Titani odavno u svojim zapečaćenim tamnicama, bogovi su popili sav nektar i razišli se po kućama da se sećaju onoga što su nekada bili. Sve je isto i b.c. i a.d.(od before christ do anno domini). Ostajemo mi, sada, u linearnom. Nama ostaje uloga heroja. U svojim, na izgled, malim životima. u stvari tako grandioznim, samo kada pogledate drugim očima i opipate drugim rukama. Neminovno se dese sudari tih života. U matematičkim formulama prave kombinatoriku uz pomoć nekih faktorijela (how comfortably) i verovatnoće uz pomoć kombinatorike. U stvari je mnogo jednostavnije. Podelili smo uloge. prvo na dobre likove i na loše. Pozornica je naša. Razmenili smo scenarija ili nismo, svejedno. Neko će se baviti iluzijama, neko će da čeka God-oa do tačke besmisla,neko će se, pak, odlučiti da glumi nekog drugog heroja, nekog starca, koji lovi sabljarke i pokušava da shvati tajne velikih mora. Neko će silno da se zabavlja u kabareu sa polucilindrom i da iz rukava istresa zajedljive šale, koje pokreću svet. Neko će da se razapinje kao mladi kraljević Hamlet i postavljati samom sebi retorička pitanja, a neko će možda nedužan da strada kao Dezdemona (za ljubitelje tragedija). Neko će nekog potajno da voli kao De Beržerak, neko će samo da uživa slušajući 1001 noć...sve dok se svetla ne pogase i zavese se spuste.
Na pozornici mi škripe daske, odavno, izlećem ushićena i čujem samo kako izlazi iz mojih usta:"Eh...sad kada bih ja još znala tekst, bilo bi sve u redu..." To je moj heroizam. Poneki aplauz, uglavnom negodovanje i indeferetnost, ali ja odlazim sa osmehom. Tako je to kada smo "Najgori od sve dece!"
U glavi odzvanjaju horizonti,izmišljeni zvuk iz morske školjke, miris sunca, kiseonika, mora, kiše....i muzika. Vreme u vremenu. I heroji našeg doba. Savršeno.
oh, heroji se prelivaju preko ivica ovog sveta.
i padaju u bespuce sa sve onim svojim maskama.
znas, onim...
kome su uopste potrebni svi ti heroji?
glasam za tekst koji se stvara u hodu....ni tisina nije losa.
ja svoj heroizam nemam.
dobra noc asterion:)
rado čitan tekst...ja ...tj. meni uleti baš sada Mika u glavu i kaže: "Velik sam bio dok sam bio dete..." ja se polagano vraćam jednostavnosti dječijeg uma, emocija, poimanja dobra i zla, otkrivanja i prilaženja ljudima, volim kada je dan oljušten od suvišnog i proživljen u punoći jer sam živjela, sasvim živjela tih 24 sata i dobro i zlo i tugu i ljubav .....svjesnost me čini sretnom u svemu.. (a heroji?---mislim da su potonuli s Kolosom
