7.3.2008 - Novo Ja
Sunačan dan. Svi su se nešto izmigoljili iz svojih rupa, rupčaga, straćara, lepih kuća, demoliranih stanova, komfornih apartmana sa velikim terasama; da dobiju malo tena, izbrišu zimu i sivilo sa lica. Žmirkaju zadovoljno (ko zna zbog čega, dok im sunčevi zraci koketno zavode i bockaju zenice. Sete se prijatelja, koje su zaboravili u hibernaciji, sete se rođaka, bliskih i dalekih (ali neka, daleko im lepa kuća) i nekih važnih (možda još upotrebljivih) poznanika.
Marija više ne gura ono bebče u kolicima, bebče se samo šeta, neartikulisano, radosno, njuška sve kao mali pas, juriša po ulici; što i nije tako loše po Marijinu kilažu (sama je opsednutna svojom veličanstvenom guzicom, mora mlada mama nekom i da se svidi, jbg).
Ana je izvukla pramenove (dobro joj stoje) i smršala bar 10 kg (odokativno), ne bi li opet pridobila pažnju svog doktora muža, koji uzgred mnogo voli mlade medicinske sestre (logično,zar ne?). Doktor i dalje nije zainteresovan za svoju lepu ženu, samo je ponekad prošeta na nevidljivom povocu. Cenim kada bi kojim fantastičnim slučajem imao oči na leđima, možda i video koliko muških požudnih pogleda bombarduju Anu. Nema doktor oči na leđima, a ni Ana oči za nekog drugog, da li zbog titule, ljubavi, šta li već…mazohizam, navika (da, navike su loša stvar).
Neki su, pak, još uvek u zimskim kaputima, mada imaju želju da ih odlepe od sebe ili da ih skinu s k**** i ostalih delova tela, kao recimo Izabela onog sponzora, koji joj je pomogao u”bitnim momentima njene modne karijere i samostalnosti”, (jbt, kog li apsurda), ali THE čovek nije više podoban (morala sam da iskoristim ovaj politički izraz, oduvek mi je bila želja, eto želja da me mine). Kaput je sada skroz “out”. E, sada bi ona da ga skine, ali kaput se ne da, bori se kao Gilgameš protiv Golijata. Neće da bude tamo neka bedna krpica u njenoj fijoci , gde odlaže takve krpe i zakpre u te prilike. Još uvek se kaput i ona prejebavaju oko revera, rukava, dugmadi…Ma, prekrojiće ona to, makar morala da upotrebi makaze…mislim da skroji nešto drugo, ne u neke druge svrhe, bar mislim da ima još uvek po neku skrupulu…tu i tamo.
Snežana živi svoju zimu već (hmmm….skoro) 17 godina i nikako da prezimi. Ali, izmigolji se i ona kao Tantal i Sizif zajedno i sama sebi da potpuno nemoguće zadatke za jednog invalida, bez noge, makar je koštalo zdravlja, verovatno da bi pokazala samoj sebi da je ista kao ostali (prestala sam da se mešam u toj ličnoj borbi). Čemu to? Pa, različitost je ono što je jedino kreativno i smisleno u životu i na ovoj brzo-rotirajućoj planeti.
Gordana je pukla ove zime totalno. Boji se samoće. Jedino glupo što sam imala da joj je kažem “Rodila si se sama, ne fali ti ništa ovako.” Nije baš trebalo da ispadne tako, što bi rekla Milica (meni nikada neće biti jasno kako neka misao može da ispadne..bukvalno na pod i to na izvrnutu stranu…ne znam), ali često “ispadne” baš kako ne treba da “ispadne”, jer si bio jebeno iskren. U stvari, baš zbog toga. Iskrenost je danas precenjena i ima razne predivne i groteskne maske.
Meni kraj ove zime, opet miriše na muziku iz dvorishta zgrade, a bila sam ubeđena da više nikad neće mirisati na ubrzane damare srca, pametovanja naših, sok od breskve, crno vino i ksalol. Nije mogao da spava, navodno zbog mene. Sada su ksalol i on najbolji prijatelji. Javimo se jedno drugom onako usput..ipak odigrala sam ja tu epizodnu ulogu za OSKARA, ali ispušila i nominaciju i komad metala. Ipak su to samo milisekunde slabosti, trepneš i ona nestane, slabost i kao da ništa nije bilo. Obećanje je obećanje.
Milica je opet sa starim društvom, u koje se uklapa, a možda i ne. Klapa, bolje poznata kao “eventualno 3 moždane ćelije”. Ali i njoj obećah da neću da se mešam. Kada se požalila uskoro, rekla sam joj samo “INDZOJ”, jbg.
A Mika zvani Fantazija je počeo da prodaje svoje slike na veliko. Inspiracija ga je ščepala kao divlja zver i ne pušta ga.
Rada je i dalje neprobojna kao pancir (mada je to isto diskutabilno. mislim u vezi pancira). Danas mi je rekla sam idijot (što u njenom vokabularu znači “volim te”), jer sam za 5 sekundi rešila zadatak ( ona je profesor, imajte milosti), koji je ona iz zajebancije postavila svojim kolegama i ….ništa, bilo je svakakvih rešenja, ali nijedno nije pravo. “Hajde, ti si kao pametna žena”, kaže mi dok srkućemo nes kafu, “kaži ti meni, ako 3 kokoške snesu 3 jaja (jajeta?) za 3 dana, koliko jaja snese 12 kokošaka za 12 dana?!” “Jedi govna bre,” mumlam ja, “kao pametna žena..pfff” I kažem joj rezultat. “E, jebote, možda i jesi retard , idijote.” Smeh.
I tako…izmigoljili se svi. Samo neki još žive u zimi, a ja planiram da kupim novo JA, a kao bonus za novo JA i jedno muško biće, koje će moći da mi obori ruku. Ako kojim slučajem možete da mi pomognete, obratite mi se, daću vam detaljne opise šta hoću, a vi meni adresu nekog mađioničara ili iluzioniste, ili pak pravog čoveka koji znagde ima da se kupi novo JA ; Biću zahvalna.
Samo me jedno jebe, ta destinacija izmedju MENE i JA? I kako se nabacuje novo JA? Ma ne dam JA svoje JA, za sto hiljada JA.
|
