Glava mi k'o tuc teska, samo sto u kucu udjoh. Nisam vise kao pre, tetka postadoh prava.
"Sipaj viski preko malo leda...", u mom slucaju, preko votke martini; da se zna.
Volim kad se tako zaboravimo svi i kad nam malo treba da proslavimo nesto. Kad macaka nigde na vidiku nema, misevi preuzmu vodjstvo. Poput "onog tamo drustva u cosku", bili smo danas. Nekolicina nas.
Da, rekli bi neki, srami se, o, majko maloletnog deteta. Posrnuli stvore ;-) ...i tome slicno. Al' meni nesto tako spontano, neobicno fino danas...
U povratku, sad, ponovo poruke neke. A smara me dete opet nekooo...pa samo zalud telefon trosi. Ako, neka. Nek' nesto i na mene jednom ode...
I nista od ucenja danas. Sve mi iz glave izvetrilo sto spremih; uciteljice li, Vile, bajne. A i pisati sam trebala nesto sasvim drugacije. Ne secam se vise.
