2.5.2008 - Razvod...
...koliko je puta cula tu rec u poslednjih mesec dana! Urezala joj se u mozdane celije i odjekuje najstrasnijim zvukom...
   U braku je vec osam godina. Sest godina  se trudila da od njega napravi ovo sto je danas-nezan,suptilan,pazljiv,nesebican,usmeren ka njoj i porodici...Toliko  se namucila,suza prolila, patila zbog njegove surovosti i rezervisanosti sa prizvukom hladnoce....
Ali  se ipak borila i.... nadala. Cvrsto  se uhvatila za ono malo lepog u njemu i uporno gradila novo, strpljivo cupala usadjene korove propusta u porodicnim odnosima jer nikada nije krivila njega....nije znao,umeo,niko ga nije naucio da voli bezuslovno...Niko mu nije pokazao da zivot nije samo surova borba vec i ljubav,neznost,osmeh, igra, poljupci, otvorenost u odnosu i ponasanju...Niko mu nije rekao da ne sme samo da uzima i prima a nista za uzvrat da ne daje....osim svog prisustva i materijalne sigurnosti!
  I uspela je! Postao je drugi covek,ali neverovatna metamorfoza  u psihickom i u fizickom smislu! Voli je neverovatnom ljubavlju,postala je centar njegovog sveta i sve njene zelje su i njegove...Ispunjava ih sa osmehom na licu,bez pogovora i osude,ljubi zemlju pod kojom hoda...Ona je za njega najlepsa,najbolja,najmilija...Ona je voljena!
 Ali to vise nije Ona,nije ista!
  Ona se umorila,ponestalo joj je inspiracije,izgubila je volju,snagu i oseca se nekako zarobljeno i istroseno..Neka cudne zelje i potrebe bude se u njoj i ne moze da im se odupre..Umesto da uziva u toj ljubavi Ona se gusi...steze joj se obruc oko vrata, jer ta ljubav ima svoju cenu..
  Konstantna posvecenost,bezrazlozna ljubomora, princip - u pepeljaru ili u mene...gusi,gusi,gusiiiiii !
  Svakodnevno dokazivanje ljubavi na ovaj ili onaj nacin i samo jedan dan izostanka iste donosi joj buru osuda i kritikovanja sa njegove strane...
  Tri dana predivna...cetvri haos! Uzrok...mozda razlicite potrebe...Da,sigurno je to...Ona zeli svoje vreme,svoj kutak,svoj prostor..On zeli sebe u njemu...njenom prostoru,njenim potrebama...Svakoga dana sve vise i vise...I sto vise Ona uzmice On je navalentniji,zahtevniji...
 Ona se bori,ne da se...On preti - Razvod! Ne moze vise da se kontrolise ...bujica osudjujucih reci..prvo bes,onda ocaj a zatim samosazaljenje....Onda zatisje...I opet..
  O Boze,zar opet? Ovoga puta i Ona puca...dosta joj je..Svaki novi dan joj je postao novi stres i bezbroj konfuznih pitanja koja se motaju po glavi . Sta je sledece....kakvo mu je danas raspolozenje...sta je danas zgresila...
  A onda se strasti stisaju. Usledi kajanje i griza savest zbog izgovorenih reci i postupaka koji su trenutni,izgovoreni sa namernom zeljom da povrede,ubodu,zabole...On moli za oprostaj...obecava..Umrece bez nje...njegov zivot je besmislen bez njene ljubavi! Voli je...toliko je voli a ipak je povredjuje...Zasto?
  A Ona...Ona prasta...ali ne zaboravlja! Gorcina raste.
   I svaki novi dan jedan teski uzdah i jedno isto pitanje...
                               - Boze,sta li me danas ceka...
 
 

Komentara ( 10 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


28.4.2008 - Obecavam ti...
 www.youtube.com/watch
 Samo i jedino potreba za dusevnim mirom...Narusili smo ga, izgubili, tamo negde u zelji da dostignemo nedostizno...da se istopimo u vrhuncu srece i opet budemo kao jedno...
  Dvoje nas je.Razdor,ponor izmedju nas...i to boli...jako!
  Volela bih da mogu da vratim vreme. U njemu bi zacutala,precutala...Postedela bih Te bola i tuge, shvatila bih koliko je Tvoje srce i koliko voli,nezno,predano,toplo...
  Mozes li da mi oprostis,mozes li da zaboravis?
  Splet okolnosti,crni oblaci nad ljubavnom idilom...ni Duga nije sto je nekada bila...Sumorne boje i sumorne misli...I ne ispunjava zelje,deformise ih,pretvara u nesto zaludno i uzaludno...
  Opet tisina...Nemoj da cutis molim te...Napravicu most,radicu vredno i danju i nocu...sagradicu ga opet, od uspomena,svega lepog sto smo imali....Kreni i Ti, i ako si na suprotnoj strani.Radi vredno,priseti se...samo tople i ciste boje. Sagradicemo opet nasu Dugu...i bice lepsa,cistija ....i opet ce ispunjavati zelje...moje,Tvoje...nase. I nema kraja,samo pocetak, polukruzni luk satkan od boja i buducnost....mozda nase,mozda necije...Nije ni vazno. Vazno mi je da Ti vratim ono sto sam  uzela,unistila,porusila,da krenes iz pocetka i opet budes srecan...
 Radicu vredno...predano...obecavam Ti. Naci cu nacina...imam volje,i to je nesto zar ne?
   Ne mislim vise na sebe,ne stedim se...Samo trazim,tragam i kopam po tunelima proslosti. Bacicu sve sto je staro,slomljeno...sve sto moze ostetiti Dugu...Ti znas..samo cisto ,toplo i nezno... Pokusacu da spasim sta se spasiti da i nece vise boleti...necu dozvoliti da boli...
  Mili,obecavam ti...radicu vredno,predano,dok opet ne sagradim nasu Dugu...Naci cu nacina...
                                             Ti znas...

Komentara ( 11 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


25.4.2008 - Pomoc
Objavljeno u Licna iskustva
 Kada covek zivi u uverenju da sve moze sam,da sam najbolje zna i da mu je ispod casti da trazi pomoc...Sta se tada desava? Ako dozivite uspeh,sami sebi cestitate i osetite neverovatno ushicenje i ponos sto ste do uspeha dosli sami ,ali ako Vam nesto zavisi od pomoci drugih,kako i kome je traziti? E to je ljudi moji vecita dilema...
      Ljudi od akcije,pouzdani,pribrani i svesni...Ako im se obratite za pomoc reaguju odmah i sad! Poseduju neverovatnu pokretacku snagu i pokusace da pomere planine samo da priskoce. Ali...samo ce pokusati i ta energije kako je dosla tako ce i nestati kod prve ili mozda druge barikade...Dizu ruke..
      Sentimentalci...saosecaju i poistovecuju se...To je preveliki teret za njih! Pa pobogu,nisu oni u pitanju vec Vi!
      Intelektualci...misaona imenica! Pomoci ce,ali ce prvo da Vas smore savetima...
      Roditelji...odmah ce uslediti pitanja u smislu - kako je to Tebi moglo da se desi...zasto si to dozvolio-la? Eh,tu je stvar jasna - samo ako moras!
       Prijatelji...smoreni sopstvenim zivotom i donekle i sami u istom sosu, ne znaju ni kako sami sebi da pomognu...A hteli su isto da traze od Vas...
       Rodjaci..Ili su daleko,ili se vise ne poznajete ili ih ne zanimate...Ono malo,kojima je stalo mogu Vam biti samo moralna podrska..
       Poznanici na polozaju...treba se oduziti - kako,dzepovi prezni a glava puna..Daj mi pa cu da ti dam...
       Sistem....nesto je trulo u drzavi Danskoj!
    
       E dragi moji,kako god okrenete uvek ce se nametnuti ona stara ...
                            
                                  "Uzdaj se use i u svoje kljuse!"
                                                                      
                                               Pa Vi sad vidite....
     
      

Komentara ( 13 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


21.4.2008 - Ti znas....
Objavljeno u Licna iskustva
....koliko Ti puta u toku dana posaljem nezni sapat ljubavi,
cisto da znas,da si tu u mom srcu i onda kad vreme ne radi za nas...
...Ti znas da si krivac sto je moje srce zagrlila Duga i miluje ga u spektru boja ostavljajuci predivan trag, terajuci me da uvek iznova i iznova prolazim kroz nju,ne bi li mi ispunila jos samo ovu zelju...a zelja ima...
               O daaa...i u njima si Ti...i ja...i mi...
.....Ti znas...prva si i poslednja misao dok docekujem i ispracam svaki novi dan i znas da te uvek cekam u nasem i samo nasem virtuelnom gradu sakrivena ispod krosnje nasih snova na cijem smo stablu stidljivo urezali nasa imena....uvek i zauvek.
   Kriv si sto mi lice ozari osmeh i onda kad nista smesno nije,
sto srecna i poletna leprsam nad putem kojim hodam dok me najsareniji leptirici uzdizu do neslucenih visina...
...i ja lebdim i disem i opet imam svoja krila...
   I da...moje srce ce Ti uvek biti zahvalno sto si dosao,prosao i za sobom ostavio svetlost i toplinu tako da sad uziva  u harmoniji boja kojih nije ni bilo svesno jer...bilo je mracno....i bilo je hladno...i sve sto je bilo vise nije...sada je lepse... svetlije.

                                   Nadam se....
                               ...verujem...
                            ....osecam....
                         Mili...hvala ti
                               Ti znas...

Komentara ( 23 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


18.4.2008 - Deformacija...
    Sastasli smo se posle petnaest godina u jednom sasvim svecanom trenutku i shvatismo....deformacija! Totalna i neverovatna! Gledala sam ih nekako sazaljivo. Zene,nekada prelepe devojke, izborane,izmucene zivotom,iluzijama, vecitom borbom...Boze,zar je moguce? Zar im je zivot tako nemilosrdan bio? Ma ne,to je njihov licni propust! Nije stvar u vremenu,toku zivota....stvar je u coveku,karakteru licnosti,osobenosti! Brzo uputih sebi prekor - osudila sam ih a nisam ih ni pitala-Zasto? Zasto su sebi dozvolile tu zapustenost,nesigurnost i ogranicenost koju ni sljasteca garderoba i mozda malo preterana sminka nije uspela da zamaskira...
    - Predivno izgledas...vidi se,srecna si...Eh,srecna...
    - Pa cao riboooo....Dugo se videli nismo...Super si! Izgledas kao avion!
  Nasmesih se kiselo i pomalo sazaljivo...Zasto isto nisam mogla za njih reci! Muskarci...svi ocelavili, pustili stomacine...kipe! Bavi li se ko jos sportom danas...ali da nije profesionalni sportista a jeste ozenjen? Brate slatki,zene i ne mogu da krivim....trudnoca,porodjaji,deca,kuca,posao,hormoni...I opet se maksimalno trude,smarajuci sebe i svoj organizam raznoraznim dijetama i eliksirima lepote samo da bi bile lepe i zadovoljile te iste zapustene i nimalo muzevne .....ozenjene muskarce!
   O da,bilo je i onih - da ti dah zastane! Ali,zene razvedene ili raspustenice ili jos devojke...Pitam jednu - lepa si,zgodna....zasto? Kaze-ljubomora...lepota ima svoju cenu,nosim je kao teret!
   Pridjem drugu iz razreda. Dam mu kompliment.Uzvrati i kaze-Hvala,ali  mogla bi da mi das i nesto drugo!
 Sve mi bese jasno,taj lovi i muve u letu...kod njega lepota ima svojih prednosti i svakako mu nije na teretu!
  Sve je to lepo-kontam ja u sebi dok sam se smorena od slusanja raznoraznih problema i zivotnih zgoda i nezgoda,vracala kuci-ali zakljucak je definitivan....deformacija kod svih,ove ili one vrste! Cak ni ja nisam izuzetak...deformisali me izdeformisani pogledi na svet...Heh,takvi smo mi ljudi...ograniceno neograniceni a ipak skloni deformacijama..

Komentara ( 7 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


12.4.2008 - Rekla sam im....i neka sam!
- Utisajte svoje srce,smirite strasti...zivot je jedan,zivot je da se zivi ali i ne da se uzaludno trosi u prepucavanja i optuzivanje drugih za sve ono sto nama samima ne odgovara!
Gledali su me bledo,kao telad koja nista ne razumeju..
Jedan je rekao:
  -Zasto bih se trudio kada ce mi opet biti isto?
Drugi je rekao:
  -Zasto bih voleo kada ce opet boleti?
Treci je rekao:
  -Zasto bih radio kada opet necu imati..?
I tako u nedogled..Milion pitanja a samo jedan odgovor...Moj odgovor:
  -A zasto vi jedete kada cete opet da ogladnite?!
Tajac...Razlaz....Svako o svom poslu,bez reci,bez pitanja i sa osmehom na licu....
   Ljudi su cudo...

Komentara ( 17 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


5.4.2008 - Istina o meni..(zakljucak)
- Kuc,kuc-rece TUGA....Otvori mi vrata!
- Necu! Ne zelim te opet! - uzviknuh ja...
- Htela,ne htela, obuzecu te i zarobicu ti srce i ti tu ne mozes nista...Pala si na ispitu zrelosti i sada si moj rob!
         O daaaaa...postala sam rob tuge! Nestala je moja umisljenost i uobrazenost...samo duboka razocaranost i kajanje zbog toga sto sam unistila svoj eliksir zivota bez koga sam bila samo senka sa kapljicama nade...
          Drugarice posmatraju moju tugu..Smeskaju se i zadovoljno komentarisu - Ko ti je kriv? Sama si to trazila...U pravu su..Ko mi je kriv sto sam dozvolila sebi preveliku slobodu i  smatrala sebe "savrsenstvom bez mane"...Eto ti sad glupaco jedna...snosi odgovornost za posledice svojih postupaka!!
          I snosila sam ih i nosila kao najtezi teret...Nema Igora,nema ljubavi, nema ni drugarica prokletnica...Jesam li nesto shvatila iz svega ovoga sto mi se dogodilo? O daaaa...Posto sam imala i vise nego dovoljno vremena za razmisljanje analizirala sam svoje postupke,vagala i uzaludno pokusavala da nadjem odgovore na pitanja koja su me prosto gusila! Eh,da mi je ova pamet a ono vreme...sve bi bilo drugacije!
        Isla sam ulicom kao Zombi! Umalo me ne pregazi auto! Opet se vracam na isto...Opet sam sama i bez nade! I opet u srcu samo Igor..Igor...Igor!
       Subota vece.Obozavala sam taj dan jer sam jedino tada imala dozvolu od roditelja da ostanem duze u gradu. Dan rezervisan za disko vece u Domu kulture. Toga dana okupili bi smo se svi iz kraja i coporativno odlazili u diskoteku! Posto sam par nedelja odlucno odbijala izlaske,ove subote sam morala da izadjem iz kuce...morala sam da ga vidim! Citavog dana razmisljala sam kako da mu pridjem,da mu objasnim svoj bol,kazem koliko mi je zao! Sve sam lepo isplanirala i cak sam pocela da osecam i neko ushicenje,srecu....Sve ce biti u redu-hrabrila sam sebe-oprostice mi,razumece,shvati ce...
      Drugarica me bodri..samo ona,sa kojom se tako dobro kontam ali je nije bilo kada je trebalo...mogla je da me spreci da napravim tu ludost i sebe postedim bola! Nema veze...vazno je da je sada tu...sada mi je bas potrebna..
       Ulazimo u salu.Glasna muzika,raznobojna svetla,guzva...gde je on..gde je ON?! Pogled mi munjevitom brzinom prelece po sali..Ne vidim...o Boze,nema ga! Tuga,bol,ocaj,razocarenje...Hocu da izadjem,nema svrhe ostati ovde. Okrenem se i SOK! U uglu prostorije sedi on a u krilu mu neka devojka....mazi ga i ljubi kao nekada ja!  Ajoj,noge su mi otkazale! Secam se i dan danas knedle u grlu zbog koje sam mislila da cu se ugusiti! Zar je moguce?! Zar vec?! Sta da radim...da li da mu pridjem?
       Okrenuh se da ne gledam a i nisam mogla da vidim...oci su mi bile pune suza...Nesigurnim koracima krenula sam napolje...Samo vazduha-mislila sam-gusim se!
       Konacno izadjoh,stadoh ukopana,usamljena,ocajna...Suze su se slivale niz obraze i nista nisam uradila da ih zaustavim. U glavi mi je samo odzvanjala ona recenica mojih "divnih drugarica" - Sta si trazila to si i dobila...I onda,jedna topla ruka spustila se na moje rame. Trgoh se i okrenuh...ON! Jos jedan sok! Gledao me je kako placem...o neeee!
       - Da li si dobro? Glupo je pitanje znam...i znam da si videla i sta si videla..Jbg,desilo se ni sam ne znam kako ali sada povratka nema...Izvini..Oprosto sam ti..Pokusaj i ti isto...
         Topli poljubac u obraz,cvrst zagrljaj,jedan tezak uzdah i jedno "zbogom"....Vetar je poceo da duva...ili je to zavijala promaja u mojoj praznoj dusi jer je otisao i nije zatvorio vrata za sobom...I ja sam otisla ali sam za sobom zatvorila vrata i trebalo mi je jako dugo vremena da ih ponovo otvorim i pustim nekoga unutra.. Recenica-Oprosto sam ti...pokusaj i ti isto-ostala je urezana i nikada mi nije bilo jasno na koga se odnosila-da li je trebalo da oprosim njemu sto se nije borio za mene ili sebi sto sam ga ranije  tako surovo odbacila...U svakom slucaju-nisam se trudila da zaboravim vec da oprostim a  vremenom sam naucila da volim i samo secanje na to sto je proslo...I da uzivam u njemu...Probajte i vi,nije tesko...
      
         

Komentara ( 10 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


3.4.2008 - Umisljena devojka..
..da,to sam bila! Ta neverovatna ljubav koja mi se pruzala ucinila je da se osetim snaznom,pozeljnom ali i slepom! Umislila sam da sam naj lepsa,naj bolja,jedinstvena...Ta snaga koju sam osecala izdeformisala me je..ucinila nedodirljivom! A ko je u stvari kriv? Ne Igor - on me je samo... voleo. Da,duboko i nesebicno...
   Drugarice....Nikada kao tada nisam imala "iskrenije" drugarice. Bila sam centar njihovog sveta,savrsenstvo bez mane a on "jedan obican neugledni coveculjak,osoba koja mi nije ni do malog prsta" -Ma,sta ce ti on?-govorile su-nije te dostojan! Pa ti si za njega Mis universuma! I u ostalom, imas nas!
Boze,kako sam samo bila glupa,naivna i umisljena! Zatrovale su me..dozvolila sam im to! Pustila sam ih u svoje srce i unistile su sve..sve ono sveto i lepo,svu moju suptilnost i neznost..unistile su - ljubav...Srce-prazno,samo hladnoca,slepilo i uobrazenost! Da,to je ostalo posle njih i sto je najgore - ubedile su me! Pocela sam da verujem da je zaista tako...da sam visoko iznad njega,da me ne zasluzuje! Bez njega mogu ali bez drugarica..a ne,to nikako!
 Dosao je i taj dan..dan skole i veliki preokret u mom zivotu.Dve vazne stvari-zavrsavam osnovnu i raskidam sa Igorom! Definitivno..odlucila sam! Obucena u horsku uniformu (pevala sam u skolskom horu) koracajuci odlucno i visoko uzdignute glave, krenula sam ka njemu. Interesantno kako sam brzo zaboravila ko sam ustvari ja..ko sam bila,kako sam se osecala u danima nedostizne ljubavi..u onim danima kada me je dusa bolela za njim...I suze koje sam prolila i bol koji sam osecala...sve sam zaboravila! A on? On me je posmatrao dok sam mu prilazila onako namrstena i ozbiljna.Posmatrao me je ocima punim ljubavi i taj pogled,koga tada nisam bila svesna i ta ljubav za koju sam bila slepa,ostali su urezani i ja ih i dan danas pamtim..Dosao je samo da mi pozeli srecu,da me cvrsto zagrli i toplo poljubi. A ja,umesto da to postujem i da mu budem zahvalna do neba i nazad,ja sam izgovorila reci za koje sam mislila da nikada necu"Ostavi me na miru,odlazi,dosadan si mi i gusis me! Mi nismo jedno za drugo i ja ne zelim vise da te vidim! idi i ne vracaj se vise,ne trazi me i ne zovi...ti za mene vise ne postojis!" A sto je najcrnje-u tom trenutku sam to zaista mislila! Najgora istina u svemu sto sam mu rekla, a koje cu tek kasnije postala svesna je ta sto su to ustvari bile reci mojih drugarica koje su izlazile iz mene! Strasno! Sama se sebe gadim! Ta bol u njegovim ocima,taj ocaj koji je izbijao iz njega...neverica,panika,strah,cudjenje...sve to u samo jednom pogledu..njegovom pogledu! Znate onaj osecaj kada vam se cini da vam se srce cepa..kao da je neko uzeo najostrije secivo i podelio vas na pola...i boli vas dusa,telo,srce...Tako se on osecao tada i tako cu se ja osecati kasnije,kada splasne moja umisljenost i konacno shvatim sta sam uradila! A drugarice? E one ce me lepo spustiti na zemlju...ma ne spustiti-.zviznuti,razbiti,baciti o nju,likujuci i smeskajuci se zlobno i zadovoljno! I da li ce biti kasno za sve ili ce ova prica ipak imati srecan kraj a novi pocetak....E pa,cuce se...i po starom dobrom obicaju-pricacu vam...kasnije.Da..konacan ishod..kasnije...

Komentara ( 5 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


1.4.2008 - E, kad se setim...
...kako mi je bilo tesko kada je Igor zavrsio osnovnu i otisao...Nista nisam znala o njemu,ni gde zivi,ni koga ima,ni da li je srecan...samo sam ga volela,onako cisto iz srca..I ta je ljubav bolela uzasnim bolom koga se i danas secam. Da,na svu srecu,samo ga se secam..I bila sam ocajna,sludjena...citavih godinu dana ni da ga sretnem,ni sapat o njemu...samo ja,moja ljubav i moj bol. Sve moje drugarice su znale za moju tugu. Govorile su-ti si luda,osvrni se,trgni se...pogledaj,onaj te gleda,pokusaj sa ovim,klin se klinom izbija...A ja? Jesam,bila sam luda..ali od ljubavi koju ni dan danas ne mogu da objasnim sebi a kamo li vama..Srce kuca tamo gde zeli a ne gde mu naredim! i sve je bilo uzalud..i nista vise nije imalo smisla...
  Vreme je prolazilo.Cini mi se da bol jenjava,zaboravljam...gasim se...gasim ljubav u sebi..KONACNO!
  Ustanem ujutru kao i obicno sva smorena od neprospavane noci i usporena zbog izgubljene nade,spremim se bezvoljno i krenem u skolu. Osmi sam razred...uskoro zavrsavam..radujem se tome ali nekako bez osmeha i leptirica u stomaku...cisto onako,konstatacija! Ulazim u skolsko dvoriste gde me ceka drugarica sva ozarena..Ljuta sam na nju,osecam ljubomoru...zasto se tako prokleto ceri i osmehuje,zasto je tako srecna kad ja umirem?! Mogla bi malo da saoseca sa mnom..
  -Okreni se-prosaputa ona.
  -Molim?Ne zelim!-kazem ja
  -Ma,okreni se kad ti kazem,ludice jedna!-opet ona
 Okrenuh se i umalo se ne onesvestih! Igor je stajao na par koraka od mene i smesio mi se osmehom koji necu zaboraviti dok sam ziva! Gledao me je pravo u oci tako zaljubljeno i toplo da sam mislila da sanjam. Ma,da li je ovo moguce! Sta se desava? Ma ne..probudi se Andjelina,probudi se..sanjas!
  - Ne sanjas- prosaputa opet moja drugarica,kao da mi je misli procitala. Zbilja,nisam znala do sada da se tako dobro kontamo...ja i ona.
  Konacno,susret,oci u oci,ja i on...Cuda ipak postoje,ljubav je dostizna! I buducnost je bila nasa,prelepi i carobni dani prve i najiskrenije ljubavi koju nisam osetila nikada pre i nikada posle! I voleo me je ludo,cisto,nesebicno! pa sta da vam kazem kada je svakoga jutra dolazio sa jednog kraja grada u drugi samo da bi mene otpratio do skole i cekao,nasmejan i strpljiv,da zavrsim sa casovima i da me isto tako otprati do kuce! Pa,pobogu,istetovirao je i moje ime(doduse flomasterom) na svojoj ruci i sav ponosan pokazao ludosti na koje je spreman jer me voli! Kako sam se smejala,bila srecna,zracila...
  I vreme je prolazilo. Sve moje drugarice ludele su zbog toga sto bas ja,koja nisam ni zgodna ni posebna a po njima ni lepa,imam toliko ljubavi oko sebe..Ljubomora ili sta radila je kod njih u tolikoj meri da su pocele da me ignorisu a kada su videle da se ja uopste ne obazirem na to (ma sta ce mi drugarice,ja imam Igora) promenile su taktiku. I pocele su da me truju! A kako? E, to je opet neka druga prica...prica u kojoj zlo pobedjuje dobro i u kojoj zenska sujeta otvara vrata neverovatne patnje...Da,umisljena devojka....Pricacu vam...

Komentara ( 4 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


29.3.2008 - Istina o meni (2)....
...eh..Igor! Decko mojih snova...moja prva i najcistija ljubav..Nikada, posle njega,nisam vise  bila sposobna za tako cista i  iskrena osecanja!
   Interesantno je to kako se covek sa godinama izdeformise,postane nekako .....razuman! Da,prava rec. Vecito nesto premerava,vaga,potisne srce,izbegava hir...samo razumno! I onda,kada sebi da oduska,obavezno usledi kajanje! Bas bezveze..
  Ali,Igor...on je poseban. Zbog njega sam naucila sta znaci rec kajanje i osetila to sumorno osecanje na svojoj kozi...
  Bila sam sedmi razred osnovne skole kada sam prvi put postala svesna Igorovog  prisustva i istog momenta zauzeo je najvece mesto u mom srcu. Ali,ja sam njemu bila nevidljiva,sto zbog njegove "zrelosti" (pa,pobogu,on je bio osmi razred!),sto zbog mog skrivanja svaki put kad ga primetim u svojoj blizini. Citavu tu godinu ja sam smisljala nacin kako da mu dam do znanja  da sam ludo i  neizlecivo  bolesna od ljubavi za njim ali uzalud...nikada nisam  imala dovoljno hrabrosti da svoje  planove i mastarije primenim i u praksi...E sad,kako  devojcica tog uzrasta razvija film u svojoj glavi? Pa to izgleda ovako-ustanem ujutru(sa prvim kokoskama)i sva usplahirena stojim satima kraj ormana u ocajnom stanju jer ne znam sta da obucem! Osecam silnu potrebu da se skockam ali kako da skockam i visak kilograma? Ocajna i po malo depresivna ipak uspevam da se zamaskiram ,odnosno da suzbijem svoje komplekse i konacno krenem u skolu. Korak mi cas tezak,cas ubrzan..spotaknem se,na svu srecu ne padnem i sve to zbog toga sto mi leti pamet tamo prema njemu. Ma,kakva knjiga,samo sam na njega mislila! Secam se da u tom periodu ni naslov od lekcije nisam uspevala da zapamtim! U sobi sedimo mama i ja,ona me kaznjava jer sam strasno poustila u skoli i tera me da tu,pred njom,ucim na glas! Kaze-citaj! Ja procitam jednom,dva puta,tri puta...sest puta..Kaze-ponovi! Ja ni da beknem! Nemam pojma sta sam to procitala,kakvi su to hiroglifi od slova i ko jos uopste pise ovako nerazumljive lekcije...Cekaj,pa tu pise..Igor,Igor,Igor....Mama se krsti,ne moze da veruje,vise i ne vice,samo klima glavom i moli Boga da me to sto pre prodje! Ali nije proslo! Naprotiv! Postalo je nekako cudno duboko i posesivno.Ali,i to je neka druga prica....pomalo cudna,pomalo smesna,ali pomalo i tuzna....Pricacu vam...kasnije...
 

Komentara ( 6 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


27.3.2008 - Istina o meni....
Rodjena sam...Da,rodjena sam i zivim i ovo je definitivno glup pocetak i za bolji trenutno ne znam,ali znam da je najbolje krenuti od pocetka da bi se stiglo do kraja...
    Kao sto rekoh "rodjena sam" u prostoriji u kojoj mnogi ljudi traze olaksanje za svoje fizicke potrebe u vidu male i velike nuzde! Moja mama je bila dovoljno hrabra da se porodi u toaletu (kako se to kulturno kaze)i to bas sa mnom,ali osim te konstatacije,ne vidim da mi bilo sta drugo fali! Pa i Isus se rodio u stali!Srecna sam i zahvaljujem Bogu sto se rodih pa makar i na takvom mestu...
 S obzirom na to da se niko nije obradovao mom dolasku na svet (svi su mislili da ce biti musko) a za to krivim moje dve sestre koje dodjose na svet pre mene,Bog mi je ipak dao "srecu" i "blagostanje" da u njima uzivam..
  Celo moje detinjstvo i tinejdzerski dani svodili su se na upornu borbu protiv suvisnih kilograma,za sta opet krivim mamu jer me je vecito"vijala sa kasikom" i terala da uvek pojedem sve iz tanjira i ako nisam osecala potrebu za tim.A onda,kada su se creva rasirila i kada sam ja osetila slast zalogaja,mama vise nije vijala mene vec sam ja vijala hranu!!!!
  I tako dan za danom dok nisam postala svesna svojih grudi,nogu i oblina koje su bile van domasaja skoro svih mojih drugarica! A onda su stigli i udvaraci,na svakom prstu po jedan! Osecala sam u njihovim pogledima, dok su me onako pohotno skidali  istim i istovremeno trljali ruke,onu cuvenu recenicu-"MESO NA STOLU,SINKO!" A ja mrtva ladna!
  A onda se pojavio Igor...da IGOR!!! Ali to je neka druga prica i ispricacu vam je.....kasnije. Da....posebna prica....kasnije.

Komentara ( 8 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


26.3.2008 - Kakav blam!!
Obecala sam nekim ljudima da cu objaviti ovu pricu i ne znam koliko je ona primerena ovoj rubrici ali je veoma zabavna..bar meni.U pitanju je licno iskustvo i svaka slicnost sa glavnim likovima je namerna!
 Pa da pocnemo...Pre nekoliko godina radila sam kao beybi siterka u jednoj porodici.Jednoga dana stavila sam u krevet malog deckica koga sam cuvala i, posto sam bila sigurna da spava,pozvala sam mog divnog momka na partiju neznosti-cisto da iskoristimo ukazanu priliku a i da utvrdimo gradivo iz seksualnog obrazovanja! On je naravno odmah dosao i poceo da ponavlja savladano gradivo. Onako u transu,izmedju poljubaca i svega ostalog,bilo nas je svuda! Trudili smo se da sto kvalitetnije iskoristimo  ukazanu priliku pa i nismo obracali paznju sto u naletu strasti pravimo mozda malo vecu buku nego sto bi trebalo! Konacno se isprepletenih tela i cvrsto zagrljeni srucismo na krevet da uzivamo u blagosti osecaja koji su nam preplavili telo kad nas u jednom momentu trze gromki aplauz malih rucica i jedno "BAVOOOO!!!!" Uzas,skoro svo vreme smo imali publiku! Kakav blam!!!!!

Komentara ( 7 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


O meni

...tamo gde cvet iz kamena raste, gde riba po pustinji hoda, gde sunce nikad ne izlazi i gde nikome ne treba voda.. Znaci..nema me.


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

    Strana 1 od 1
    Prethodna strana | Sledeća strana