"...a ti, ni na pamet nisi pala mi...", odzvanjalo je u zagusljivom separeu, kluba "21"...negde, u jednoj od mnogobrojnih zabiti grada... Secao se...

Slucajan susret, splet okolnosti, prst sudbine, mozda... U prolazu, tek okrznuvsi se jedno drugom o rame...pogledi podignuti i sudar...reci koje i vise nego suvisne su...kad pogled urlice, ne govori. Negde u daljini, zvuci pesme "Truly, madly, deeply"...

I'll be your dream
I'll be your wish
I'll be your fantasy.
I'll be your hope
I'll be your love
Be everything that you need.
I love you more with every breath
Truly madly deeply do...

Spustio je usne svoje na njene... O, Bogovi...kakav je to nektar s' usana njenih pio... Uze je, nemo, za ruku, izadjose iz prolaza, zaustavise taksi... Bez reci, bez pitanja; pogled nije skidala sa njega.

Sumrak vec se spustao...prohladan stan; prozori sirom otvoreni...zavese koje svoju igru izvode... Nema se vremena, sad, odmah...vrata koja se sama zatvaraju...ne cekaju krevet.

Odeca leti na sve strane; polaze je na kuhinjski sto, siri, spusta se sve nize... Cinija s' vocem  pada, ona je gura; zeli da cuje, zeli da oseti, ostavi lom za sobom...

Predsoblje, hodnik, kupatilo, soba...svuda i posvuda..."jace, dublje...", jeci...dok on gubi se u njoj...bespovratno, cini mu se...

"Volis da boli", sapuce joj...ona cuti, nokte jos dublje u ledja mu zariva...pred zoru se smiruju...iznuren, on usniva prvi. Opet, ne toliko cvrsto da, kao iz daljine, ne cuje "boleces me ti..." i vrata koja se, za glasom, zatvaraju.

Dosta je vremena proslo...lik i te reci, svakodnevno mu, u glavi, igranku svoju prave...predaleko otislo je sve, a ona ostala je...