Citava pometnja se napravi. Osnovne skole u obustavi, drzavne institucije skratile radon vreme do maksimalnih 14h, butici masovno danas zatvorise svoja vrata; rulja samo sto nije.
Disa juce iz Londona doleteo, neobavesten. Ne interesuje ga da se mrdne iz grada, kamo li da ikoga od nas ranije malo pusti. “Gledacemo sve s’ prozora”, kaze.
A onda od starije koleginice cujem, da je cak i za vreme bombardovanja normalno radio.
“Dokle vise istu stvar iznova da gubim ?”, retoricki se pita. Politika kao takva ga ne zanima; Biznismen, bitno je lova da se vrti – posla ima i raditi se mora.
“Moze peske iz grada da se izadje”.
A masa se vec okuplja, direktno ukljucenje s’ prozora zgrade u kojoj radim.
E, Srbijo, Srbijo…kakvo li ces s*anje danas napraviti…
