24.2.2008 - PIVO

PIVO

Oboje su voleli pivo.On crno, dablinsko-Guiness ,a ona bilo koje samo da je bez pene. Selija, od koje je naučio svašta pa i kako se pije bez mere, je bila ta koja ga je vodala po pivnicama večno mladog grada kojih je začudo bilo dosta...Sve zbog nekadašnjih doseljenika iz Evrope...Nemaca, Švajcaraca, Italijana, ponekog  Čeha i Poljaka...

Preko dana bi zalazili u Devassa Bar i to u onaj najstariji iz lanca koji se nalazio u Leblonu ko zna od kada...U Rue (ulica) General Sen Martin...Nisu znali ko je bio dotični gospodin ali to nije smetalo Seliji da mu nazdravlja dok se pripito cerekala...Ono što je Profesoru bilo smešno u vezi sa ovim mestom bili su blesavi nazivi...Piva su imala čudna imena...Zvali su ih po ženama...Oduvek je bilo jasno da muškarci (što bi tamo bilo drugacije) beže u kafane od žena da bi tamo mogli na miru da ih ogovaraju i strasno razgovaraju o nekim drugim ,tuđim ženama koje su bile predmet njihove želje... Tako su tamo bile :

LOURA-Plavuša,

RUIVA-Crvenokosa,

MORENA-Smeđokosa ili Brineta i

MULATA-naravno Crnka...

Profesor se silno zabavljao dok je naručivao n.p.r. jednu Plavušu, Crvenokosu i Crnku zajedno...

Kada bi na hiljade neonki zamenilo darežljivo Sunce u gradu koji nikako da zaspi , odlazili su u legendarni BAR LUIZ u ulicu Carioca Br: 39. To je oduvek bilo sastajalište boema , pisaca i drugih zaturenih duša...Još od 1887.godine kada se to mesto zvalo ZUM  SCHLAUCH    (crevo)         .Ime mu je dao prvi vlasnik, švajcarac Jakob Wendling. Kumče Adolf Rumjaneck, njegov naslednik je bio poznat  po obaranju ruku i klađenje u pivo . Sreća te je bio dobar u tome jer bi brzo bankrotirao u drugom slučaju...Naravno da je Profesor  više puta pokušao da isprati tradiciju no ostajao je suva grla...Pivnica je nadalje menjala imena ,čak jednom i lokaciju...Prvo u ZUM ALTEN JAKOB (Stari Jakob), pa ADOLF`S BAR da bi zadnjih pola veka postala poznata kao BAR LUIZ...

Selija se klela da je tu videla i upoznala pokojne vlasnike Gertrudu i Alfonsa Kurovskog, njegovog sina Bruna, ženu mu Rosanu Santos koja je bila i kćer Gertrudina...Dobro je da tada nije videla i samu Bogorodicu, koliko je krigli osušila...Od pivnice bi nastalo svetilište i uskoro bi morali tražiti drugu kafanu...

Ko bi još mogao pomisliti da sa Latinskom Amerikom i Rijom ide pivo...Profesor svakako ne, ali mu je bilo milo posebno jer je tako lečio povremene napade nostalgije iako mu pored Selije nije ničega falilo...Pića zasigurno nije...

I tako ...Bilo to dvoje...Voleli su, oboje, da popiju po koje...On crno, ona bilo koje...Bilo to dvoje, jednom u Riju...Nestali su jednog bistrog dana...Kao da ih je odneo Atlantik...Nestali su ,potpuno, ispod guste životne pene...