Akutno...

7.3.2008 - Maskenbal

Kategorija posta proza

“Dama”

Sedi ispred noćnog stočića. Na njemu razne đakonije za ulepšavanje i maskiranje; bespotrebno krajnje; jer je odraz u ogledalu, bez šminke i maske, prelep. Ipak, lagano skuplja svoju,gustu, blago-talasastu, gavran-crnu kosu u perfektnu punđu. Na lepim ušnim školjkama joj vise minđuše od starog srebra sa velikim
crvenim rubinima. Tu identičnu boju , stavlja i na pune usne. Balska, crvena haljina, sašivena od pliša i somota, već je na njoj. Dekolte je bezobrazno zavodljiv, baš kao i parfem, koji je nanela na sve pulsirajuće kradio-vaskularne tačke. Još jednom popravlja šminku. Duge, guste crne trepavice, još jednom premazuje, a puderom sakriva podočnjake. Dok se saginje da popravi čarape i haltere, baršunasta haljina šuška u tišini. Namešta te čarape, nežnim pokretima, kao da zavodi nekoga, ko je gleda…a sama je. Čitavog života sama, dama u crvenom, dama herc. Ponovo gleda svoj odraz u ogledalu. Prelepa slika i savršen kostim iznajmljen u pozorištu. Ali u očima sasvim drugi odraz. U očima teška i
memljiva tišina i jedna suza, koja nikada nije dozvolila sebi da se spusti niz obraze i vrat. Ne proučava dugo svoj odraz, šta više, vrlo površno, stavlja crnu masku preko očiju i još jednom čita pozivnicu:

“Draga prijateljice,

Voleo bih kada bi mi pružili zadovoljstvo, vašeg prisustva na maskenbalu, koji moja supruga i ja priređujemo u humanitarne svrhe za pomoć obolelima od hepatitisa C. Maskenbal počinje tačno u 20:00 u našoj kući (adresa u zaglavlju).

S poštovanjem Goran Ristić”

Osmehnula se. “Hah… posle samo godinu dana od raskida, drznuo se da me oslovi sa - dra draga prijateljice - ….moja supruga i ja….humanitarne svrhe…”
Lagano ustaje. Opet oseća umor i nelagodnost u gornjoj desnoj strani tela. Kakva ironija. Diže pozivnicu sa stočića i ustaje. Na stolu su ostali neki rezultati…pozitivan/na na hepatis C. Dama Herc je saznala još pre 6 meseci.
Možda će večeras imati priliku da priča sa njim.

“Pajac”

“Molim te, ali molim te, ne mogu više da se raspravljam !” viknuo je pajac.

“Ideš na taj jebeni maskenbal, a znaš da ja ne mogu. Opet me ostavljaš samu! Ja to tebi nikada ne bih uradila!”, kroz plač, viče pajacova žena.

“Svetlana, molim te smiri se. Jesi li uzela lekove danas? Idem kod Gorana, sećaš se našeg prijatelja, koji nam je toliko pomogao, bar da se pojavim. Maskenbal je u dobrotvorne svrhe.”
“Dobrotvorne svrhe!? Dobrotvorne svrhe! Budu sada ti dobrotvor i ostani sa mnom večeras.”
“Ceco, idem, neću dugo ostati,” govori pajac, sad već tiho, tužno, a mislio je da je već otupeo na njenu histeriju i posesivnost. Apsurdno, uvek joj je bio veran.
Pajac, već u svom kostimu, uzima pozivnicu i odlazi. Pravi se da ne čuje Svetlanu kako plače, odlazi neznajući više da li je tužni ili smešni i srećni pajac, kakvim ga svi smatraju.

“Kazanova “

Još mu se umiljava. Ljubi ga dok se oblači. Ni on ne može da odoli njenim golim ramenima, umilnom glasu, sjajnim očima, boje lešnika. Voli je, zaista je voli. Zato će mu i postati žena sledeće subote. Lagano je ljubi.
“Ljubavi, trebalo bi da krenem, ne ide mi se bez tebe, a Goran nas je pozvao oboje. Zašto i ti ne pođeš sa mnom?”
“Srećo moja, idi, provedi se. Umorna sam od posla, hoću malo da se odmorim. Ceo dan smo imali snimanje na raznim lokacijama, smrzla sam se, ” rekla je setno, onda je promenila boju glasa i zavodljivo mu se unela u lice, “Možeš slobodno da me probudiš kada dođeš….”, shaputala je, dok mu je milovala međunožje. Kazanova je osetio kako mu se u stomaku previru, okeani….”A, sada idi, lepi moj Kazanova! Idi, ja sam tu…znaš to, zar ne?” “Znam,” uzdahnuo je. Poljubio ju je u čelo i u levi kapak, uzeo pozivnicu i izašao iz kuće. Kako je Teodora zatvorila vrata za njim, promenila je gimasu. Brzo je počela da kopa po svojoj torbi i izvadila malo ogledalo na rasklapanje. Ispod pufne je izvadila, bočicu sa belim prahom, prosula ga po ogledalcu i veštim pokretima napravila crtu. Kada ju je izvukla, osećala se konačno, istinski srećnom…čekaće njenog Kazanovu.

“Đavolica”

Utrčala je u kuću, bukvalno. Otvorila notebook, dok je sa Boškom pričala preko telefona u vezi nekog ugovora. Proverila svu elektronsku poštu. Obavila još par poslovnih razgovora i brzo krenula da se tušira. Ispod tuša je razmišljala, kako je dobro što je Branko bolestan, pa ona ide na makenbal kod Gorana, jer biće tamo još potencijalnih poslovnih partnera. Uletela je u dnevni boravak i videla Branka kako spava na trosedu sa naocharima na nosu. Na grudima mu je bila knjiga “Andjeo sa zapadnog prozora”, Gustav Meyrink…”Pobogu, konstantno gubi vreme na te gluposti,” pomislila je. Uspela je brzo da pronađe paket u kome je bio kostim koji je Branko naručio za nju, jer ona nije imala vremena za takve stvari. Izvadila je kostim i pomislila kako će sutra Branku da održi lekciju za ovu glupu šalu. Uzak kostim đavolice, sve sa repom, “Hah..cccc,” pripremala je već govor za sutra, uvlačeći se u kostim. Kada se pogledala u ogledalo, na njeno iznenađenje, svidelo joj se ono što vidi. “A mogla bi ova đavolica malo i da se provede večeras…” Smeškala se zadovoljno. Opet je pogledala u Branka, koji je čvrsto spavao. “Eh, Branko, a nekada nam je bilo zabavno..bio si mlad i ambiciozni hirurg, dok nisi postao bolećiv prema svojim pacijentima...a, mogli smo da budemo pravi tim…..” Odmahnula je rukom, uzela pozivnicu i krenula.

“Klovn”

Već na maskenbalu, već pripit i već ga je savršeno bolelo dupe što ga žena s druge strane ogromne prostorije, posmatra. On se gomoglasno smejao priči nekog šeika. Jednio što je mučilo klovna je mobilni telefon, koji mu je konstatno vibrirao u džepu od širokih, šarenih pantalona. “Ma, neće mene ta mala da ucenjuje, ipak sam ja neki ku*** u toj kompaniji, popričaću posle sa Goranom….” i klovn je opet počeo da se smeje i smeška u sebi, dok je razmenjivao šale sa drugom maskom.

“Konobar”

Elegantno je nosio tacnu kroz masu, sa belom maramicom preko desne ruke i svima nudio šampanjac. Bilo mu je zanimljivo to što niko nije primetio da je i on maska, jer se razlikovao od drugih konobara. Toliko se uživeo u ulogu, da je zaboravio šta ga čeka sutra. Još jedna, mučna, brakorazvodna parnica, za koje je on bio stručnjak. Ali ovo je bio sasvim drugi slučaj, sutra je on jedan od klijenata, a ne advokat. Mora posle da pronađe Gorana da uzme od njega malu novčanu pozajmicu, jer mu je Jelena sve odnela…ali sve je to konobar zaboravio dok je glumio svoju masku.

* * *

Svi su na okupu, maske sa maskama pričaju, smeju se. Lažu svoje male i velike laži. Indijanci, Vojnici, Mornari, Vile, Age, Egzotične plesačice…ali nigde nema Gorana. Dama herc i Pajac igraju čitavo veče, smeju se…šampanjac je dobar.

Đavolica se divi sama sebi, jer je i na maskenbalu ugovorila nekoliko poslova i to sa norveškom frimom Novonordisk, koji će lično njoj doneti mnogo para. Setila se Branka i njegove knjige. “Koliko već sutra..ne, ne mogu sutra, ove nedelje nikako, …ma , videću u rasporedu, obratiću se Konobaru i podneti zahtev za razvod braka.

Goranova žena je manervisala u gužvi maski, obučena kao Knjeginja Milica. Volela je narodni folklor i tradiciju, “Za razliku od Gorana,” pomislila je Dama Herc, koju je Pajac zaintrigirao samo jednim pitanjem. “Damo, ja se zaista izvinjavam unapred, ali moram da vam postavim jedno pitanje. Zašto neko tako lep ima tišinu u očima?”

Kazanova je sedeo vrlo kratko, kad je video da nema Gorana, otišao je kući. Ubrzo zatim Teodoru je hitna pomoć odvezla u Urgentni centar. U kolima hitne pomoći, Kazanova je gledao u njen nos, iz koga je liptila krv, plakao i pitao se ….ZAŠTO?
Svako zašto nema svoje zato, ali ima svog vlasnika.

Noć je već uveliko nadvladala gradom…a svi su čekali Gorana.
Odjednom se pojavi maska Duh. Bio je to Goran.

“Moje cenjene maske, zaista mi je žao što se nisam ranije pojavio kao domaćin. Imam zdravstvenih problema (Dami Herc je krenula kapljica znoja niz obraz i vrat, umesto one suze) , ali ovo mi je jedinstvena prilika da vam kažem da i sam bolujem od ove bolesti.”
Muk.
Goran se držao za ogradu na stepeništu i našao pogled Dame Herc. Bio je to pogled, pokušaja izvinjenja. “Pozvao sam vas ovde da vas pitam nešto lično, nešto vrlo jednostavno , ovako pod maskama - Da li ste sigurni da ste živi? Živite li onako kako vam vaše biće zahteva?” Đavolica je osetila nešto u grudima kako kuca…da li je moguće , srce?

“Sve svoje poslove predajem Pajacu, jer je samo on to zaslužio, više od mene svakako, a više i od vas moje drage maske, koje radite sa nama , ” Goran je zadihano govorio. Klovn se brecnuo na ovo, pogledao u svoju ženu, setio se one klinke i shvatio da i nije neki ku***. Pomislio je da bi bilo mnogo bolje da je večeras umesto maske klovna, bio kondom.

“Na kraju dragi moji, jedino što mogu da vam kažem je da smo svi maske,” Konobar je skinuo sako i bacio tacnu, “a ja sam duh, koga će proganjati sopstveni duhovi u ovom životu što mi sve brže protiče i skraćuje se kao preduga kosa. Zato vam kažem, skinite maske i živite ono što zaista jeste, dobri i loši, loši i dobri, razlike nema .Maskenabal se završava.”

“Šta je to duh? Tragedija osuđena na ponavljanje u vremenu? Trenutak bola, možda. Nešto mrtvo koje i dalje želi da živi? Emocija zarobljena u vremenu kao mutna fotografija, kao insekt zarobljen u ćilibaru. DUH! To sam ja.” - Kičma đavola

7.3.2008 - 14:29

Poslao/la elfish

Čudno, tek kada bi skinuli maske ostali bi maskirani. Maske su izgleda bile savršena slika njihovih karaktera.
Teška priča o iluzijama... blagostanja, pripadanja, očekivanja...
Razmišljanje da sreća ipak nije samo stanje uma, neke stvari su vrlo opipljive i opisive.

Permanent Link

7.3.2008 - 19:47

Poslao/la asterion

@eli, maske ih i odaju.

Permanent Link

8.3.2008 - 01:46

Poslao/la Ansia

"Zato vam kažem, skinite maske i živite ono što zaista jeste, dobri i loši, loši i dobri, razlike nema". Konobar je definitivno moj coek. Dobro napisano.

Permanent Link