Sedim ja tako sa zaovom bivsom i razzgovor nas povede na brata njenog, jel. Decko u problemu, dugovi, firme u krizi, kod kuce sa "zenom" novom haos, bla, bla... Jos, pored svega, on pati. Za sinom. Pa se sve u sebe povukao. I tesko mu, fali mu dete.

Hm.

Bukvalna svakodnevna razdaljina izmedju deteta i oca je pedeset metara. Razdaljina koja se svakodnevno prelazi na putu za i od vrtica. Razdaljina koju otac predje, mozda, jednom u meseca tri, dete ispred kuce da pogleda.

"Mozda bi ipak trebala da ga pustis dole da dolazi, zbog dece, ni zbog cega drugog", kaze mi ona.

Jedini razlog sto ta sporna kuca na temeljima svojim jos obitava i sto ukucani njeni svakog jutra zivi i zdravi ustaju i svez vazduh uzdisu, jeste to dete. Moje dete.

Mogu biti i jesam cesto puta i lakoverna, naivna, plitka, slepa, detinjasta, nedokazana, bleskasta, ovakva i onakva... Ok je sve.

Snasla si se, moje ostatke pokupila, mahala mi istima pred nosem. Ok. Na moj si teren dosla, trofej krenula da setkas i pokazujes, nema frke, ok. Detetu od godina tri glavu krenula si da punis i okreces ga protiv rodjene majke. To nikako nije ok.

Cetvrta godina prolazi, od tad. Tadasnje detetovo stanje i zbunjenost, sprecili su me u nameri da sa sljamom zavrsim onako kako su mi svi govorili da treba. Umesto toga, put pod noge i pravac more. Na oporavak.

Vremenom, oboje smo naucikako da zivimo sa tim, konstantnim psiholoskim izivljavanjem, dovijali se kako znamo i umemo, samo da on sto manje na sebi to oseti. Ne vredi, bolest je to; dusevna bolnica, odeljenje F. Kad neko toliko u svojoj glavi odlepi, da pocne otimati sve sto je tvoje u nameri da od sebe tebe napravi, ne prezajuci pri tom ni od cega.

I onda se pojavi komentar pametnoga Hamleta sa zanimanjem i za drugu stranu price. Hm; sta li bi to trebalo navesti, sto bi tebe, o, Hamlete, zadovoljilo ?

Bi li te zadovoljilo da znas, kako je dete, koje danas sedmu godinu zivota zivi, zaceto samo u nameri da jednu devojku zadrzi i zarobi, kako sam bolno kasnije saznala i shvatila ? Kako je sve u sta se, do tada verovalo, bila obicna opsena i laz ? Ili, kako je to isto dete kasnije, u vojsci sluzilo kao izgovor za odsustvovanja iz iste, jer dete je zlostavljano i zanemarivano; a u isto vreme, kuci dolazio nije ? Sve lepo pise u vojnome dosijeu doticnoga stvora; i  to sam mnogo kasnije otkrila. Bi li te zadovoljilo da znas kako je taj isti stvor odsutan bio, ama bas svaki put, kada se detetu radilo zdravstveno o glavi ?

Ili bi, mozda, jedino zadovoljenje i ekstazu doziveo, da znas kako sam prosla najpakleniju noc u svom zivotu, sprecavajuci silovanje pred usnulim detetom sa nama u sobi, a sestrom mi i njenom porodicom u drugoj ? Srecom, ili nesrecom, po tebi, prodjoh sa nekolicinom ogrebotina i modrica.

I zato, ako si sa svojim zadovoljenjem svrsio i zavrsio, na svoju se adresu lepo vrati, svojim vilama, vojvodama i buzdovanima, provokacije svoje tamo usmeravaj; ovde dobrodosle ti nisu.