Izgubih nekako sve sto htedoh reci i nikako da pohvatam misli i sredim ih na papiru....nedostajali ste mi...nedostajao mi je ON ...nedostajala mi je kafa iz moje solje,moj krevet,budjenje u 9 i 30,net uvece,Tijana i razgovor s njom...oplakala sam svaki razgovor s majkom,svaki razgovor s kcerkom...ostljiva sam na razdvajanja...ne volim kad nisu sa mnom oni koje volim i uz koje se osecam sigurno...ne volim ni to sto su nasli a nisu trazili...ne znam ni kako ni da li se leci...ali nadam se da cu izgurati sve ovo uz pomoc mojih milih...

Pisem nesto veselije kad budem bolje volje..