Kada krenem, onda sam krenuo I ne, nema se tu više ništa za reći, napraviti, poduzeti, krenuo sam.

Jučer sam krenuo u dućan. Nisam  bio siguran po što sam krenuo, mislim da sam obuo dvije različite  cipele, I zaboravio staviti čarape, na pola puta sam dobio krvave žuljeve jer imam osjetljiva stopala I sve me nažulja ako obujem bez čarapa, I došao sam u dućan I nisam se mogao sjetiti po kaj sam krenuo, u biti ne znam da li sam uopće znao, znam samo da sam morao otići iz kuće, protegnutu noge, očistiti misli od kaosa. Možda sam otišao po sladoled, da, mislim da mi se jeo sladoled, ili možda čokolada, ili bi mogao sad, kad sam već vani, otići na pizzu…baš bi mogao, samo par sto metara hoda…a mogao bi se vratiti doma, leći u krevet, I pokušati se sjetiti, sutra kad se dignem, da znam po što da odem kad krenem u dućan.