Samo što sam došla, opet me neće biti.

Ne zna se koliko, jedan dan, nedelju, mesec, godinu, večnost.... ali da počnem ispočetka

Krenem ja, kao svaka dama, da obnovim garderobu na sniženjima. Razmišljam, da li da odem kod Diora ili Dolce Gabana. I kao neodlučna ženska, odoh  u blok 70, kod Kineza.

Obidjem novi deo, tražim gaćice , tri para za 50 dinara, ili one sa čipkicom dva para za 100dinara. Rešila da se istrošim.

Nema

Krenem ja u drugi deo.

Neki žgoljavko me zaustavi.

Sačekajte sekund.

Brojim ja do deset, za onaj duži sekund i krenem. Čujem ja dere se neko

-Akcija

Vidim ja neku gužvu, ali baš me briga krenula ja.

Ijaaaoooo. Neka gola ženska pa vezana, a iznad nje neki znojavi debeljko maše mačem.  Tu neka kutija, neka čudna kola, ljudi smešno obučeni, ali ja teram svoje

-Udje mi u kadar, dere se neko.

Ma, ne tretiram ga.

Onaj žgoljavko me opet vrati na sekund

Opet ja brojim do deset i krenem. Šta da kažem, čujem ja akcija, vidim i onog debeljka kako maše i ženu golišavu koja se kao dere, a ništa se ne čuje. Ali tu je i neki sa crnim naočalama, dugom kosom, i namrgodjen, stalno mu ja ulazim u kadar. Kaže da me je snimio  i da zbog mene gubi neke penale (zar to nije u fudbalu?).  Jednom rečju urla i stalno govori svima neku reč kao fatom, fakat, fakju, tako nešto.

Šta li sam pogrešila?

 Ako sam dobro ispala na tom kadru iz filma što snimaju, odoh ja u Hooliwood.... ali , sigurno i tamo ima net, pa ću se javljati izmedju snimanja.... cao nema više....

Prošetala ja Knez Mihajlovom.

I tamo ni manje ni više devojka sa zmijom pitonom, pravim, pravcatim,  oko vrata…

Bože mili, čuda velikoga,

Gde li ja to dodjoh?

Da li je to neka nova moda?

Molim hitan odgovor.

Upeklo Sunce 151stepeni u `ladu. Sedim ja mozak mi procvrčo,

stoji on,

mnogo važna utakmica, polufinale,

treba to razmotriti sa svih strana,

jel`,

a nas jahali i Turci  i Nemci, ne znaš koji bolje, pa sad za kog da se opredeliš?

I tako otegla se kolona do Ekvatora, i još malo dalje

Granica, prijateljske zemlje, skoro braće, i nije neka granica. U zlo doba, evo ga , klaj, klaj,

-E, što vozi to?

-Ne razumem?

-Što ti ne vozi čovek ta kola, nego si ti sela za volan?

Htedoh da u kažem zašto, ali, bi mi malo nezgodno, pa se samo glupo nasmeših.

-A gde si to pošla? Htedoh da mu kažem u Pariz, ali se opet nasmešim, možda nije čuo za taj gradić

-Na morence.

-Ako, ako.

Htedoh ja da dam gas, hoćeš, šipak

-Otvaraj gepek, da vidim šta noosiš.

E tu se prešao, nije bilo ni oružja, ni droge, ni teletine, ni mladog momčića koga bih radi proševrcovala da mi se nadje, zna se kakvi su Crnogorci za one stvarčice, dok se reši na akciju, drugi bi  tri puta završio posao

Otvori on gepek, a ono stvari kao da se iseljava porodica od pedeset članova, najmanji komad je bio čamac sa veslima, a oko njega dušeci, koferi, torbe, suncobrani, uhvati se on za suncobran

-To ne može

-Htedoh da mu kažem uzmi ga pa ga zabij...u zemlju, naravno, ali opet se nasmeših

-Dobro.

-Gde ti je hrana?

-Pojeli, kupićemo za evriće

Kade pomenuh evriće, one se otkravi, nasmeja od uva do uva...i mahnu da krenem...

I ...ko preživi Crnogorce poslaće poruku o meni, ja sigurno neću, nekog ću da šutnem...

 Trenutak

Večnost

Sadašnjost

Prošlost

Budućnost

Reči, samo reči! !

U naponu snage nikad ne pomišljamo da se sve može promeniti.

Našom, tudjom krivicom, ko zna zbog čega.

Udes !

Bolest !

Ceo svet nam je pred nogama, sve želimo, sve možemo, sve imamo !

Tren !

Sve nestaje  !

Bol

Praznina

Neverica

Šta bih uradila da mi kažu da ću živeti još tri meseca?

Da li bih ludovala, koristila svaki trenutak preostalog života?

Možda pila, pušila, jurcala sa mesta na mesto.

Da li bih se prepustila očaju, plaču, okrenula se Bogu?

Da li bih sredjivala svoje poslove i nastavila da živim kako da se ništa neće dogoditi?

Ne znam!

Ne želim da znam šta bih radila, možda mi se ne bi dopalo.

Prišla mu je lagano, samo ga je dotakla. On se trgnuo. Nije ju želeo. Ko zna gde su mu bile misli, ali odmah ju je primetio, nestrpljivo je odmahnuo rukom.

Dosadnica, pomislio je. Imao je planove za to veče. Otićiće sa devojkom na splav, večera, piće, sav se predao maštanju.

Onda ju je spazio. Namrštio se. Opet ga proganja. Bio je od onih muškaraca koji je  ne vole, a ona baš njih hoće.

Na sve načine je pokušavao da pobegne od nje, ali ona kao da je imala neku nevidljivu moć, uvek bi ga pronašla. Setio se kako je bila dosadna u  Grčkoj. Priseo mu je svaki izlazak sa društvom. Uvek ga je pronašla i prilepila se za njega. Drugovi su mu se smejali, devojka je rekla da će ići sa drugim u diskoteku. Bio je nemoćan.

Ona mu je i pevala. To je tek mrzeo. Sećao se noći provedenih sa njom. Ujutro se budio neispavan, izmožden, ona bi nestala, ali navečer bi se opet pojavila.

Osećao je da će mu i ovu večer pokvariti.

Sedeo je za volanom kola. Mišići su mu se zgrčili, znao je da je tu negde. Znao je da je nemoćan pred njom.

Ona mu se prišunjala. Ovaj put će ga imati.

Zamahnuo je rukom, prekasno, zarila se u njegovu kožu, do same srži njegove krvi i žedno počela da pije. Potomstvo joj je obezbedjeno.  Mala komarica se zadovoljno napila krvi.

Veliki saveti , pomoć, piiiiih...

Rečenice koje nikad ne treba završiti

1.Ti si mi drugi

....svi ostali su prvi

2.Ti si mi drugi

....silovali su me, imala sam veliku ljubav, umro je

3.Da, živeću sa tobom

.....niko me drugi nije ni pitao

4.Naravno da te volim

.....kako bih te inače podnosila

5.Noćas sam te sanjala

...imala sam noćnu moru

6.Probudila sam se noćas

...hrkao si da se čulo 100km unaokolo

7.To mi je drug iz zabavišta

....ne bi voleo da znaš kakvog

8.To sam skuvala samo  za tebe

....mama mi je donela

Da li znate

Šta je jače ljubav ili mržnja?

Ja ne znam

Izmedju

opcija a.

 obožavaoca koji me voli,

opcija b.

 i jednog za koga ne znam zašto je obožavalac,

 kad me ne podnosi,

opcija c

ja bih se opredelila za nekog potpuno indiferentnog.

 Što je sigurno, sigurno je!

Ovo leto odoh ja do Grčke

Stavih ručak da se krčka

Peloponez celi poče da se trese

Mene skoro val jedan odnese

6.5 Rihterova skala

Od straha me zabolela glava

Gledala sam ja u more

Slušala tambure do zore

Reče jedan Grk meni

 Da bi da se hitno ženi

Ja mu rekoh meni nije hitno

A on za papire nije bitno.

Grci bi rado igrali tenis

Ali im nikakav... reket...

Priča priču taj Grk

Ustvari, nabrzinu hoće jedan krk

Pitanje: Krk je ostrvo u Kvarnerskom zalivu, šta li će mu ono?

Kišo tiho padaj, derem se ja u kolima, kao pevam.

Gladna kao vuk, zaboravila da jedem ceo dan, umorna kao neko ko nije spavao prethodnu noć, a radio 12sati.

Asfalt blista od one kiše, da mogu preletela bih do kuće, ali ne mogu, moram da vozim.

Sad, kad bih skrenula levo, stigla bih brzo kući, ali tamo stavili zabranu skretanja, ima da idem 2km, pa da se vratim. Baš bez veze, što ne može da se skrene tu gde mi je zgodno?

Pogledam levo, desno, nigde žive duše.

Gas!

Ja sam žensko, imam prednost!

Skrenem ja levo.

Gde li se samo stvori?

Maše mi da stanem, i ja umesto da dam jači gas, stanem kao neki slabić

Policaj poče da zakera, daj ovo, daj ono. Zaviruje u žmigavce, točkove, ko zna šta tu traži. Ne može ni da shvati zašto vozačku držim u jednoj tašni, a saobraćajnu u drugoj. Dok sam ja sve našla, njega muka uhvatila. Nešto gundja u bradu , čuje se žena... vozač... i još neke bezobrazne reči, koje uopšte ne odgovaraju situaciji.  I dreknu  kao drumski razbojnik

-Pare!

-Koje pare?

-Za kaznu

Ja u kolima 10dinara, nije hteo da uzme.

-Daj ličnu kartu

-Nemam.

-Kako nema? Sad ću da te privedem.

Ne znam šta mu to znači, ali očigledno nije nešto povoljno.

Češka se on po glavi

-I šta sad?

-Prijava!

Češkam se i ja, odoše moje lepe parice da se pridruže minusu u banci.

Uze on ponovo onu dozvolu, vozačku. Uze i neko blokče.

Ljubim ti moje prezime u oko. Gleda on dozvolu, pa gleda mene, pa opet u dozvolu, htede nešto i da napiše, kišica rominja, opet gleda mene.

-Dobro, ovaj put neka ti bude, ali da se nije ponovilo

Dadoh ja gas, kao kad ono kad su me zvali Fandjo, da se ne predomisli.

 U retrovizoru videh samo njega kako odmahuje neodobravajući glavom.

Muškarci, sve im smeta. Sigurna sam da bi bez njih svet bio bolji, dobro, priznajem, i mnogo dosadniji, stalno nešto zakeraju, kao taj policaj, a ništa nisam uradila. Lepo sam vozila  po kišici.

Što žensko može da bude blesavo!

Da ne poveruješ.

Ali,

Kupam se ja u jednodelnom kupaćem kostimu, izvesne delevo tela Sunce ni slučajno nije videlo. Ustvari, sunčam ja to moj kostim, koji je pre kao skijaško odelo nego kostim za kupanje.

Gledam, sve živo se poskidalo, samo creva što im ne vidiš.

Gledam njih, gledam sebe, i donesem najgluplju odluku u životu, obukoh bikini.

 Kažem bikini, ne bi-kini, mono-kini,  o-kini, samo da se zna!

Isunčah se ja, i sva ponosna odoh u apartman da se istuširam.

Oni delovi tela koji se u pristojnom društvu ne pokazuju, nešto ružičasti!

Kad dodje vruća voda tamo gde Sunce nije gvirilo, prokleh sve kremice, faktore, zaštite, ne mogu ni da legnem ni da sednem.

 Videli ste pavijana u zoovrtu?

Ko me bude video u bikiniju, može slobodno....da me vodi na sladoled....

Grčka, tu se uvek nešto krčka

I krenula ja u tu čuvenu Grčku.

Postojale su dve opcije, da budem verna i da ne budem.

Opcija a.

nikom previse nije ni stalo do moje vernosti

Opcija b.

Možda me u Grčkoj niko neće ni startovati, što je verovatnije

Obe su se pokazale kao pogrešne,

 ali dalje vam nije interesantno,zar ne?

Neko mi je poklonio Neko poneo

 a neko samo dao

Blogeri su me pred put u Grčku toliko zbumili sa tumačenjem DA i NE i klimanjem glave, da više ništa nisam znala. Tako sam umesto Da govorila NE, a kad je trebalo reći NE, ja sam rekla DA. Sve u svemu, to se i nije pokazalo tako loše!

Znam i nekih pet reči na grčkom: JASOS,  PSARI, SAGAPO,  ELA,  CALIMERA. Naravno, sva ponosna, počnem da ih koristim.

Vidim ja, nešto se Grci zbunjuju od mog grčkog. Posle sam ustanovila, da SAGAPO ne znači DOBRO  JUTRO, ali bilo je prekasno, prozvaše me Ana Sagapo.

Pripekla neka vrucina, udarilo +32, a možda i više, a meni se nešto priišlo na morence. Hoću da puknem, ili da idem.

Ali kad neko nema sreće.

Eto, moj dragi, mora da radi, nema godišnji baš sad, a meni se baš sad ide

Nisam kriva ja, zar ne?

On je kriv, muško je treba da se snadje, organizuje!.

I eto, šta da se radi, moram da idem bez njega.

Neće mi biti lako, nema ko da mi naduva dušek,

 nosi stvari,

 nema ko da mi maže ledja,

 izgoreću...

Sade za to pregorevanje, možda se i snadjem nekako!

Eto šta da radim?

 Zlopatiću se po morencetu.

Lako je njemu, sedi tu, poznato mu društvo, može da radi šta hoće.

Šta ću ja tamo po Grčkoj??

Kakvi li su ti Grci?

Valjaju li što ?

Moram li da ispitam to? Ma, muka živa!

Pitam ja vas???

Kako li će mi biti?

Napatiću se naravno!

Vrućina, Sunce, morence, pirka vetrić, miriše šumica, a ja ....

Uveče muzika, kafići rade cele noći, mesečina, more zavodi!

Neće mi biti lako.

Vidim ja svog Boška Boškovića!

Ali šta ću, moram da se pretrpim kad mi je takva sudbina teška!!