- Kuc,kuc-rece TUGA....Otvori mi vrata!
- Necu! Ne zelim te opet! - uzviknuh ja...
- Htela,ne htela, obuzecu te i zarobicu ti srce i ti tu ne mozes nista...Pala si na ispitu zrelosti i sada si moj rob!
         O daaaaa...postala sam rob tuge! Nestala je moja umisljenost i uobrazenost...samo duboka razocaranost i kajanje zbog toga sto sam unistila svoj eliksir zivota bez koga sam bila samo senka sa kapljicama nade...
          Drugarice posmatraju moju tugu..Smeskaju se i zadovoljno komentarisu - Ko ti je kriv? Sama si to trazila...U pravu su..Ko mi je kriv sto sam dozvolila sebi preveliku slobodu i  smatrala sebe "savrsenstvom bez mane"...Eto ti sad glupaco jedna...snosi odgovornost za posledice svojih postupaka!!
          I snosila sam ih i nosila kao najtezi teret...Nema Igora,nema ljubavi, nema ni drugarica prokletnica...Jesam li nesto shvatila iz svega ovoga sto mi se dogodilo? O daaaa...Posto sam imala i vise nego dovoljno vremena za razmisljanje analizirala sam svoje postupke,vagala i uzaludno pokusavala da nadjem odgovore na pitanja koja su me prosto gusila! Eh,da mi je ova pamet a ono vreme...sve bi bilo drugacije!
        Isla sam ulicom kao Zombi! Umalo me ne pregazi auto! Opet se vracam na isto...Opet sam sama i bez nade! I opet u srcu samo Igor..Igor...Igor!
       Subota vece.Obozavala sam taj dan jer sam jedino tada imala dozvolu od roditelja da ostanem duze u gradu. Dan rezervisan za disko vece u Domu kulture. Toga dana okupili bi smo se svi iz kraja i coporativno odlazili u diskoteku! Posto sam par nedelja odlucno odbijala izlaske,ove subote sam morala da izadjem iz kuce...morala sam da ga vidim! Citavog dana razmisljala sam kako da mu pridjem,da mu objasnim svoj bol,kazem koliko mi je zao! Sve sam lepo isplanirala i cak sam pocela da osecam i neko ushicenje,srecu....Sve ce biti u redu-hrabrila sam sebe-oprostice mi,razumece,shvati ce...
      Drugarica me bodri..samo ona,sa kojom se tako dobro kontam ali je nije bilo kada je trebalo...mogla je da me spreci da napravim tu ludost i sebe postedim bola! Nema veze...vazno je da je sada tu...sada mi je bas potrebna..
       Ulazimo u salu.Glasna muzika,raznobojna svetla,guzva...gde je on..gde je ON?! Pogled mi munjevitom brzinom prelece po sali..Ne vidim...o Boze,nema ga! Tuga,bol,ocaj,razocarenje...Hocu da izadjem,nema svrhe ostati ovde. Okrenem se i SOK! U uglu prostorije sedi on a u krilu mu neka devojka....mazi ga i ljubi kao nekada ja!  Ajoj,noge su mi otkazale! Secam se i dan danas knedle u grlu zbog koje sam mislila da cu se ugusiti! Zar je moguce?! Zar vec?! Sta da radim...da li da mu pridjem?
       Okrenuh se da ne gledam a i nisam mogla da vidim...oci su mi bile pune suza...Nesigurnim koracima krenula sam napolje...Samo vazduha-mislila sam-gusim se!
       Konacno izadjoh,stadoh ukopana,usamljena,ocajna...Suze su se slivale niz obraze i nista nisam uradila da ih zaustavim. U glavi mi je samo odzvanjala ona recenica mojih "divnih drugarica" - Sta si trazila to si i dobila...I onda,jedna topla ruka spustila se na moje rame. Trgoh se i okrenuh...ON! Jos jedan sok! Gledao me je kako placem...o neeee!
       - Da li si dobro? Glupo je pitanje znam...i znam da si videla i sta si videla..Jbg,desilo se ni sam ne znam kako ali sada povratka nema...Izvini..Oprosto sam ti..Pokusaj i ti isto...
         Topli poljubac u obraz,cvrst zagrljaj,jedan tezak uzdah i jedno "zbogom"....Vetar je poceo da duva...ili je to zavijala promaja u mojoj praznoj dusi jer je otisao i nije zatvorio vrata za sobom...I ja sam otisla ali sam za sobom zatvorila vrata i trebalo mi je jako dugo vremena da ih ponovo otvorim i pustim nekoga unutra.. Recenica-Oprosto sam ti...pokusaj i ti isto-ostala je urezana i nikada mi nije bilo jasno na koga se odnosila-da li je trebalo da oprosim njemu sto se nije borio za mene ili sebi sto sam ga ranije  tako surovo odbacila...U svakom slucaju-nisam se trudila da zaboravim vec da oprostim a  vremenom sam naucila da volim i samo secanje na to sto je proslo...I da uzivam u njemu...Probajte i vi,nije tesko...