Ne, ozbiljno...bih ja da mogu. Ali dođu tako momenti kada upadneš u gužvu. I jebote, svi idu u jednom pravcu, a ja u mantilu, na nosu crne naočari..i idem u suprotnom pravcu. Znam gde treba da idem, pa valjda znam kuda treba da idem. Ponese te gužva u nekom momentu, misliš možda si pogrešio pravac. Razgledaš lica, pomalo zbunjeno, ali samo na trenutak. Onda shvatim. samo je pitanje percepcije. Znam ja sigurno gde sam krenula, bez obzira na stihiju. Osmeh na lice, novine bacim u prvu kantu, moju svesku i penkalo pod ruku, slušalice u uši, a u ruci foto aparat. Za danas sasvim dovoljno...zadovoljština.
Eli, bre...Sizifu! Ja ti to samo pomazhem (ne lazhem - cross my heart - hope to die), znash da se uvek otkotrljam dole, a zashto bi ti radila neki besmisleni posao ??? :))))))
Skoro sam ti pričala o nekom... imao je naviku... Kada uleti u stihiju ljudi koji negde žure namerno uspori. Ne znam da li je uživanje bilo u zbunjivanju užurbane mase ili neka lična kontrola stresa. Ili oba...
Mislim, možda bi to usporavanje i u kontrapravcu bilo delotvoreno.
