16.4.2008 - Samo toliko...
Samo toliko...Znači...
Toje bila sitna laž...Jedna od onih bitnih, neophodnih, laži podrške...Primetio sam je i tada...Usled nespretnosti ,pa i neke blede oholosti, nemarno je propustio...Da se mali znaci pažnje sakriveni od znatiželjne okoline, pamte, znao sam...Ali da se zanemare pa se jave iz zapećka sećanja nepozvani...Poznato mi je bilo i to...Neuhvatljivo, danima lebdi mirna i strpljiva zahvalnost...Dve reči koje tada nisam rekao , a hteo i mislio sam, ostale su u jeziku zapetljane i preko usta ne prevaljene...
Meko i sasvim tiho si rekla :
-Ne sekiraj se toliko, sako ti sasvim dobro stoji...-
i bila si jedina osoba koja me nije potopila i nisi me gurala u dublji samoprekor zbog brzoplete kupovine tog nesretnog sakoa, za ceo broj većeg...Koji je trebao da ostavi utisak, a izazvao nesigurnost, nervozu...Zbog druge...
U svojoj koži izgubljen, nisam ti ni odgovorio :
-Hvala ti...-
...za tu simpatičnu neistinu. Eto, trebalo je samo toliko...Sitne laži nekada tako znače...
| 
