Naci ces me... - Istina o meni (2)....

Naci ces me...

29.3.2008

Istina o meni (2)....

...eh..Igor! Decko mojih snova...moja prva i najcistija ljubav..Nikada, posle njega,nisam vise bila sposobna za tako cista i iskrena osecanja!
Interesantno je to kako se covek sa godinama izdeformise,postane nekako .....razuman! Da,prava rec. Vecito nesto premerava,vaga,potisne srce,izbegava hir...samo razumno! I onda,kada sebi da oduska,obavezno usledi kajanje! Bas bezveze..
Ali,Igor...on je poseban. Zbog njega sam naucila sta znaci rec kajanje i osetila to sumorno osecanje na svojoj kozi...
Bila sam sedmi razred osnovne skole kada sam prvi put postala svesna Igorovog prisustva i istog momenta zauzeo je najvece mesto u mom srcu. Ali,ja sam njemu bila nevidljiva,sto zbog njegove "zrelosti" (pa,pobogu,on je bio osmi razred!),sto zbog mog skrivanja svaki put kad ga primetim u svojoj blizini. Citavu tu godinu ja sam smisljala nacin kako da mu dam do znanja da sam ludo i neizlecivo bolesna od ljubavi za njim ali uzalud...nikada nisam imala dovoljno hrabrosti da svoje planove i mastarije primenim i u praksi...E sad,kako devojcica tog uzrasta razvija film u svojoj glavi? Pa to izgleda ovako-ustanem ujutru(sa prvim kokoskama)i sva usplahirena stojim satima kraj ormana u ocajnom stanju jer ne znam sta da obucem! Osecam silnu potrebu da se skockam ali kako da skockam i visak kilograma? Ocajna i po malo depresivna ipak uspevam da se zamaskiram ,odnosno da suzbijem svoje komplekse i konacno krenem u skolu. Korak mi cas tezak,cas ubrzan..spotaknem se,na svu srecu ne padnem i sve to zbog toga sto mi leti pamet tamo prema njemu. Ma,kakva knjiga,samo sam na njega mislila! Secam se da u tom periodu ni naslov od lekcije nisam uspevala da zapamtim! U sobi sedimo mama i ja,ona me kaznjava jer sam strasno poustila u skoli i tera me da tu,pred njom,ucim na glas! Kaze-citaj! Ja procitam jednom,dva puta,tri puta...sest puta..Kaze-ponovi! Ja ni da beknem! Nemam pojma sta sam to procitala,kakvi su to hiroglifi od slova i ko jos uopste pise ovako nerazumljive lekcije...Cekaj,pa tu pise..Igor,Igor,Igor....Mama se krsti,ne moze da veruje,vise i ne vice,samo klima glavom i moli Boga da me to sto pre prodje! Ali nije proslo! Naprotiv! Postalo je nekako cudno duboko i posesivno.Ali,i to je neka druga prica....pomalo cudna,pomalo smesna,ali pomalo i tuzna....Pricacu vam...kasnije...

• Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!

Komentari

29.3.2008 - 17:03

Poslao/la Specificna

Eh te tinejdzerske ljubavi! Steta sto ih malo ljudi uzima za ozbiljno... ;-)))

• Permanent Link

29.3.2008 - 17:08

Poslao/la Anoniman

E,slatka moja!Nekada davno bila sam u istom problemu,iste godine isti simptomi samo se dijagnoza zvala Dejan.Imao je svoj bend,bio je bubnjar,ma bio mi je sve na svetuNikada vise nisam osetila tako nesto.Srela sam ga pre par godina na aerodromu,on se vracao sa neke tezge,ja isla u Rim da budem kuma na vencanju najboljoj prijateljici.Ne moram da ti kazem da su mi kolena klecala,ma sva su se osecanja vratila u trenutku kao bumerang!

• Permanent Link

29.3.2008 - 19:44