Daljinski upravljac - muskarcev najbolji, najintimniji prijatelj. Pojedinima, i vise od toga. Ne mogu a da se ne zapitam, cime li ih toliko opcinjava...

Cuti i slusa, radi sve sto mu se kaze, naredi da uradi. Ne zanoveta. Ne buni se za zanemarivanje i zaturivanje gdegod. Mozes ga ispipkati gde i kako god - prvo, sto ne odbija; drugo, reaguje kakvim akcionim filmom, politickom debatom, sportom. Ne buni se i ne mesa u odabir programa. Ne smeta u ispijanju jutarnje kafe, a ni u nocnom bancenju. Nije ljubomoran na devojcice, devojke, zene, koje prolaze kroz kucu/stan. Praktican i skoro besplatan za odrzavanje; a i kad zagori, jednostavnom zamenom baterija, vraca se u prvobitno stanje. Ne trazi skupocene poklone, cak ni sitnice, a ni izlaske u grad. Mada, desi se da bude prosetan istim koji put. Svestran je i moze opsluzivati vise uredjaja odjednom, a da se zbog toga ne oseti lakim...tacnije, ne oseca i ne iskazuje nista, bez emocija. Dolazi u svim oblicima i velicinama, nekad i sa ekranom, na kojem se moze videti kretanje menijem (za napredne fanatike). I, sto je jos vazno, ne zauzima mnogo mesta, prakticno je nevidljiv.

Ali...uvek ima i to ali... Moze li jedan takav uredjaj ljubav (iz)voditi i decu praviti, ljubiti i gnjaviti/maziti onako kako samo mi, zene, to mozemo, pitam se, pitam...

:)