propast ne poznaje granice.
još uvek je daleko od njih. ponekad kada im pridje, ispituje ih.
voli da ih pomeri, kada je u prilici.
moja propast je šarmantna i hipnotišuća.
ona je lepša od hiljadu lepih žena.
ona je snažnija od hiljadu dizača tegova...
moja propast je prava zavodnica, koketna.
ona dozvoljava i drugima da u našoj igri učestvuju.
znam da joj nisam dovoljan i nesebično je delim.
kada smo sami gledamo se dugo. tada je nežna.
ponekad otvara kišni mantil i pokazuje mi svoje bezdane.
otkriva mi svoje tajne. pažljivo mi sklanja pramen sa vlažnog čela.
njen dodir je mek kao svila...
njeni su poljupci hladni.
pogled uvek vatren.
njena jedina konkurencija je moja smrt.
ona to zna i zato žuri ka njoj. žuri da se sa njom obračuna,
kao stara, ljubomorna supruga sa mladom ljubavnicom.
znajući ipak, da tu bitku ne može dobiti.
jedan oftopik... čuo sam da "blogeri" tvrde da su medalje na olimpijadi
u stvari napravljene od olova...
pa kad tvrde "blogeri"... mora da je tačno..
kao i za sve drugo što tvrde "blogeri" ;)
dok ti nebo šapuće svoje tajne, ti zviždućeš i gledaš u zemlju.
hodaš bez cilja dok sveci marširaju. daleke pesme dalekih zemalja zovu te,
ti ispijaš svoje piće u tek otvorenoj bašti,
razmišljaš da odeš... a ne odeš nikad.
pa komentarišeš prolaznike...
i prolaznice.
novi svetovi čekaju da ih otkriješ dok žuriš na ručak, voziš se taksijem.
prelaziš ulicu dok ti zvezde tiho govore da kasniš,
da zauvek kasniš na sastanak sa svojom sudbinom,
negde u predgradju. ;)
eto
prodje odmor... slava mu i hvala.
vidim nisam mnogo propustio... jel ste čuvali decu? pink, punk... svi na broju?
ok.
dobro je i da zvezdana (škorpija11... pitaj boga kako se još naziva u tom svom razmnožavanju) nije prestala da mi piše preteće poruke. svaki put me obraduje jer znam da neko misli na mene. sad, što to razmišljanje ide u pravcu scena u kojima se klatim obešen o neku granu ili zapomažem dok se giljotina obrušava na moj vrat, zaista nije bitno. bitno je to da me moja drugarica nije zaboravila. stoga, zvezdana thanks :)
*********
znate da moje interesovanje za magiju, alternativnu medicinu i kojekakve druidske fazone nikada nije bilo malo... medjutim, posle pretvaranja belog maga dabića u dr. karadžića, više nemam ni trunke sumnje. rešio sam da se bacim na «madjiške» kako te operacije jedna moja drugarica veštica zove. nemam nameru da se pretvorim u nekog drugog, to je posao za vrhunske adepte, ali da napravim jedan vrhunski magični napitak, to mogu.
elem juče još prijatelj mi dade parče svog kućnog ljubimca, odnosno kućne ljubimice.
kako to brutalno zvuči... ali zaista je tako. pošto ju je doneo sa (original) tibeta, nastanio ju je u tegli, gde ova gremlinka sada živi i radi.
posle kratkotrajnog jurcanja po toj istoj tegli, moj prijateljje izvuče i onako drhtavu preseče makazama na pola. – tako se to radi, tako treba – rekao je – niš' ne brini, narašće nova... –
od jedne nastaju dve, od dve – četiri... kad bi tako moglo sa klaudijom šifer, pa da jih valjamo crnogorskom rukovodjstvu! alaj bi se namlatili kinte...
eh klaudija, što nisi gljiva...
klaudija je desno
eto... sad rekoh sve.
kućna ljubimica je gljiva. gljiva?
pa nije baš... više je simbioza plesni i bakterija al' ajd' sad...
kad ceo svet kaže pečurka...
i ta pečurka-gljiva, budj i bakterija se zove kombuha. kada u google budete ukucavali, pod uslovom da vas zanima, ukucajte – kombucha.
kada se kombuha uroni u zeleni ili crni čaj počinje fermentacija koja traje nedelju dana. finalni proizvod je kombuha napitak, isti onaj koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane a papreno je skup.
kažu da je taj napitak dobar za...
u stvari nije dobar za sve bolesti ovog sveta i šire. ;)
ne morate biti bolesni, u bukvalnom smislu, da bi ga pili. mada, slobodan sam reći da smo ovde na blogu, svi na neki način bolesni... evo da krenem od sebe: boli me: besparica, duša i srce a najčešće me zabole baš .. za sve što se dešava. i sve će to kombuha da sanira... jednog dana.
da ne ulazim u detalje, kao što rekoh tata-google će sve to podrobno da objasni...
nego da nabacim par sitnica, verovali ili ne, jeste li čuli da...
su u kombuha klubu recimo: madona, šer, suzan saradon, barbara strejsend...
ali i ronald regan i... i... i... staljin jeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!
(koji više nije aktivan član iz opravdanih razloga).
pa kad može hazjain da cirka... što ne bi i aj... vid'la žaba... jel?
i rusi su u modi ovijeh dana pa preporučujem malo ruske magije rusi1 rusi2
moja preporuka: http://www.kombu.de/index.htm
kao jezik izaberite esperanto, a ne kao šar pej, plavi... i uživajte...
u neimanju pojma
nit blage veze sa vezom.
baš kao i ja... s' tim što ja nemam pojma opušteno, uz kombuha čaj... uta ta!!
*na slikama su klaudija i kombuha... bez dabitja ;)
a evo i malo 'zike.. na ovu toplotu :))
nadam se da se nećemo sudariti glavama jureći poljupce.
biću tu, a ti budi ono što jesi. pričaj mi šta misliš. ne stidi se i ne sakrivaj ono što osećaš.
budi, budi ti... kao što znaš da kažeš...
svaki put je prvi put. ne znam odakle smo počeli, ni kuda idemo. kraja sigurno nema...
učimo da se prepuštamo ovim strujama. glupost je i pomisliti da ih možemo kontrolisati.
ležimo na ledjima, ležimo izukrštani i isprepleteni...
putujemo daleko...
sve dalje od očiju, sve bliže srcu.
mislio sam da sačekam ime mandatara i da ostavim ovu zabelešku, ali.
baš je svejedno...
pitam se kako će se slagati sps i ds...
nacionalno pomirenje... toliko priželjkivano jedinstvo.
shvatam koliko duboko sam ganut, za malo da pustim suzu...
brinem da li će gospoda socijalisti pokazati gospodi demokratama neke stare fore džeparenja i da li će im tadićevci uzvratiti pokazivanjem novih, evropskih metoda lopovluka.
baš brinem.
nova vlada će imati 27 članova i dva nova ministarstva: za gradjevinu i prostorno planiranje, i za ljudska i manjinska prava. javlja mi se da će jednog dana, svaki gradjanin srbije biti ministar...
za tren pomislim kako je šteta što narodnjaci, radikali i dačićevci nisu uspeli da se dogovore, jer je to jedini način da se završi s' njima... najzad...
ali shvatim da sadašnjoj vlasti odgovara tako mediokritetska opozicija – dok postoji gori, nismo najgori! – kao da je grunfova kovanica...
zato ih i nisu zabranili petog oktobra. prazno opoziciono mesto bi bila šansa za neke ozbiljne i inteligentne ljude, mada opet, ovo je srbija pa se takvi guraju pod tepih.
najbolje ne rizikovati, a sa radikalima rizika nema...
budućnost je izvesna koliko i kvadratura tominih nekretnina.
brinem se i kako će moj imenjak preživeti gubitak funkcije. e moj vojo... moj vojo... pa zar večeru za veru?
...pre će biti da se čovek preračunao.
još sam hteo nešto da napišem o novoj vladi, pre nego što nas ivica sve po'apsi, ali neću. dovoljno su odvratni sami po sebi.
nego da zapalimo po jednu. najnovija istraživanja medjunarodne zdravstvene zadruge govore u prilog pušenju... citiram predsedavajućeg gosn. pajkića (muža od one, znate koje), koji veli: cigarete su ljekovite!
trudim se da nadjem neku prigodnu,
groznu muzikicu... pa da probam...
ona misli da je dovoljno grozno..
kako da se ne složim ;)dakle
lejdis end džentlmen mister bob heris!!
u neidentifikovanom letećem objektu, koji je bio nevidljiv za zemljane, u orbiti plave planete, kapetanski entitet, nalaktio se na komandni pult: - ne možemo osvojiti zemlju... zemljani su prebrzi za nas. njegov prijatelj, ali i potčinjeni, koji se takodje nalaktio na pult, posle osam dana odgovorio je: - možemo uvek probati. zemljani nam ne mogu naneti veliku štetu. kapetan se zamislio. dilema je bila da li da probaju sami ili sačekaju pojačanje. pobeda bi značila mnogo. sam savladati novi i nepoznat svet... unapredjenje u službi ali i trijumf srednjegalaktičke zajednice. poraz, poraz bi bio ravan katastrofi. njegova karijera bi se srušila, ali bi i zemljani bili upoznati sa njihovim postojanjem, kao i namerama. kratko je vagao, te je posle tri meseca pogledao nižeg po činu prodornim pogledom... gledao ga tako dva dana i rekao: - možda da pozovemo pojačanje? mi smo ipak izvidjački brod... i tu funkciju nećemo menjati. ali ćemo budno posmatrati zemljane... niži po činu se odmah, posle tri dana, složio sa njim. nakon neodredjenog vremena poziv je upućen.
* dva ogromna razarača srednjegalaktičke zajednice stigla su na tačne kordinate, u tačno dogovoreno vreme... ali sem njima prijateljskog broda ničega tu nije bilo.
kuda ideš čoveče?
- nikud.
gde si bio i šta si radio?
- nigde, i ništa nisam radio.
vraćaš se... odlaziš?
- da bih se vratio, morao bih, pre toga, negde da odem,
ja ne idem nikud.
negde si morao biti, možda se ne sećaš?
- nemam svoja sećanja.
a želja? sigurno ih imaš. gde bi želeo da budeš?
- daleko, to je jedino što znam.
da li si živ?
- to ne znam. ponekad osetim kako krv struji mojim žilama.
znači osećaš?
- da, osećam ponekad.
sme li se znati šta?
- osećam sneg i kišu na licu.
osećam da sam ti prijatelj.
ko te je stvorio?
- ti... i samo dok se okreneš,
prestaću da postojim.
sačekati povoljniju priliku znači odustati od ove ovakve,
nikakve, mada ipak prilike.
jer pojaviće se negde... nekada... bolja.
jednom se ionako sve izravna. jednom, svi ćemo doći na nulu.
neko će se umanjiti, neko uzvisiti.
čemu onda žurba?
uvek je dobro sačekati, strpeti se.
na taj način se, ne mali broj puta i uštedi.
sačekati znači ne potrošiti.
ne potroši se ni život tako.
samo... život ipak prodje...
i nepotrošen.
kada krenete negde, sačekajte malo.
sačekajte sebe,
znate koliko ste spori i koliko vam vremena treba.
ne žurite.
ponesite sebe kao dobru garderobu, kao lepu frizuru.
nije lepo pojaviti se negde bez ...
budite sebi dobar drug ;)
evo i ja ću sačekati...
taman koliko da odzviždućem:
i od mene...
ako želite malo brži internet a koristite mozillu.
dakle, otvor'te mozillu pa u adress bar ukucajte
about:config
otvoriće vam se upozorenje, a vi slobodno kliknite na "I'll be careful, I promise"
ovo obećanje ne važi samo za ovu operaciju već, ako želite brži internet
morate postati pažljiviji generalno, a naročito prema drugim ljudima.
pa pošto ste obećali...
gledajte da počnete i da ispunjavate :)
sada pronadjite podešavanja:
- network.http.pipeling - false
pa duplim klikom u true
- network.http.pipeling.maxrequests
po defoltu je 4, mislim da je bezbedno povećati brzinu (uslovno rečeno), do 30...
- network.http.pipeling.ssl - false
duplim klikom u true
u slučaju mog compa... radi :))))
izvolite jedan lep jubitu spot pa proverite na licu mesta ;)))
i tako
mislim o tome...
šta smo mi prema univerzumu... što bi rekao pred skok
jedan lalinski samoubica.
mislim kako je već deplasirano reći da je sve u ovom gradu... a što je bilo dobro
i što je ovaj grad činilo ovim, odnosno onim... nestalo.
otišlo, otputovalo, zbrisalo, pomrlo,
ili se zaglavilo.
nasukalo se na obalu evropske kanalizacije,
i tu u miru, pomrčini i smradu, ispušta svoju dušu.
još samo postoji svest o agoniji.
eh, moj beograde – što bi rekla ceca
mislim o tome...
na šta će ličiti nova vlada.
stari i novi ....... (upiši po želji), ujedinjeni pred masom praznih džepova.
i nekako mi ih dodje žao.
jer nije lako.
da se čovek obogati nisu više potrebni dani, par završenih poslova,
već nedelje i meseci, čitavi nizovi zakulisnih radnji i mahinacija...
nadam se da će se snaći i da će nas palma, limeni čovek, penzioner, vuk, strašilo, lav kukavica, ivica i ostala menadžerija, obradovati :D
uel... što bi rekla jedna prava dama, vejn... pardon! džejn kaunti...
a široke narodne mase potvrdile i složile se
oooogromnim aplauzom !!!
...
gore u brdima gore vatre, dole u dolini je vlaga
noć provlači svoje crne prste kroz našu kosu.
noć diše svoj noćni vazduh i raste
pokazuje nam svu raskoš noćnog neba
šapuće svojim noćnim jezikom.
duži naše senke dok ne potonu u potpunu tamu.
ko dugo noću bdi, nauči ponešto o njoj
recimo kako da tiho tapka po kući a da ne probudi ukućane,
kako da otvori frižider a da to niko ne čuje.
mi smo deca noći i noćni grabljivci, naša lovišta su špazevi i ostave.
ližemo prste umočene u džem, ne paleći svetla
čula su nam oštra, već sasvim dobro vidimo u mraku
i mrak nam prija.
da, svaka noć je prava
prošle noći sam uhvatio malo DATAROCK-a...
bojim se da ću i ove noći na njih potrošiti par sati
( ne na način koji vam je prvo pao na pamet ;)
pošto se don huan matus potpuno preselio u paralelni svet, nagual, počelo je moje šegrtovanje.
taj sjajni učitelj se meni nikada nije prikazao u budnom stanju, ali svake noći, čim bih zaspao, ulazio je u moju sobu, kroz otvor za dimnjak i čas bi počeo.
u početku nisam bio svestan njegovog prisustva, ali kako je vreme odmicalo posumnjao sam da postoji dobar razlog zašto svake noći sanjam ružnog, starog indijanca i proces, koji se od tada dešava počeo je baš tim saznanjem... da je neko u mom krevetu uvek budan.
taj proces sam nazvao istim imenom kao i čuveni prethodni učenik, dr. ka. kastaneda. - umetnost sanjanja.
umetnost sanjanja se sastojala u tome da,
u snu svome budem svestan (za budjenja moć!). lekcija, čija je suština bila da se probudim, tačnije da probudim svoju svest u svetu snova. (zapadni hermetisti bi taj vrli, novi svet nazvali astralnim planom... ali, šta oni znaju... ?)
dakle drugari, ovom prilikom ću vam ispričati kako se to desilo, i kakvu sam glupost napravio pa...
ako vam,
don huan,
dodje u san...
elem... sve je te večeri bilo čudno. da sam kojim slučajem bio čarobnjak, prateći znake, znao bih i bio bih spreman... prvo mi je u kafani kelner umesto špricera doneo schweps a zatim umesto pohovanih schkembitja pohovane tikvice. kada sam pokušao da se opustim shvatio sam da sam smotao origano*.
* napomena za decu – draga deco, to se čika izmotava... u stvari, čika se opušta kad pravi origami a to su figurice od presavijenog papira.
nego... da se vratimo na temu.
draga deco... ugasite ovaj prozor, šta će ovo vama u životu?
samo ćete posle da sanjate babaroge i slične sandžame.
... eh. kad se setim kad sam bio dete...
i to kakvo dete!?
puno potencijala, roditelji su samo čekali da vide u kakvog genija ću izrasti... ali...
onda vas život saplete jednom...
pa drugi put...
treći put već padnete. i kad vas propisno razbije i pregazi, ostane vam šta?
pa sanjanje naravno.
i kao propali umetnik, od sanjanja počnete da pravite umetnost....
umetnost sanjanja.
u ovoj priči radi se o tati. imao taj tata sina, prvenca. diku svoju, svoj ponos. taj sin se kasnije navukao, kao zmaj, pa je posle komune završio u budističkom manastiru. ili počeo, kako se uzme.
no,za ovu priču je bitna i ćerka. tatina maza, tatina mezimica. ali ćerkica nije htela da uči. nije završila ni srednju, pa su se tatini snovi, da će neko naslediti njegovu zubarsku ordinaciju, srušili. ćerka se kasnije udala za rumenog seljaka, koji ju je onako histeričnu gledao kao malo vode na dlanu. sada izigrava gospodju negde u ...
mama je ipak stub porodice i ovo će biti priča o njoj.
mada neće, jer je od te iste porodice odavno digla ruke. ima ljubavnika koji je 20 godina mladji od nje, a izgleda kao da joj je unuk.
u stvari najbitnija je baka. baka koja se celog života žrtvovala i koju život baš i nije mazio, prvo zato što joj je poslao onakvog dedu... ali nećemo o njemu... pričaćemo o komšiji, tačnije njegovom psu koji je lajao i lajao. noću i danju, sve dok ga grozne komšije nisu otrovale. no, on nije ispustio svoju plemenitu, pseću dušu. bolovao je par dana i preživeo. ali više nije lajao.
već je počeo da psuje. psovao je sasvim razgovetno, na sav svoj pseći glas. dolazili su ljudi da vide ovo čudo. smejali su se neprekidno, bili su srećni i ispsovani.
jednom prilikom je, svojim psovkama isprepadao jednog prevoznika peska toliko da je isti istovario na sred ulice.
jak vetar je u sledećih par sati razduvao sav pesak na sve strane sveta.
on je izgleda jedini, u celoj ovoj priči, znao šta radi.
princ gluposti je ovladao energijom idiotizma.
njegov dalji razvoj je nesputan, ništa ga više ne može zaustaviti.
uloženi trud se najzad isplatio i uspeo je da bude najglasniji, onda kada nema šta da kaže,
a kao svaka glupa osoba ima svoje mišljenje o svakoj temi, mada nijednu ne razume.
spoznaja da pametniji popušta je pravo otkrovenje. ta žalosna istina utemeljiće vladavinu gluposti - nada se. jer glupost je beskrajna, najvitalnija ljudska osobina.
nemoguće je izreći toliko mudrosti, koliko se gluposti može prećutati.
pametni ne mogu razumeti da je i glupost za ljude. dakle... oni su još gluplji i pobeda je zagarantovana.
e pa drugari, srećna vam predizborna tišina.
a
tokom izborne tišine zabranjeno je svako direktno ili prikriveno reklamiranje stranaka, koalicija i političkih organizacija i njihovih programa, kao i postavljanje propagandnog materijala na manje od 50 metara od biračkog mesta.
koliko sam ja razumeo i "svako direktno ili prikriveno reklamiranje stranaka, koalicija i političkih organizacija i njihovih programa" se odnosi na pomenutu distancu (50m) od izbornog mesta.. yel' ?
dobro...
tako da smemo da *#/**# i #%**#"# po njima, sa bezbedne distance.
ali da se razumemo, to nije ni antireklama jer je svaka antireklama i reklama, nego *#/**# i #%**#"# , kao što rekoh ;))
on je u šuštanju noći prepoznao huk planete koja užasnom brzinom jezdi kosmičkim prostranstvima...
pao je na zemlju i uhvatio se za vlati trave, da ne bude oduvan sa iste i ne završi plutajući negde ka mesecu....
ona je baš prolazila kroz parkić, na čijem je igralištu on izvodio ovaj neobičan performans. videvši nešto ogromno i crno kako se valja nekoliko metara od nje, prvo se uplašila. zatim je nošena nekom čudnom radoznalošću prišla, polako i oprezno.
bio je svestan, čuo korake, znao je da mu neko prilazi... no, taj grozan osećaj da nebo želi da ga usisa lebdeo je fluidno u izmaglici iznad njega...
spasi me... – zavapio je promuklo.
spasi me.
ona se već našla iznad njega, stavila je njegovu glavu u svoje krilo, brisala mirišljavom maramicom krupne graške znoja sa njegovog čela.
spašću te, ne boj se. – tiho je govorila, pipajući u mraku po torbici, tražeći mobilni telefon. našla ga je i pozvala hitnu pomoć.
dugo je stajala na ulici, gledajući u pravcu kojim su odjurili.
no, nije mogla videti kako se posle nekoliko predjenih kilometara prvo prednji, a potom, polako i nekako stidljivo, podižu i zadnji točkovi. kako ceo automobil sa upaljenim rotacionim svetlom poleće. prvo nisko, preko krovova kuća, zatim sve više...
i leti.
visoko.
visoko... i nestaje u jednom ogromnom kumulusu.
ovi su se uvek bolje zabavljali nego oni.
oni ih gledaju sa strane, kao da ne učestvuju u zabavi.
ispod oka oni gledaju njihove razvratne devojke
ogromne količine alkohola, bahanalije bez stida.
jedini je problem što ovi jako brzo plaćaju cenu.
u stvari plaćaju odmah.
kod rogatog nema više na veresiju.
sa druge strane,
oni dobijaju dobre kredite.
ne traže mnogo, uzimaju malo.
krckaju svoje dane,
kilometraža im je bitna.
tiho govore, tiho misle,
nose papuče da im se ne čuje korak...
pa plaćanje, plaćanje se otegne.
plaćaju.... u nedogled
u ne – do – gled !
jedan ovaj se uplašio kada mu je zazvonio telefon.
zvao ga je onaj drugi.
telefon je zvonio nekako drugačije, kao da poziv stiže sa onoga sveta.
onda se ovaj javio a onaj je počeo da priča kako je sanjao da je mrtav.
ovaj se opet uplašio jer je onaj tako i zvučao. kao da je stvarno mrtav.
pričao je bez pauze da uzme vazduh. ovaj je zamislio kako mu vazduh ulazi kroz pore i izliva se iz grla.... uplašio ga je taj prizor.
stani – zavapio je ovaj.
ne mogu stati, ako stanem umreću, tako sam sanjao.
ovo više nije san. – ovaj je pokušao biti razuman.
i tu se razumu gubi svaki trag jer onaj nije stao...
i nije stao
dok ga brana
jednog dana nije s'bloga obrisao.
