...kako mi je bilo tesko kada je Igor zavrsio osnovnu i otisao...Nista nisam znala o njemu,ni gde zivi,ni koga ima,ni da li je srecan...samo sam ga volela,onako cisto iz srca..I ta je ljubav bolela uzasnim bolom koga se i danas secam. Da,na svu srecu,samo ga se secam..I bila sam ocajna,sludjena...citavih godinu dana ni da ga sretnem,ni sapat o njemu...samo ja,moja ljubav i moj bol. Sve moje drugarice su znale za moju tugu. Govorile su-ti si luda,osvrni se,trgni se...pogledaj,onaj te gleda,pokusaj sa ovim,klin se klinom izbija...A ja? Jesam,bila sam luda..ali od ljubavi koju ni dan danas ne mogu da objasnim sebi a kamo li vama..Srce kuca tamo gde zeli a ne gde mu naredim! i sve je bilo uzalud..i nista vise nije imalo smisla...
  Vreme je prolazilo.Cini mi se da bol jenjava,zaboravljam...gasim se...gasim ljubav u sebi..KONACNO!
  Ustanem ujutru kao i obicno sva smorena od neprospavane noci i usporena zbog izgubljene nade,spremim se bezvoljno i krenem u skolu. Osmi sam razred...uskoro zavrsavam..radujem se tome ali nekako bez osmeha i leptirica u stomaku...cisto onako,konstatacija! Ulazim u skolsko dvoriste gde me ceka drugarica sva ozarena..Ljuta sam na nju,osecam ljubomoru...zasto se tako prokleto ceri i osmehuje,zasto je tako srecna kad ja umirem?! Mogla bi malo da saoseca sa mnom..
  -Okreni se-prosaputa ona.
  -Molim?Ne zelim!-kazem ja
  -Ma,okreni se kad ti kazem,ludice jedna!-opet ona
 Okrenuh se i umalo se ne onesvestih! Igor je stajao na par koraka od mene i smesio mi se osmehom koji necu zaboraviti dok sam ziva! Gledao me je pravo u oci tako zaljubljeno i toplo da sam mislila da sanjam. Ma,da li je ovo moguce! Sta se desava? Ma ne..probudi se Andjelina,probudi se..sanjas!
  - Ne sanjas- prosaputa opet moja drugarica,kao da mi je misli procitala. Zbilja,nisam znala do sada da se tako dobro kontamo...ja i ona.
  Konacno,susret,oci u oci,ja i on...Cuda ipak postoje,ljubav je dostizna! I buducnost je bila nasa,prelepi i carobni dani prve i najiskrenije ljubavi koju nisam osetila nikada pre i nikada posle! I voleo me je ludo,cisto,nesebicno! pa sta da vam kazem kada je svakoga jutra dolazio sa jednog kraja grada u drugi samo da bi mene otpratio do skole i cekao,nasmejan i strpljiv,da zavrsim sa casovima i da me isto tako otprati do kuce! Pa,pobogu,istetovirao je i moje ime(doduse flomasterom) na svojoj ruci i sav ponosan pokazao ludosti na koje je spreman jer me voli! Kako sam se smejala,bila srecna,zracila...
  I vreme je prolazilo. Sve moje drugarice ludele su zbog toga sto bas ja,koja nisam ni zgodna ni posebna a po njima ni lepa,imam toliko ljubavi oko sebe..Ljubomora ili sta radila je kod njih u tolikoj meri da su pocele da me ignorisu a kada su videle da se ja uopste ne obazirem na to (ma sta ce mi drugarice,ja imam Igora) promenile su taktiku. I pocele su da me truju! A kako? E, to je opet neka druga prica...prica u kojoj zlo pobedjuje dobro i u kojoj zenska sujeta otvara vrata neverovatne patnje...Da,umisljena devojka....Pricacu vam...