...Dovesti svoj život u red, pronaći harmoniju i zadovoljstvo, koje nas potpuno ispunjava iznutra, nije li to cilj svih nas??Mislim da je tako nekako, uz isvesne modifikacije prilagođene konkretnoj jedinki!!!
Ali, bre, ljudi, muškarci su jednostvano tu da uvek nešto zajebu i onemoguće dostizanje tog cilja!!!Ja sam sada posve sigurna da mi je život bez njih sasvim u redu.No, postoji jedan problem.Sex.I zašto ne mogu kao sve savremene žene današnjice prosto da imam savršenog ljubavnika i da me za sve ostalo bude slatko briga!!!!Imaš dobrog, zgodnog frajera koji te zadovolji kada želiš i uživancija.Ali ne!Ja odoh sa njim dalje.Iako sam se ovaj put zarekla da neću.Da me ne interesuje ništa dalje.Šta ako je savršeno zgodan.Prefinjeno lep.Izrazito inteligentan.Šarmantan.Posut šećerom.Stvoren za mene.Šta me bre briga za to???!!!!Ja hoću da sam svoja.Svoja iznutra.Njegova spolja.
Al eto, beše me briga.I opet greška u koracima.
Meni
O Blogu
Sve ono sto zivot cini zivotom!
Arhiva
Poslednje Objavljeno
Kategorije Postova
Linkovi
Blog prijatelji:
- Lilith
- AnaM
- guinevere
- Alekta
- Specificna
- Freeda
- kojak
- Svemirko
- henrylee
- Atajlo
- katarina
- BubaErdeljan
- melody
- Anci
- misticna
- NeMresBilivit
- III
- mawena
- mistichna
- Wolfie
- alterego
Ostali Linkovi:
Feeds
Prazan Box
Ovde napiši šta god želiš...
Ili obriši ceo box...
Ili obriši ceo box...
Blog Hosting
Zasluge
Cemu služe muškarci?!
Objavio
FemmeFatale u 15h40 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar
Slabost
Slabost...snaga,klackalica ide gore -dole, besomučno, danima i danima unazad.Sat kuca tika-taka.Njegov ujednačeni ritam udara, odzvanja u glavi rasturajući poslednje tragove reda.Ostaje haos.
Puštam i poslednji deo ljudskosti da oteče kroz slivnik.Dostojanstvo, šta to beše?Koliko to puta u životu moramo dotaći dno da bi jednom ugledali kraj?A ni početak zapazili nismo.
Bože, pa ja sam obična prokletnica!!!Da, da.
Sa srećom ne znam da izađem na kraj, u problemu sam već na svom terenu.Lako je kada me patnja kida na komade.Cepa na atome.Mora da ima nekog zadovoljstva u ponovnom sastavljanju delova u ono što nas čini.Ipak, svaki put se poneka kap krvi zagubi negde.Tako me može naći.Prateći tragove krvi.Njen miris u vazduhu.Zalud bežim.Samo se vrtim u krug.
Zarivam nokte u njegovu kožu.Sečem je do krvi.Osećam kako polako puca pod noktima.Tkivo postaje mekše, toplije.Nanoseći mu bol nanosim je sebi.Igramo se.Kao dve divlje mačke, u krug.Jedna oko druge.Fiksiranih pogleda iz kojih varniči.Strast,požuda, ljubav, mržnja, snaga, nadmoć, slabost.Dva lovca, plena nema.Ili smo oboje plen?
Onda se okrećem i odlazim.A vratiću se, znam.Slabost.
Puštam i poslednji deo ljudskosti da oteče kroz slivnik.Dostojanstvo, šta to beše?Koliko to puta u životu moramo dotaći dno da bi jednom ugledali kraj?A ni početak zapazili nismo.
Bože, pa ja sam obična prokletnica!!!Da, da.
Sa srećom ne znam da izađem na kraj, u problemu sam već na svom terenu.Lako je kada me patnja kida na komade.Cepa na atome.Mora da ima nekog zadovoljstva u ponovnom sastavljanju delova u ono što nas čini.Ipak, svaki put se poneka kap krvi zagubi negde.Tako me može naći.Prateći tragove krvi.Njen miris u vazduhu.Zalud bežim.Samo se vrtim u krug.
Zarivam nokte u njegovu kožu.Sečem je do krvi.Osećam kako polako puca pod noktima.Tkivo postaje mekše, toplije.Nanoseći mu bol nanosim je sebi.Igramo se.Kao dve divlje mačke, u krug.Jedna oko druge.Fiksiranih pogleda iz kojih varniči.Strast,požuda, ljubav, mržnja, snaga, nadmoć, slabost.Dva lovca, plena nema.Ili smo oboje plen?
Onda se okrećem i odlazim.A vratiću se, znam.Slabost.
Objavio
FemmeFatale u 01h06 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar