Akutno...

11.3.2008 - Efemernost

Kategorija posta mesecharenja

Okruzhen ljudima, konstantno se osecash usamljeno. Kada si sam, samoca je prijatnija, ali si i dalje usamljen. Osecam kao da sam davno izgubila vezu sa nechim davno zaboravljenim, izgubljenim u vremenu, prostoru u n-toj dimenziji.
Nije to tuga. Tuga ja situacija..tuga je razumljiva rech za ono shta sam zaboravila i nikako ne mogu da pronadjem…a ovaj osecaj nema ime. Bezimeni osecaj…dok gledash u oblake kako prolaze, dok gledash u reku, koja neumitno teche, prolazish kroz guzhvu u slepoj ulici, u suprotnom pravcu, kada sanjash da zhelish da se probudish, a ne mozhesh da otvorish ochi, kada hocesh da vrisnesh iz dubina svog bica, kojih nisi ni svestan, a ne mozhesh, jer nije prikladno…..bezimeni osecaj…..

A: neko mi je pricao prosle nedelje da vreme zapravo ne postoji
A: da je tu fizicku kategoriju izmislio covek da bi opisao svoju prolaznost
M: pa i ne psotoji
A: 3 decenije da stavim na papir izgleda puuno
M: a ustvari si tamo gde si i krenuo
M: ili gde si zastao.
M: ili je vec kraj.
M: a ti se ne dash
A: a u stvarnosti ispada samo jedan treptaj oka, trenutak u koji stane malo ostvarenih i gomila neostvarenih zelja, nekolicina nezaboravnih trenutaka, po koja kap neizmerne srece i shaka razocarenja
M: jer…nije ti “vreme”
A: i to je sve
A: dok se osvrnes proslo je
A: i tako…——-i tako….sve nas obuzima bezimeni osecaj, kojem uporno hocemo da damo ime…a nema ga.

11.3.2008 - 11:46

Poslao/la kojak

prolaznost - čovekov usud.
svest o prolaznosti je neminovna i svi se kad-tad suočavaju sa njom, ali naravno da ne reaguju svi jednako i ne mogu - kako bi, kada smo svi različiti i to je dobro - mnogo dobro.
Negda sam već govorio i pisao o starinama u selima, koji onako umeju da "prozru život" tamo na izvorištu, da ga sagledaju i ispišu na licu u onim naročitim borama
Oči.
Da, oči njihove toliko toga govore, da je to nemoguće na bilo koji način opisati, osim da su spoznali esencijalni deo života pa iako na prvi pogled izgledaju tužno, oni to ustvari nisu - zagledaj se bolje i videćeš, oni su tako neobično mirni i samo su prezreli sve što je teško i loše i prozreli zamku koja se zove prolaznost - život.
Ipak, na sebi svojstven - mudar način, oni uzimaju lepotu od života, daleko jednostavnije do nas.
Oni prosto žive, jednim predivnim ritmom, meko - skoro nečujno uživajući u malom punim plućima i otud crpe tu neobično veliku sreću, ali su tako skromni u užitku...

Permanent Link

11.3.2008 - 11:56

Poslao/la asterion

Ovo je bio skoro bolji kometar, nego post :)))

Permanent Link

11.3.2008 - 14:24

Poslao/la kojak

xaxaxaxax,
hvala ti devojko draga - umeš da laskaš..:))
"bez dobre inspiracije, ni jake ljubavi, ni dobre pesme"...
da ne beše dobrog posta - ni dobar kometar ne bi mogao nastati, tako bih ja rekao..:))

Permanent Link

11.3.2008 - 23:01

Poslao/la lazarica

Još nisam stigla do faze da budem usamljena, sama da i sve više uživam u samoći
Mžda sam postala asocijalna ko će ga znati :)
A vreme, ne postoji zaista, to ej samo naš privid

Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->