Imala sam neki dan dogovor sa simpaticnim bicem jednim, pice posle posla, onako opusteno. Kako izadjoh i pre vremena, svratila sam do banke, neki laki kes da podignem. Za to vreme, "nestrpljivo" simpaticno me je pozvao, ne bi li mi rekao de ja vec tu i tu stigao, sto je doticnog blagajnika nagnalo da kaze:

"Eee...kad li cu ja te srece biti..." , a kod kolega mu izmamilo osmehe na lice.

Uglavnom, Doticni je jedno nadasve fino (koju godinu mladje od mene) momce, koje vec nekih 5 - 6 meseci (u)poznajem. I uvek, manje/vise, komentari toga tipa se provuku, da ne pominjem mailove i porukice razne usput. Simpaticno, platonski i za ne razmisljanje.

Danas se potrefilo da smo oboje na svojim poslovima bili, istrcah na kratko i do banke, ne bih li podigla novac za placanje racuna... Osmehnu mu se sreca, te se spontano dogovorismo za pice. Potrajalo, pak, malkice duze. Proletelo vreme; ni kisica nam smetala nije. Uzivali u pogledu na plutajuce patkice i njihov lov na ribice i ribe razne. Fino neko momce, kako sam i mislila da ce biti. Ako; valja odrzavati dobre odnose sa bankom, nikad ne znas kada ce ti to zatrebati. I sad dosla kuci, tako da nisam spavala, kao sto neki mislise. :-D

A "nestrpljivo" simpaticno...paaa...nesto je o cemu se, ipak, ne pise...nesto sasvim licno.