Nema tisina. U glavi Gordijev cvor; ne pamtim kada me je zadnji put tako zadesilo. Ne da nemam sta iskazati, reci, vec...da ne zelim. U glavi haos od zbrkanih misli, a spolja takva tisina, koja preti da eksplodira i time citavu kosmicku harmoniju narusi.
Kao neprekidne kapi koje padaju i prelivaju casu, tako tisina odzvanja za mnom. Ne pamtim vreme kada su mi reci bile nepotrebne i suvisne. Cak i dok citam nesto, pisem...u pozadini je uvek bar muzika neka isla... Sada me samo povremeno zvuk cooler-a iz kompjutera osujeti u simbiozi sa opojnom drugaricom novom. Pssst...
Opet sam gledala Zaljubljenog Sekspira. I zaljubila se...
