spavaju senke umorne od posrtanja i saplitanja, od bauljanja u besvesnom stanju. umorne od trčanja i padanja, sitnih kavgi i uličnih tuča...

i smrt spava. zaspala je u krilu svoje poslednje mušterije za večeras, negde na novom beogradu. ona se naprasno uplašila svog  poziva a on je prebacio desnu ruku preko njenog boka. i desnu nogu preko njene leve. gledano sa tavanice, izgleda kao da su zaspali u trku, dogovorili su se da odu rano, pre zore...

spavaju majmuni.
vrane, jazavci i tasmanijski djavoli...

i ja spavam.
samo povremeno provirim na desno oko da vidim da li je sve u redu i da li ima nekog u sobi. još redje skočim, upalim svetlo i pogledam pod krevet.
spavam snom pravednika pušeći cigaretu i pijući kafu.
ponekad mi se učini da neko sedi za tastaturom...
onda se setim da je to san...
samo sanjam kako pišem ove redove...

da sam samo skrenuo i pošao bilo kojim drugim putem na posao... kada se okrenem i pogledam niz tunel, još mogu videti raskrsnicu, prevrnuta kola i masu koja se tiska, zagleda i žamori, upirući prstom, čas u smrskan auto, čas u moje beživotno telo.
da sam samo...

istina je sve što pišu one knjige o postojanju posle smrti.
mislio sam da su to gluposti za dokone domaćice u pauzi, kada ne ogovaraju, samosažaljive tinejdžere koje niko ne razume i ponekog zastranelog čoveka u krizi srednjih godina, krizi identiteta... ili nekoj drugoj krizi, ali prevario sam se.
istina je da se odvajate od tela i lebdite nad njim, da se pred vama otvara prolaz nalik tunelu, da vam se pred očima odvija film, sada već prošlog života... sve što se meni upravo dešava.
... i sada jasno vidim koliko sam grešio. osećam da mi obrazi bride od sramote iako ih više nemam. trebaće neko vreme da se naviknem na ovo... gasovito stanje mene.
o moj... postoji li nešto u mom životu što sam ispravno uradio?
sećam se da sam pre par godina, jednom malom, siromašnom, gladnom dečaku kupio kifle!zašto se to ne prikazuje? ko je režirao ovaj film? sramota!
sam ti...- odjeknuo je glas - kifle si kupio dečaku pre tačno devet godina, i ne zato što si se sažalio, nego da impresioniraš koleginicu sa posla, sa kojom si sledeće tri godine varao ženu.
senka u blještavoj svetlosti na drugom kraju tunela počela je da dobija jasnije obrise. uskoro ću sresti svoga tvorca...
jednom sam staricu preveo preko ulice! doduše bio sam mali, ne znam da li se to računa?
ne! – uzviknuo je bog – to je scena iz jednog imbecilnog američkog filma koji si gledao kao dete... samo si se identifikovao sa glavnim junakom.u stvarnosti to nikada nisi uradio... to je umišljeno dobro delo, ne računa se!
uz te reči stigao sam do kraja puta... ili do početka, zavisi sa koje se strane posmatra.

sedeo je na prestolu od plamena, oko njega su sevale munje.lice mu je bilo crveno, oči crne kao ugalj. osmeh širok, zubi zlatni. par roščića je izvirivalo iz guste, kovrdžave kose.
tada sam znao... bio je to bog kakvog zaslužujem....
bio je baš onakav, kakvog sam ga celog života zamišljao.

izbrisao sam te iz mog života..
iz mojih misli i osećanja.
od prvog susreta, sve do današnjeg dana.
svaki trenutak sa tobom... ne zaslužuješ da te se sećam.
već sam zaboravio tvoje ime i tvoj lik.
izbrisani su svi tvoji načini i razlozi.
izbrisane su sve tvoje laži i tvoja pretvaranja.
...kao da te nikada nije bilo.

 ...izbrisao sam i njega i orman u kome se on krio.
nije me mrzelo da obrišem čitavu sobu...
i dršku ogromnog kuhinjskog noža.
obrisao sam otisak svakog prsta.

kada budu došli i kada me budu pitali
gde sam te poslednji put video,
ja neću znati o kome pričaju...

sve što je ostalo od vas dvoje je ova pesma.
sreća pa retko ko čita poeziju.*

*jelenaart.. hvala :)

za jubilarni dvestoti post sam hteo kolektivno da vas vodim na kolače...
dakle idemo... dva po dva...
i nema mnogo biranja.
sasvim su dovoljne: šampite, krempite, jesus and mary chain, baklave,
big black, tulumbe, stranglers, štrudle s'makom, gun club.... zar ne? ;)

jednom jedan čovek morao da bira... nije bitno u ovoj priči usled kakvih okolnosti, niti zašto, niti ko mu je dao mogućnost izbora, možda sam sebi?
nije to bitno.
dakle morao je da izabere jedan od dva puta kojim će hodati neko vreme, možda i sve vreme ili kako se u današnje vreme kaže «celo vreme».
morao je na kraju da bira izmedju samoće na jednoj i laži na drugoj strani.
nisu to suprostavljene stvari po svojoj suštini već ih je suprostavila mogućnost izbora... kada se bira tako je.
dugo je, dugo mislio taj čovek...
misli su mu tekle otprilike ovako:

 
samoća... toliko je toga rečeno o njoj. kako je do nje došlo?
i pokuša da se vrati u prvi trenutak praiskonske samoće.
živimo u svetu čiji se delovi medjusobno udaljavaju.
vasiona šeširi... pardon – se širi.
ali i privlači. gravitacija je jedna od najjačih sila ovoga sveta. biće da je samoća prevashodno pitanje fizike i obzirom na domete nauke nastavi da misli dalje.
onda mu se učini da je sam veliki prasak bio nemogućnost... toga... šta god to bilo što je eksplodiralo, da prihvati samoću. da prihvati samo sebe, onakvo kakvo je. setio se da čovek ima jednu lepu reč za to što je eksplodiralo.
i to je Bog.
dakle ako sve što postoji nije moglo da se podnese dok je bilo samo, ako Bog nije mogao da prihvati sebe takvog kakav je i ostane jedan i nedeljiv...
kako će čovek?

 
sa druge strane laž je težnja da se po svaku cenu bude jedan i da se sve što postoji integriše u tog jednog... hoću svuda da budem ja i da u svakom licu vidim sebe... ili bar u delu, ako ne može u celini.
ne kažu džabe za ego da je majstor laži i obmane. težnje ega se znaju... težnje i načini, sredstva i veštine... i opet je laž tu, u suštini.
jer čak svako dete zna da jedan i jedan nisu dva.. nema istorodnih stvari već je jedan, jedan i jedini, uvek samo za sebe.
ne možeš od dve jedinice napraviti jednu dvojku... nije fer prema jedinicama.
postoje retki trenuci kada jedinice liče jedna na drugu toliko da skoro postanu jedno...
no one to nikada ne postaju i ispostavi se da su takvi trenuci najveća laž.

 
i dugo je taj čovek stajao pred izborom.
i dugo je pričao sebi.
u laži ću ponekad biti srećan – rekao je.
doduše lažno srećan jer iz laži se ne može izroditi nešto istinito. sve što iz laži proistekne lažno je... ali bolje i lažna sreća nego nikakva.
ni u samoći nema puno istine...
a šta je istina? i šta će mi?
i izabra čovek laž.

***

sa grane obližnjeg stabla gledao dobri Bog ovu nemu raspravu, omili mu se čovek, te reče – čoveče, čoveče...
najbolji izbor je kada izabereš sve što ti je ponudjeno.
pa mu posla i samoću....
jer ko ima, daće mu se.

dragi moji prijatelji...dugo me nije bilo pa reko' da se javim, da vam mahnem.
da ma'nem ali da se i pofalim... da.
i mene je pre izvesnog vremena (ako vreme može biti izvesno) uhvatila "pisačka groznica" te sam se bacio na malo ozbiljnije pisanje.
čuo sam da je "in" napisati roman, a ja sam čovek koji prati modu, posebno duhovnu modu (jeftinija je) e vuala!
sedim dakle već neko (izvesno) vreme i pišem roman.
ali ne običan roman!
aaaa ne...
kako bi vaš drug mogao napisati običan roman?  ... tjah

elem, belem, malboro... klasik, fast... aleva i mast... pišem roman, jedan rekorderski roman, za ginisovu knjigu recorda!
nije nikakva tajna u čemu je stvar, pa ću vam ispričati radnju... da se još malo reklamiram.
radni naziv ovog romana je : roman o romanima u formi novele.
radnja se dešava u beogradu i radi se o jednom nesrećnom čoveku koji piše roman, a u tom romanu cela radnja se vrti oko čoveka koji pokušava da napiše roman... roman o ženi koja piše ljubavni roman.
u tom ljubavnom romanu radi se o...
(nikada ne bi pogodili) radi se o zaljubljenom čoveku koji piše roman,
jedan ratni roman, I svetski rat...
i u tom poslednjem ratnom romanu, u romanima, radi se o vojniku koji jedini, od cele svoje čete ostaje živ... i posle rata, odlučuje da o tome napiše nešto...
možda čak i roman.
e sada... dvoumim se da li da u taj roman ubacim još jedan roman, čija bi radnja tekla paralelno sa prvim... roman o..... znam da nije teško pogoditi te se plašim da ne bude pomalo predvidivo.

 eto drugari... sve rekoh. Instant vreme traži instant ljude. ako je tri u jedan davno prevazidjena forma za deterdžente (u modi su devet, deset in uan), zašto se to ne bi odnosilo i na umetnos' more bre.
eto.

 nego, da se manemo toga... živi vi meni bili, veliki porasli a ne ugojili se,
evo malo mužikice za prefinjena ušesa
i poz. od vašeg druga

volim ljude
generalno
ne volim možda sa njima da provodim vreme, družim se, pričam, svidjam, mrzim, bijem, mazim... generalno ljubav je ljubav i nema veze sa navedenim radnjama.
nije da pokušavam da se sklonim, nema tu straha, neke veće nelagode... ali ne moramo puno da se gledamo... srećemo...
i zato biram vreme kada ću biti tu.
posle ponoći? jedan, dva sata? neeee....
suviše fensi.
moje novo iskustvo je zora. niko normalan nije budan u zoru...
i to me raduje.
sem ponekih profesija, drugih razloga da se bude budan nema.
mašinovodje npr. oni mi padaju na pamet... i pekari.
čak i portiri i stražari dremaju.
vampiri su se zavukli na svoj dnevni počinak,
još ponekog probudi erekcija (naročito one mladje, ali bez brige... to je prolaznog karaktera... jel?)
vrane se bude dosta rano... ali u sam cik zore, taj trenutak svitanja nema ih.
(počeo sam da pišem o ljubavi prema ljudima i neumitno stigao do vrana...)
dobro... da ne gnjavim više...
kada su mi prve asocijacije sex i smrt... mogu da zamislim kakav će mi biti ostatak dana...
ostatak dana? čim je ostatak – nebitan je... patrljak k'o patrljak.
hteo sam samo da kažem da... kada počnete da dočekujete zoru, ja ću početi da ležem oko 00 i ustajem u 09.
ehhh... dragi moji ljudi....  da smo se ranije sreli....
sada je dockan, svanulo je već, i sve se vidi.

prošao je aero miting ( nijedan avion nije pao )
Izgleda da će proći i poskupljenja gasa, telefona i struje... ostala se poskupljenja švercuju pored ovih velikih pa ih ne primećujemo.
dve srbije su se pomirile i to je lepo prošlo. sps, i ds, i memorandumi, i deklaracije, i tapšanje po ramenu, i nikom ništa.
prošlo je i sto dana vlade.
prepoznajemo da je srpska po tome što je svoj najveći «neuspeh» proglasila za uspeh.
evropske integracije naravno...
retko se sa njima slažem ali, ovaj put neuspeh jeste uspeh. ne znam da li je zbog toga što sve što sps odredi kao cilj, uzimam sa, blago rečeno, rezervom, ili je nešto drugo.
ali drugo je.
nažalost, evropa danas izgleda ( politički ) kao srbija početkom devedesetih. sve smo to već videli i prošli. već je i polovina vadikala to skapirala i dala se u galop.
ja bi samo da zahvalim holandiji i belgiji. nesvesno su uradili dobru stvar.
sada je dobro usporiti, mada nam trgovinski sporazum treba, kao i šengen... i tu treba stati.

ne pišem ovo sa pozicije srpskog patriote i nacionaliste.
naprotiv, svaki nacionalizam mi je odvratan... pa i taj novi, hibridni, supernacionalni, evropski.

iz naopakog neba ispali smo naglavačke moj prijatelju.*
zato nas u svakom trenutku priče boli svaka kost.
rdjamo i rdjavimo kako smo matoriji.
«ne poznajem te po koraku, već po škripi tvojih zglobova.»
moj limeni druže.

za stalno prizemljeni:
krila su nam odavno spala i spaljena
što se nije pokazalo kao loše, sa njima bi imali vraških problema.
vreme je da počnemo misliti na aerobik, tai chi...
ili na antidepresive i painkillere.
vreme je za komplekse vitamina, omega kiseline...
ili za alkohol...

znaš prijatelju,
kada se približiš kraju puta...
kada ti ostane još samo da zakucaš na ta poslednja vrata,
iza kojih se kriju svi odgovori, postane ti svejedno.
postaneš ravnodušan.

dok andjeli i djavli bore svoje borbe,
dok bogovi igraju svoje igre...
mi smo ti koji su izgoreli u tim bitkama...
shvatili smo da smo mi ti koji su se zaigrali
i u tim igrama pronašli samo zaborav.
ali ne zanima me više šta je preko granice neba.
prečesto poželim da zaspim crnim snom bez snova,
nadjem svoj mir i spokoj...

znam da te brinu sećanja na sve što je moglo biti.
a ništa se od toga nije desilo.
nije to vredno, nikada i nije bilo.
sada kažeš da želiš sreću....
- samo izadji,
tako je divan dan... izadji, izadji.
pojuri je.
oseti osećanja. pusti neka te ispune svetlost i smeh.
tako je divan dan...

*da sam bezobrazan, rekao bih: "sišli smo s uma u sjajan dan..."
ali nisam. ;)

uzmete pakost i inat...
da drugari, dobro ste pročitali
pakost i inat
pa dodate malo zlobe
da, zlobe
i pregršt gluposti, tu ne štedite
...gluposti koliko vam volja.

a gordost vam  nisam pomenuo?
ma nemojte...
jesam, jesam
i gordost i osionost.
doduše,
ako nemate osionost stavite...
dosta sujete - takodje ne štedite.

i dobićete...
da drugari dobićete....
a sad to lepo promešajte,
pa to lepo prospete u wc šolju,
ne zaboravite da pustite vodu
i taman će stići gde treba.

o, kako me je mrak tvoje sobe ubio. pretukao i dotukao. šutirao kada sam pao...
izvini što sam umro tu, na sred tvog tepiha... nisi ti kriv. ja sam.
moja greška... nisam očekivao takav mrak.
ti verovatno i ne znaš da sam tu, mrtav, verovatno se saplićeš o mene, psujući svoje demone zašto te sapliću... kada si ih nahranio.
izvini, ali znao si da pravim cirkus gde god se pojavim.
da ne može, ne može proći normalno.
i sada ležim tu, kao na pepelu klada...
gospodin k. je na svom kraju video zrak svetlosti, tik pre nego što će ga zaklati. i sa tim zrakom je otišao...
kuda ću ja? ostaje mi da tumaram po tavanici, gde je mrak možda najgušći...
nema šanse da kroz ćebad zakucanu za prozore nešto prođe... to mora da su ruska vojna ćebad... sibirska... bez nade...
sreća, pa imaš dobar usisivač. usisaj me malo po malo, kako se budem pretvarao u prašinu.
i izvini još jednom.
o Bože... kakav je to mrak bio...

deset, devet, osam....
četir, tri, dva,

 
jedan ljuti gusar
postao je medan
prosto se istopio
ostao .......

propast ne poznaje granice.
još uvek je daleko od njih. ponekad kada im pridje, ispituje ih.
voli da ih pomeri, kada je u prilici.

moja propast je šarmantna i hipnotišuća.
ona je lepša od hiljadu lepih žena.
ona je snažnija od hiljadu dizača tegova...

moja propast je prava zavodnica, koketna.
ona dozvoljava i drugima da u našoj igri učestvuju.
znam da joj nisam dovoljan i nesebično je delim.

kada smo sami gledamo se dugo. tada je nežna.
ponekad otvara kišni mantil i pokazuje mi svoje bezdane.
otkriva mi svoje tajne. pažljivo mi sklanja pramen sa vlažnog čela.
njen dodir je mek kao svila...
njeni su poljupci hladni.
pogled uvek vatren.

njena jedina konkurencija je moja smrt.
ona to zna i zato žuri ka njoj. žuri da se sa njom obračuna,
kao stara, ljubomorna supruga sa mladom ljubavnicom.
znajući ipak, da tu bitku ne može dobiti.

dok ti nebo šapuće svoje tajne, ti zviždućeš i gledaš u zemlju.
hodaš bez cilja dok sveci marširaju. daleke pesme dalekih zemalja zovu te,
ti ispijaš svoje piće u tek otvorenoj bašti,
razmišljaš da odeš... a ne odeš nikad.
pa komentarišeš prolaznike...
i prolaznice.

 
novi svetovi čekaju da ih otkriješ dok žuriš na ručak, voziš se taksijem.
prelaziš ulicu dok ti zvezde tiho govore da kasniš,
da zauvek kasniš na sastanak sa svojom sudbinom,
negde u predgradju. ;)

eto
prodje odmor... slava mu i hvala.
vidim nisam mnogo propustio... jel ste čuvali decu? pink, punk... svi na broju?
ok.
dobro je i da zvezdana (škorpija11... pitaj boga kako se još naziva u tom svom razmnožavanju) nije prestala da mi piše preteće poruke. svaki put me obraduje jer znam da neko misli na mene. sad, što to razmišljanje ide u pravcu scena u kojima se klatim obešen o neku granu ili zapomažem dok se giljotina obrušava na moj vrat, zaista nije bitno. bitno je to da me moja drugarica nije zaboravila. stoga, zvezdana thanks :)

*********

znate da moje interesovanje za magiju, alternativnu medicinu i kojekakve druidske fazone nikada nije bilo malo... medjutim, posle pretvaranja belog maga dabića u dr. karadžića, više nemam ni trunke sumnje. rešio sam da se bacim na «madjiške» kako te operacije jedna moja drugarica veštica zove. nemam nameru da se pretvorim u nekog drugog, to je posao za vrhunske adepte, ali da napravim jedan vrhunski magični napitak, to mogu.

elem juče još prijatelj mi dade parče svog kućnog ljubimca, odnosno kućne ljubimice.
kako to brutalno zvuči... ali zaista je tako. pošto ju je doneo sa (original) tibeta, nastanio ju je u tegli, gde ova gremlinka sada živi i radi.
posle kratkotrajnog jurcanja po toj istoj tegli, moj prijatelj  je izvuče i onako drhtavu preseče makazama na pola. – tako se to radi, tako treba – rekao je – niš' ne brini, narašće nova... –
od jedne nastaju dve, od dve – četiri... kad bi tako moglo sa klaudijom šifer, pa da jih valjamo crnogorskom rukovodjstvu! alaj bi se namlatili kinte...
eh klaudija, što nisi gljiva...

klaudija je desno

eto... sad rekoh sve.
kućna ljubimica je gljiva.
gljiva?
pa nije baš... više je simbioza plesni i bakterija al' ajd' sad...
kad ceo svet kaže pečurka...
i ta pečurka-gljiva, budj i bakterija se zove kombuha. kada u google budete ukucavali, pod uslovom da vas zanima, ukucajte – kombucha.
kada se kombuha uroni u zeleni ili crni čaj počinje fermentacija koja traje nedelju dana. finalni proizvod je kombuha napitak, isti onaj koji možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane a papreno je skup.
kažu da je taj napitak dobar za...
u stvari nije dobar za sve bolesti ovog sveta i šire. ;)
ne morate biti bolesni, u bukvalnom smislu, da bi ga pili. mada, slobodan sam reći da smo ovde na blogu, svi na neki način bolesni... evo da krenem od sebe: boli me: besparica, duša i srce a najčešće me zabole baš .. za sve što se dešava. i sve će to kombuha da sanira... jednog dana.
da ne ulazim u detalje, kao što rekoh tata-google će sve to podrobno da objasni...
nego da nabacim par sitnica, verovali ili ne, jeste li čuli da...
su u kombuha klubu recimo: madona, šer, suzan saradon, barbara strejsend...
ali i ronald regan i... i... i... staljin jeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!
(koji više nije aktivan član iz opravdanih razloga).
pa kad može hazjain da cirka... što ne bi i aj... vid'la žaba... jel?

i rusi su u modi ovijeh dana pa preporučujem malo ruske magije
rusi1
rusi2

moja preporuka: http://www.kombu.de/index.htm
kao jezik izaberite esperanto, a ne kao šar pej, plavi... i uživajte...
u neimanju pojma
nit blage veze sa vezom.
baš kao i ja... s' tim što ja nemam pojma opušteno, uz kombuha čaj... uta ta!!

*na slikama su klaudija i kombuha... bez dabitja ;)
a evo i malo 'zike.. na ovu toplotu :))

                                    ČESTITAM!!!!

DOŠLI STE DO KRAJA INTERNETA. OVO JE POSLEDNJA STRANA i ....  nema dalje.

sada lepo ugasite svoj računar i radite nešto pametno... npr. čitajte neku knjigu.

nadam se da se nećemo sudariti glavama jureći poljupce.
biću tu, a ti budi ono što jesi. pričaj mi šta misliš. ne stidi se i ne sakrivaj ono što osećaš.
budi, budi ti... kao što znaš da kažeš...
svaki put je prvi put. ne znam odakle smo počeli, ni kuda idemo. kraja sigurno nema...
učimo da se prepuštamo ovim strujama. glupost je i pomisliti da ih možemo kontrolisati.
ležimo na ledjima, ležimo izukrštani i isprepleteni...
putujemo daleko...
sve dalje od očiju, sve bliže srcu.

mislio sam da sačekam ime mandatara i da ostavim ovu zabelešku, ali.
baš je svejedno...

 
pitam se kako će se slagati sps i ds...
nacionalno pomirenje... toliko priželjkivano jedinstvo.
shvatam koliko duboko sam ganut, za malo da pustim suzu...
brinem da li će gospoda socijalisti pokazati gospodi demokratama neke stare fore džeparenja i da li će im tadićevci uzvratiti pokazivanjem novih, evropskih metoda lopovluka.
baš brinem.
nova vlada će imati 27 članova i dva nova ministarstva: za gradjevinu i prostorno planiranje, i za ljudska i manjinska prava. javlja mi se da će jednog dana, svaki gradjanin srbije biti ministar...

za tren pomislim kako je šteta što narodnjaci, radikali i dačićevci nisu uspeli da se dogovore, jer je to jedini način da se završi s' njima... najzad...
ali shvatim da sadašnjoj vlasti odgovara tako mediokritetska opozicija – dok postoji gori, nismo najgori! – kao da je grunfova kovanica...
zato ih i nisu zabranili petog oktobra. prazno opoziciono mesto bi bila šansa za neke ozbiljne i inteligentne ljude, mada opet, ovo je srbija pa se takvi guraju pod tepih.
najbolje ne rizikovati, a sa radikalima rizika nema...

budućnost je izvesna koliko i kvadratura tominih nekretnina.
brinem se i kako će moj imenjak preživeti gubitak funkcije. e moj vojo... moj vojo... pa zar večeru za veru?
...pre će biti da se čovek preračunao.
još sam hteo nešto da napišem o novoj vladi, pre nego što nas ivica sve po'apsi, ali neću. dovoljno su odvratni sami po sebi.

  trudim se da nadjem neku prigodnu,
                                                  groznu muzikicu...