Šipak

Leto!

Lepota!

Toplo!

Ja u kolima .

More!

Nema šta bih još poželela. Ali! To pusto ali... ...

Postoje tri vrste muškaraca. Prvi obećavaju kule u vazduhu, obično dobiješ šipak, drugi ne obećavaju ništa, što da se trude, opet dobiješ to dete od ruže. Postoji i treća vrsta koji niti obećavaju, niti ne obećavaju, jednostavno te ne primećuju, tu je tek šipak zagarantovan. Možda postoji još neka vrsta, ti na mene ne naleću.

I tako sedim ja sa nekim Tipom  u kolima, on kao super vozač, pa da se pokaže. Strmeklije na sve strane, one crnogorske, gde kad skreneš milimetar odeš u provaliju kilometar. Ja žmurim, sigurna sam da ćemo se strmeknuti, samo ne znam gde i kad, u sebi se, molim samo da budem na mestu mrtva, da se ne mučim. Naidje neki autobus, ogroman, Tip mu se kavaljerski izmaknu, točkovi zaškipaše na samoj ivici,  ja pogledah u provaliju, znoj me obli, Tip dade gas, kamenčići se sunovratiše u provaliju, a meni srce u pete, ne izdržah, vrisnuh. On dreknu

-Kontroliši emocije, ne volim to.

Ne volim ni ja koješta, ali te emocije nisu krompir pa sad gledaš da ne izgori na šporetu. I tako ne gledam ni levo ni desno, a misli se roje, kako sam šašava što sam uopšte i polazila sa tim Tipom, baraba jedna, što će da me ubije. Uf, što je muško, trenula bih ga, ali sigurno bi se branio, kukavica.

Opet zaškripaše kočnice, ja onako bez emocija, (on kaže da se muško mora slušati, ne znam samo zašto ) ni živa ni mrtva.

-Šipak, izlazi da beremo.

Izadjoh, opi me onaj vazduh, nasmeših se, priroda  u svoj svojoj lepoti, nebo se plavi, oseća se svim čulima lepota,  crveni se šipak, sad ću da berem. On ti zapali neku krdju, zasmrde cela planina.

Ja gracilno povukoh jedan šipak, neće, ja jače drmnuh, ono se neke grane zalepiše za kosu, poče da me čupa, druga se zabode u ruku do krvi, još me boli. Suze mi napuniše oči, ali povukoh drugi šipak, grančica se zalepi za majicu i pocepa je .Onaj Tip me pogleda s visoka

-Bež u kola, trapuljo.

Ja sva sretna sa ona dva šipka u ruci sedoh u kola, još su mi u kolima da me sećaju, a  Tip ubrzo donese punu kesu. Vidi se da je rastao u planini i čuvao ovce, mislim po njegovom ponašanju.

Sad  Tip objašnjava meni kako se sprema čaj. Meni! Da poludiš, ali ćutim. Taj čaj neće piti AnaM.

Ah, da, skoro zaboravih, od njega ne dobih ni taj šipak