Ponekad, samo Ponekad,
Pokušam da pobegnem iz Sadašnjosti
U Prošlost?
U Budućnost?
Ma, sedi tu i ćuti, ne zanovetaj večito!
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
Pitam se pitam
objavio AnaM u 07:57 | kategorija:
NLO
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (29) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (29) | Posalji komentar
Zadnje vece sa Belladonnom
Nemam atom snage, odakle li ova Belladonna crpi toliku energiju?
Jurile smo po radnjama, ja probavala cipeliše, ona neke gluposti. Ukus za odevanje joj je... dobro, neću o tome...
Kupila sam joj neku hranu na ulici, to je pojela, nije ni primetila, stalno nešto traži da joj se radi. Ja sam na to navikla, ali, sramota to tako....
I ništa neće sama, ni nokte da otseče, ni kosu da opere, još samo što ne traži da je neko kupa....
Izbrukala me u teretani, prvo, navalila na one besplatne sokove, onda u garderobi... pa znate... tamo se... pa kako da vam kažem... tamo... joj... pa eto, treba malo brže da se presvuče, inače.... teško ćeš izaći... jednom ja skoro zaglavila.... ispalo da je to neka slatkišica...
I ne shvata da slatkiši u teretani nisu pravi slatkiši, oni su više onako... onako... pa kao što mi normalnim slatkišima služimo za trofej, e tako i ti slatkiši su više za pokazivanje, nego za nešto konkretno, pa ko voli, nek izvoli....
Mogu da posluže da doček Nove... i tu je kraj.... uf... nemaju te bicepse, tricepse na pravim mestima....
objavio AnaM u 19:50 | kategorija:
NLO
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (3) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (3) | Posalji komentar
nEMOGUCA LJUBAV
DANAS ĆE SVI PISATI O SNEGU, E BAŠ JA NEĆU, KAKO ĆU SAD DA PUTUJEM PO OVOJ KLIZAVICI...NEĆU GA...NEĆU....!!!!
Nemoguća ljubav
Ne sneg ne pada, to belo nisu snežne pahuljice, samo vam se čini, to je led koji sam donela iz svemira...
Pokaži mi put do zvezde na kojoj si sakrio moj mir. Moji nemiri govore da postojiš. Mora da si negde. Ne umem da te nadjem, jer moja krila nisu dovoljno snažna da prelete svemir.
Možda se skrivaš u vekovima prošlosti, tražim te i u budućnosti, ne nalazim te.
Dolaziš samo u snovima.
Pokušavam da pobegnem od tebe, hladne planete skrivaju moja osećanja, vrelina vulkana gasi se od mojih strasti, Sunce tamni, navlačeći oblake, da se sakrije od mojih želja.
Kao kometa projurio si kroz snove mog života. Helijeva se vraća svakih 75godina... ne želim toliko da čekam, a ti???
Zapaliću, sagorećeš, nestaćemo.....
Nikad neću biti tvoja.
Nikad nećeš biti moj
Ne dele nas vekovi
Ne deli nas svemir
Naš susret je nemoguć, ja ti nikad ne mogu pripadati, dodirnuti te, poljubiti te...
Ti si tako daleko, a opet tako blizu.To boli... boli, boli do bola....
Jer ti si na planeti na koju nikad ne mogu doći.....jer ona je ..ona je...ona je kapljica krvi zarobljena u komori mog srca....
objavio AnaM u 05:44 | kategorija:
NLO
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (25) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (25) | Posalji komentar
ČUDNA PLANETA ZEMLJA
ČUDNA
PLANETA ZEMLJA
Doputovala sam iz svemira, pa ne mogu da razumem
najbolje vašu planetu.Čudna neka zemlja, a Balkan to vam je tek priča za sebe.
U celom svemiru, na svakoj planeti postoje po dva
pola, muški i ženski, postoje i kod vas, ali vi to ustrajno pokušavate da
prikrijete.
Napravili ste mušku planetu, zakon jačega, pametnijeg,
kažete, i sve ste potčinili tom polu.
Na TV programu samo možete da gledate neke utakmice,
prenosiće i igranje klikera u nekom zaseoku, ili bacanje piljaka sa ramena na nekom
brdu, i nije važno što se baš u to vreme održava neka ženska manifestacija, ko
bi to gledao?One malobrojne ženskice, koje priznaju da su žene? Ko bi njih jos
nešto pitao?
Ako nema utakmica, onda je sigurno na ekran zaseo neki
političar, prodaje pamet kako je samo on naj, naj, i kako se bori samo za mene,
sve neki dobri , velikodušni ljudi. Da ima i žena političara,,,,joj što volim
kad žene počnu da vode politiku....ma sve cveta...
A da, skoro da zaboravim, ima prenosa za žene...za žene?
Ako je to modna revija veša...ili možda izbor za neku lepoticu u bikincu. Nikad
se ne prenosi izbor za lepotana, zar muškarci nisu lepi? One izbore za gomile
mišića bez kostiju ne računam, tamo su se i žene ugurale, sa nekim bicepsima,
tricepsima, i ostalim drangulijama, boli glava...
A slabiji pol se trudi da imitira jači, sve u nekoj
ravnopravnosti, , bezuspešno. Svi nose farmerke, mada one na ženskicama nekako
izazovnije izgledaju, kratke kose...
Više ne postoje zanimanja specifična za žene ili muškarce,
svi se guraju u sva-ravnopravnost..
ALI...jeste, postoje feministkinje, koje bi mi sada
otkinule glavu, nadam se da ne znaju moju adresu .... ALI....trebao mi je jedan
podatak, nije bitno, vama, zašto, elem napravila ja jučer jednu anketu.
a.Šta ocekuje žena tridesetih godina i malo više od
muškarca?
b.Šta očekuje muškarac tih godina, malko više i još
više od žene?
Odgovor
Ko ne veruje može da proveri, ne bojim se!!!!
Sve, baš sve žene očekuju brak (biološki sat, i
tandara-broć)
Svi, baš svi muškarci očekuju seks (njima valjda
otkucalo)
Ima još jedna caka. Posle obostranog ludiranja u
mladosti, svi, baš svi, očekuju u starosti srodnu dušu, gugutanje, razumevanje,
ma sve ono što im nije ni na kraj pameti bilo ranije. E, samo čeka neko da im
ispuni te želje...
Čudna neka planeta, ali svega u ovom svemiru.....
Za jutarnju kaficu
1.Dragi, 20 godina smo u braku, jos 5,
pa srebrna svadba
-A da pričekamo 10, pa da proslavimo
tridesetogodišnji rat?
2 Šta je brak?
.-Moja žena voli da večera u 19h,
Ja volim da jedem u 17h
Večeramo u 18h, pa smo oboje isto
nezadovoljni
3.-Sta mislis o braku?
-Jesi li oženjen?
-Jesam!
-Znam!
objavio AnaM u 10:42 | kategorija:
NLO
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (9) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (9) | Posalji komentar
BOL LJUBAV NADA
Mladić je stajao na ivici parka, zagledan preko reke, u nebo, nije ništa video. Mislima je bio daleko, vraćao se na prošlo veče. Vrtelo se ponovo i ponovo i ponovo, kao na nekoj traci bez kraja.
Njegova devojka, rekla je da ga ne voli, hladno, bezosećajno, kako to samo žena koja ne voli, može.
-Ja nisam dovoljno dobra za tebe, možeš da nadjes bolju....okrutne reči, nekog kome nije stalo.
Prvi trenutak nije shvatio, nije verovao,objašnjavao je, da mu ne treba ni bolja ni gora, da samo nju voli. Preklinjao ju je da razmisli još jednom,molio, pretio....Srce mu je postajalo sve hladnije, probadala ga je BOL.
-Bićemo prijatelji...odrezala je.
-Prijatelji?...jeknuo je....prijatelji?..Kako biti prijatelj nekom ko je bio izvor tvoga života, razlog tvoga postojanja, nekog ko je bio u svakoj tvojoj misli, svakom damaru tvog srca? Nekom ko je bio drugo ti?
Otišla je i on sad stoji, tu, u parku, BOL ga razdire.Samo neko ko je voleo, može da zna kako se oseća, kad voljeno biće ode sa drugim. Njegova LJUBAV nije umrla, bila je živa u njemu, jaka kako i onog prvog dana kad je nastala. Kako se zadovoljiti sa LJUBAVlju u svom srcu, a znati da u njenom više ne stanuje.
NADA, ta večita NADA.....možda ipak....NADA ga je držala, nije mu dala da vidi istinu, ispunjavala mu je srce, grejala ga je ...NADA...
NADA, LJUBAV, BOL, emocije koje nas ispunjavaju, za koje se hvatamo, emocije koje su u nama.
Negde, daleko, u svemiru, jedna letilica uhvati čudne impulse: ispitati...nešto novo....nova planeta...nova intligencija....Bešumno su se spustili do mladića. Telepatski se povezali, nešto novo, nije život,... nije predmet... šta je to?... ispitati detaljno... emocije.... šta je to?
Uzeše emocije ljudima.
U momentu, ceo svet ostao je bez emocija BOL, LJUBAV, NADA...nestali su.
Haos, nestala je LJUBAV. Niko više nije patio, ali ni voleo. Bezizrazni ljudi radili su svoj posao, prolazili jedan pored drugog, i išli dalje ne osvrčući se. Momak bi odveo devojku na večeru, izlet, krevet, bilo je svejedno, ta, ili bilo koja druga, LJUBAV nije postojala.
BOL, nestala je emotivna, ona fizicka je ostala, ali BOL zbog izgubljenog dragog bića, nestala je. Ljudi su gubili svoje najdraže, prijatelj prijatelja, sestra brata, majka dete, ali BOL nije postojala.
NADA...i onda kad je sve bilo izgubljeno, kad je definitivno bio kraj, kad je sve bilo beznadezno, NADA je nestala.
Ljudi koji se više nisu nadali, izgubili su volju da rade, da se bore, nisu imali više planova za stvaranje, svet se polako zaustavljao....zahuktala užurbanost se gasila, svet je propadao, NADE nije bilo.
Bića iz svemira, zapitaše čoveka:
-Hoćeš li da ostavimo ovako, da ne osetiš više BOL za izgubljenom LJUBAVI ili da vratimo kako je bilo?
Mladić pomisli:Šta da odlučim? I onda....
Vratite nam naše emocije: ko nije osetio BOL, ne zna šta je LJUBAV. Ko ne oseti LJUBAV, taj ne zna šta je NADA. Ko ne oseti NADU taj, ne zna sta je ŽIVOT.
KO NIJE OSETIO BOL, LJUBAV, NADU, TAJ NIJE NI ŽIVEO
Njegova devojka, rekla je da ga ne voli, hladno, bezosećajno, kako to samo žena koja ne voli, može.
-Ja nisam dovoljno dobra za tebe, možeš da nadjes bolju....okrutne reči, nekog kome nije stalo.
Prvi trenutak nije shvatio, nije verovao,objašnjavao je, da mu ne treba ni bolja ni gora, da samo nju voli. Preklinjao ju je da razmisli još jednom,molio, pretio....Srce mu je postajalo sve hladnije, probadala ga je BOL.
-Bićemo prijatelji...odrezala je.
-Prijatelji?...jeknuo je....prijatelji?..Kako biti prijatelj nekom ko je bio izvor tvoga života, razlog tvoga postojanja, nekog ko je bio u svakoj tvojoj misli, svakom damaru tvog srca? Nekom ko je bio drugo ti?
Otišla je i on sad stoji, tu, u parku, BOL ga razdire.Samo neko ko je voleo, može da zna kako se oseća, kad voljeno biće ode sa drugim. Njegova LJUBAV nije umrla, bila je živa u njemu, jaka kako i onog prvog dana kad je nastala. Kako se zadovoljiti sa LJUBAVlju u svom srcu, a znati da u njenom više ne stanuje.
NADA, ta večita NADA.....možda ipak....NADA ga je držala, nije mu dala da vidi istinu, ispunjavala mu je srce, grejala ga je ...NADA...
NADA, LJUBAV, BOL, emocije koje nas ispunjavaju, za koje se hvatamo, emocije koje su u nama.
Negde, daleko, u svemiru, jedna letilica uhvati čudne impulse: ispitati...nešto novo....nova planeta...nova intligencija....Bešumno su se spustili do mladića. Telepatski se povezali, nešto novo, nije život,... nije predmet... šta je to?... ispitati detaljno... emocije.... šta je to?
Uzeše emocije ljudima.
U momentu, ceo svet ostao je bez emocija BOL, LJUBAV, NADA...nestali su.
Haos, nestala je LJUBAV. Niko više nije patio, ali ni voleo. Bezizrazni ljudi radili su svoj posao, prolazili jedan pored drugog, i išli dalje ne osvrčući se. Momak bi odveo devojku na večeru, izlet, krevet, bilo je svejedno, ta, ili bilo koja druga, LJUBAV nije postojala.
BOL, nestala je emotivna, ona fizicka je ostala, ali BOL zbog izgubljenog dragog bića, nestala je. Ljudi su gubili svoje najdraže, prijatelj prijatelja, sestra brata, majka dete, ali BOL nije postojala.
NADA...i onda kad je sve bilo izgubljeno, kad je definitivno bio kraj, kad je sve bilo beznadezno, NADA je nestala.
Ljudi koji se više nisu nadali, izgubili su volju da rade, da se bore, nisu imali više planova za stvaranje, svet se polako zaustavljao....zahuktala užurbanost se gasila, svet je propadao, NADE nije bilo.
Bića iz svemira, zapitaše čoveka:
-Hoćeš li da ostavimo ovako, da ne osetiš više BOL za izgubljenom LJUBAVI ili da vratimo kako je bilo?
Mladić pomisli:Šta da odlučim? I onda....
Vratite nam naše emocije: ko nije osetio BOL, ne zna šta je LJUBAV. Ko ne oseti LJUBAV, taj ne zna šta je NADA. Ko ne oseti NADU taj, ne zna sta je ŽIVOT.
KO NIJE OSETIO BOL, LJUBAV, NADU, TAJ NIJE NI ŽIVEO
objavio AnaM u 10:41 | kategorija:
NLO
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (4) | Posalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (4) | Posalji komentar