Sto “volim” kad mi se Marfi nakaci, pa to nigde nema !!! A voli i on mene, nije da nije.
Podjem na pauzu za rucak, samo da bih shvatila kako mi je otpala flekica sa novih lakovanih sandala i da hodnikom odzvanjam metalnim udarcima o plocice.
“Ima tu obucar, odmah iza coska, posle pekare…”, uputi me koleginica, da ne ludujem do kraja radnog vremena.
Odem, vidim, ok – tu je, pitam moze li, kaze co’ek moze, ali obe da mu dam da promeni, nemaju te fabricke.
Sacekam desetak minuta, stvarno uradise, vraca mi ih, kad…
“Izvinite, a zasto mi je stikla pukla ?”
“Molim ?”
“Pa vidite, desna stikla – pukla, otvorila se…”
“Ma, nisam ni trebao da primam da radim ekspresno, to je do materijala, takve su stikle…samo ih vi nosite, pa ako pukne dalje, dodjite da zamenimo…”
Nove sandale, dva puta obuvene – da menjam kompletne stikle !!! I, gde on misli lakovane stikle da nadje !!! U sekundi sam se iznervirala; prilicno sam alergicna na bilo koji – nicim ili tudjom greskom izazvan, deformitet na mojoj obuci.
