio

Da bi Balrog bitku izgubio,

U rudniku on pokoren bio.

Izljubi ga celcata družina

Te nazdrave bocom rujna vina.

Radosni su i Gimli i Frodo

Skoro Marku moćni prsten prod'o

al' ne želi prsten junak slavni

Druga želja Kraljevića mami:

Moju želju smetnete li s uma

Skočiću sa mosta Kazad-duma!

Nemoj skakat' Kraljeviću , mori,

Već ti nama svoju želju zbori.

Lotlorijen nalazi se blizu

Tamo ja ću prebroditi krizu

Jer je vile posetila ona

Moja draga vila Ravijojla.

Kraj nje hoće da odmori Marko

Jeste l' čuli, sunce li vam žarko?

Složiše se s tim što Marko zbori

I krenuše prema Zlatnoj gori.

Zlatna šuma u daljini sija

Toplota im svima jako prija.

Zalečiće tamo rane ljute

Pa će svako poći svojim putem.

Ali da je lako to bi svako!

Iz daljine topot konja tutnji

Eto mesta novoj crnoj slutnji,

Nije slutnja no istina živa

Saurona zloba nema mira,

No on šalje besmrtne utvare

Da družinu našu nasamare.

Stižu, stižu sad Crni Jahači

Svaki junak znade šta to znači.

Ali Marko od njih straha nema

Već im klopku u zasedi sprema.

Samo napred glupavi Nazguli

Sad će Marko sve da vas zaguli!

Napalm bomba na Nazgule leti

Tako se naš junak Marko sveti.

Razneo ih, ništa ne ostade

Družina se dalje na put dade.

I stigoše u dolinu zlatnu

Zemlju večnog drveća u cvatu.

Ravijojla s drugaricom šeta

Nestrpljivo svoga Marka čeka.

Šarac s Bregom sočnu travu pase

Na ražnju se peče divlje prase.

Ogladneli junaci u boju

Tu će sad da utole glad svoju.

Svako svoj zadatak ispunio

Došlo vreme, ode junak mio

Svi se redom sa njim pozdraviše

I ponovo vinom nazdraviše.

Družina će prsten uništiti

A Marko će Kosovo spasiti.

I tako se priča završila

Skrivena od celog sveta bila,

Ali zaklela se zemlja raju

Da se ipak sve tajne saznaju.

Pronaći sreću u sebi, pronaći smisao, možda zbog preteškog vremena u kojem živimo, ne uspeva mi to uvek. Ipak je potreban mir da bi čovek lakše disao, potrebna je toplina da se stvarima oko sebe divimo, potrebno je biti čovek. I onda mi tako dodje, teskoba pritisne grudi, realnost zaboli oštro i tada se klonim ljudi. Ali i taj osećaj prodje, smenjuju se dani i noći, ipak ostaje nada da spokoj i sreća moraju jednom doći. Moram vam priznati ovo: kada mi je najteže, kada strah i panika vreba, vaše mi prijateljstvo i podrška u tom momentu treba. Piše vam ovo jedna duša koja luta i traži sebe, i kao što sam rekla: ne znam šta bi bilo kada prijatelju moj ne bih imala tebe!

Ovo je posvećeno svakome ko mi je pravi prijatelj. Hvala vam.

Nedostaju mi bezbrižna lica dragih ljudi, nedostaje mi radost kojom su zračili. Prijatelja ostalo je tako malo, valjda nismo dovoljno jedni drugima značili. Neprijatelja svakim danom u sve većem broju. Gomilaju se, u očima im zavist, zloba, pokušavajući tako da prevazidju nesreću svoju, poneki bi bili sposobni terati me i do samog groba. Bojim se da bi mogli uspeti. Gubim ponekad snagu i nadu, ne shvatajući kakvo bi zadovoljstvo imali u mome padu. Pitam se, zašto je toliko teško naći oslonac, zašto život iskušava čoveka tako? Hoće li ikada svanuti dan kada ću stati, nasmejati se veselo i reći, iskreno, od srca: Meni je lepo! Meni je lako!.........

Gledala sam večeras po ko zna koji put jednu od emisija o našoj ne tako dalekoj prošlosti, na B92. Ponovo je bila tema kako je došlo do ubistva premijera Srbije Zorana Djindjića, i mada sam pogledala mali milion takvih emisija, uvek me iznova i iznova sve to pogadja. Napisaću vam ovde moje dve pesme koje sam napisala u trenucima očaja i tuge zbog gubitka jednog tako velikog čoveka. Ne očekujem da se svako sa mnom složi, ali ovo je moj stav iza kojeg ću stajati uvek.

MOLITVA

Na ovom svetu sudbina Velikih je ista

Kao što beše sudbina Gospoda Isusa Hrista:

Nevericu slabih zaslepi istina što kao zlato blista

A njihove grehe opere krv nevina i čista.

Vidim Te u svemu.Čujem reči Tvoje.

Na čudnovat način ljudi vreme broje.

Od kada Te nema kao da je stalo,

Nepomično, mrtvo, bez smisla imalo.

Živiš u snovima i molitvama mojim,

U njima Te čuvam, u njima se bojim

Da li je duša Tvoja našla spokoj i večitog svetla put?

Gospode nebeski, ne dozvoli da sve bude uzalud.

ISTINA

Kao svetionik u noći zauvek ćeš ostati.

Kao jedini smisao u besmislu

U kojem ćemo bolji postati.

Neće zaborav moći

Sakriti osmeh Tvoj i Tvoje drage oči.

Kao sunčev sjaj koji ne umire nikada

Tebi, dragi Zorane, večnost pripada.

Zloba Sauronova dugo je nad nama

I senke Mordora predugo traju.

Ali svanuće dan, iščeznuće tama.

Njihov poraz neminovan je i oni to znaju.

U ogledalima nema njihovog lika.

Staklo pršti. Krhotine. To jedina je slika.

Sramotu, nečistu savest, podmuklu narav zmije

Ni jedno ogledalo ne želi više da skrije.

Ne bojim se ničega više.

Ti si u svemu, ovde, sada!

Istinu niko nije uspeo da izbriše.

Ti si jedina istina i nada

U koju ću verovati dok postojim.

Besmrtnost nazvaću imenom Tvojim

Jer, kao sunčev sjaj koji ne umire nikada

Tebi, dragi Zorane, večnost pripada.

SUSRET

Jedne se noći beše srela

Na jednoj zračnoj stazi

Duša u nebo što se pela

I angel što na svet silazi.

Angel ispriča priču sjajnu

Šta su nebeski vrti,

A duša cele zemlje tajnu:

Magiju ljubavi i smrti.

I osmehnu se angel potom

Na carstvo večnih zraka,

Duša zaplaka za lepotom

Igre svetlosti i mraka.

                    JOVAN DUČIĆ, 1929.

51

Dovrši svoju poslednju pesmu,

Pa da se razidjemo.

Zaboravi ovu noć, kada mine.

Koga se trudim da zagrlim?

Snovi se ne daju uhvatiti.

Moje žudne ruke

Pritiskaju prazninu na srce

I ona mi satire grudi.

                           RABINDRANAT TAGORE

ASTEČKA MOLITVA

" DAJ MI BOŽE SNAGE DA IZDRŽIM ŠTO PROMENITI NE MOGU,

HRABROSTI DA PROMENIM ŠTO MOGU I MUDROSTI DA RAZLIKUJEM

TO DVOJE."

Gledam kroz prozor. Ovo je doba dana koje uvek u meni stvara osećaj da će se baš sada desiti nešto lepo, ne znam šta, i nikada ne želim da znam šta, ali ti leptirići u stomaku su pravi osećaj...Kao i ta neizvesnost i iščekivanje...

Sunce je danas raspoloženo i nesebično. Deli svoj sjaj svemu čemu taj isti nedostaje, tako da se sve kupa u tim zracima Sunca, trava, drveće, lišće...Život zna da bude lep kada odmara od svoje surovosti. Ako nam je danas dozvolio da se opustimo i gledamo one njegove dobre strane, hvala.

PUT

Sumrak se spustio na krovove, dan je odlazio.

Struja nemira i strepnje lebdi u vazduhu.

Duhovi u svojim plaštovima spremni su za lutanje.

Ona izlazi. Otvaraju se vrata.

Nema vremena, sati, minuta. Postoji samo večnost.

Ona ne žuri nigde, ima sve, ima sada,

I imaće zauvek, jer ona je večno mlada.

Toplina uzvišenog Sunca njoj je na usluzi,

Mesec svojom svetlošću obasjaće put,

Put na kojem se igra vetar

Sa cvetovima najlepših boja.

Nebo nije više visoko,

Postoji samo beskonačan prostor

Bez prepreka, bez mostova.

I svi su na tom putu zaštićeni, slobodni i večni.

Ona ide napred i strepi hoće li naći na tom putu

Nekoga koga davno beše izgubila.

Svo vreme ovoga sveta njoj je na raspolaganju,

I sve je tako idealno, lepo...

I šta je bezbroj godina potrebnih da prodju

Da bi stigla do svog cilja?

IZA OBLAKA

Kada gledam daleke zvezde,

Naš nekadašnji dom,

Pokušavam da se setim

Kako smo bili tamo zajedno,

Jednom...

Tamo ćemo se naći kada dodje vreme

Iza granica od paperjastih oblaka,

Jednom, kada duša bespovratno krene

Putem nepogrešivog nebeskog znaka.

Ali mi ipak reci,

Da nikada ne posumnjam,

Da zaustavim nemir što se otima:

Kako su naše duše vezane

Oduvek i zauvek.

U svim našim životima.

Dragi moji prijatelji, podeliću s Vama jednu moju pesmicu koju sam napisala nekome...  Nadam se da će Vam se dopasti, bilo kako bilo, pišite. 

Dani, kao dani, svaki nešto nosi.

U svakome novom mi tražimo sebe.

Pitamo se stalno: Kuda? Zašto? Ko si?

Odgovor sam tražila i taj dan

Kada sam videla Tebe.

Promašaji, patnje, lutanja i boli,

Neispunjene nade, slomljena krila ptice...

A onda, izmedju svih tih nepoznatih ljudi,

Ugledah tog dana Tvoje lepo lice.

Nije važno ime, nije važno ko je!

Važno je to lice i sve one boje

Što iz duše zrače.

Samo one znače!

Ljubav, kao i smrt, nepredvidiva je

Ako reši doći do svog odredišta.

I kao što uzima tako nam i daje

A mi nemoćni smo učiniti ništa. 

An angelface smiles to me

Under a headline of tragedy

That smile use to give me warmth...

Farewell - no words to say

Beside the cross on your grave

And those forever burning candless...

Needed elsewhere to remind us of

The shortness of our time

Tears laid for them

Tears of love, tears of fear,

Bury my dreams, dig up my sorrows

Oh, Lord why the angels fall first?

Not relieved by thougts of Shangri - La

Not enlightened by lessons of Christ

I'll never understand the meening of the right

Ignorance take me into the light...

Sing me a song of your beauty, of your Kingdom,

Let the melodies of your harps

Caress those whom we still need.

Yesterday we shook hands my friend,

Today a moonbeam lightens my path

My guardian...

Juče sam napravila moj blog i ne znam kako sam uspela istog dana da pronadjem pravog prijatelja, srodnu dušu, koji ima osećanja tako slična mojima, koji proživljava neke situacije toliko emotivno, ozbiljno i duboko. Počelo je na chatu, niko od nas nije pričao ništa preterano ozbiljno, krajnje opušteno, zezanje, svi tako hoćemo da se prikažemo na početku, kao, sve je super, sve je cool, a...  No, ja sam srećna što sam bogatija za jednog pravog prijatelja. Da, da, upravo na tebe mislim :) Ako se nastavi ovako, biću prezadovoljna. Saznanje da nisu svi ljudi bezosećajni, ironični, hladni, proračunati je zaista ohrabrujuće.

     P.S.  Horoskop sam ti poslala preko privatne poruke.

Stvaramo sliku godinama. Kako treba da izgleda osoba koja je za nas idealna? OK, ideal možda ne postoji, ali svakako smo svesni šta je to što tražimo. I onda jednog dana, desi se! Meni se desilo. Kada bih ga naslikala (pre no što sam ga videla) i dala mu osobine koje ima, i dobre i loše, izgledao bi baš tako kao što izgleda. On je moj san, motiv, moja želja, koja teško da će se ispuniti, ali čovek se nada dok je živ... On je 24 časa u mojim mislima, on nije blizu mene, on je prelep, drzak, tajanstven, skoro nestvaran, on je neko po kome procenjujem sve druge, i zbog njega niko nije dovoljno dobar. Ali to je ON, takav kakav je, za mene je najbolji. On je moj, a nije moj. Nije ničiji, pretpostavljam...Don Huan de Marcco... On je neko koga nikada u životu neću zaboraviti. I jedna njegova reč ili jedan poziv znače mi više nego mesec dana provedenih sa da li je bitno kim??

   I tako, jedna priča o nedodirljivom. Bez kompromisa, bez puno reči, bez puno osećanja - that's him. Začarana njegovom lepotom, karakterom, that's me...

"Moraš poštovati mišljenje drugih." Hoću, ako ti drugi poštuju moje mišljenje.  "Moraš ceniti doprinos drugih."   Uvek, pošto oni budu cenili mene.  "Ne želi nikome zlo, ne kuni."  To i nije u mojoj prirodi. Ali su sudili meni, i kleli. I poneki ne bi marili da se nešto dogodi...

Svakome po zasluzi, verujem u to. U mojoj duši nema straha, jer nikome nikad ne želim zlo i čistim iz sebe svu gorčinu, kao zrna praha.

Naučiti živeti - najteža je škola. Vrhunac mudrosti - nepostojanje bola.

Biti kapetan svog životnog broda, pronaći najveće blago koje zove se sloboda. Pravedan biti, uvek, sada, vodjen nepobedivom snagom koja zove se nada.

Koliko ste romanticni? Pred cim zadrhtite? Cega se bojite najvise? Kako pobedjujete svoje strahove? Kakav osecaj imate dok gledate u milione zvezda koje su gore na nebu? Mislite li da smo jedini privilegovani stanovnici galaxije ili mozda... U sta verujete? Besmrtnost, ljubav? Ko zeli da razgovara o svemu ovome, neka pise. I naravno, tema nad temama : LJUBAV!  Napisacu vam ovde jedan deo pesme Gethsemane  grupe NIGHTWISH  i molim Vas za Vas komentar ove po meni jedne velike istine:

" Forgive me for I don't know what I gain

    Alone in this garden of pain,

  Enchantment has but one truth:

   I weep to have what I fear to lose!

   I knew you never before, I see you never more,

   But the love, the pain, the hope, o beautiful one

   Have made you mine 'till all my years are done..."